Kada umereno netalentovan student režije na FDU poraste u snoba, on je u stanju da nam isporuči isti ovakav film (sa Karanovićkom i Žutićkom u naslovnim ulogama, plus mala Konjovićka u epizodi, recimo)
Sa izuzetkom predivnih švajcarskih Alpa i prirodnog fenomena (u filmu) nazvanog "Maloja Snake" sve ostalo u ovom filmu, uzduž i popreko, me samo nerviralo.
Prvo (Oliver) Assayasov scenario deluje kao da je pisan pre sto godina ili pre sto dana, ali za kostimiranu dramu situiranu pre sto godina. Staromodno postavljeni likovi i odnosi još tragičnije deluju u savremenom okruženju. Senzibilitet aktera je u najvećoj meri klišeiziran i/ili estetiziran sa junakinjama i tipom ponašanja i psihologije na umu kakav je možda karakterisao džetset od pre sto godina. Razmestite to na večito čarobni breg švajcarskih Alpa, koji ionako stoje u vremenu već vekovima, i opisani utisak još će vas snažnije gušiti svojom užeglošću.
Mali Assayas postavlja svoju dramu kao da imitira Strindberga ili Krležu. Poznata evropska glumica (Juliettte Binoche) sa svojom ličnom asistenticom (nema objašnjenja zašto je ova importovana iz Amerike i koje njene kvalifikacije opravdavaju što je duplo mlađa od glumice, a igra je Kristen Stewart) putuje u švajcarski gradić Sils Maria u kome će joj biti predata specijalna nagrada koja nosi ime čuvenog pozorišnog i filmskog reditelja, sa kojim je ova u mladosti intenzivno sarađivala. Pre nego što njih dve stignu tamo, pisac umire (ima implikacija i da se samo-eutanazirao) i u senci tog događaja promiče ceremonija. I to je manje više prvi deo, skoro sasvim nepotreban za ono što se dešava u ostatku filma (drugom delu i epilogu). Jer da se glumica razvodi i da poznati evropski reditelj želi da sanjom postavi novu verziju kultne predstave pokojnog pisca (al sam ovo složio!) samo što bi sada ona trebalo da igra drugu glavnu ulogu- sve to smo mogli da saznamo ili saznajemo i u drugom delu. Sve ostalo je skoro debelo nebitno.
Famozni komad, čija fama je možda bila fama pre sto godina (a ono što o komadu saznajemo u filmu, bolje da nismo!) bazira se na odnosu uspešne naslednice korporacije i njene mlade asistentice. U ljubavnoj vezi, sirota naslednica biće i emocionalno i ekonomski iskorištena, i ambivalentni kraj drame, sa otvorenim pitanjem šta se sa njom stvarno desilo, ostavlja je kako luta baš u planinama Sils Marije, među oblacima.
Taj komad renomirani evropski reditelj ima nameru da postavi tako što će glumica, koja je nekad igrala asistenticu, sada igrati naslednicu, a mlada i problematična holivudska glumica (Chloe Grave Moretz) igraće njenu asistenticu. Možda ste vi okej sa tim, ali postavka u kojoj tek komercijalno zapupela holivudska lindzi lohen odlučuje da njen sledeći projekat bude- pozorišna predstava u Evropi! - vređa moju inteligenciju. I podseća me na trešerozne drame koje sam mislio da sam zaboravio.
U svojoj psihološkoj studiji "proticanja vremena" (što simbolizuje zmijoliko promicanje oblaka između Alpa, iznad Sils Marije) Assayas pokušava da se bavi mnogim stvarima: starenjem, starenjem slave, kontriranjem stare Evrope i novog Holivuda, ljudskošću, a sve to pokušava da prelomi ne toliko diskretnim insistiranjem da je odnos naslednice i asistentice u drami sličan odnosu glumice i njene asistentice, što naročito sugerišu scene u kojima njih dve prolaze kroz tekst (što mi je kao potez tek delovalo debilno- da neko skoro režijski prolazi kroz scene i pre nego što su probe počele i koncept rimejka postavljena). Dolazak holivudske glumice dodatno kontrira senzibilitete, naročito "starog" i "novog", i on simplifikovano i sa simbolikom ubuđalog ekspresionizma stoji i u pozorišnom komadu. Assayasov naivni pokušaj da holivudsku glumicu prikaže kao "praktično bezosećajniju" u odnosu na "nepotrebno ljudskiju" stariju glumicu ne deluje samo arhaično i dramski tanko, već i konceptualno retardirano. Ali tome valjda služi snobovština.
Tri žene tako pokušavaju da mentalno masturbiraju po scenariju i režiji dva muškarca, te uprkos njihovom prisustvu ja ne bih govorio o ikakvom "ženskom" filmu ovde. A ni o kulturološkom, jer su propozicije kao iz FDU udžbenika za prvu poratnu generaciju.
Clouds Of Sils Maria je najbolji tamo gde je najprisutniji- u odnosu dve žene, asistentice i glumice koje su neprekidno zajedno, i koje upravo to provedeno vreme tera da izlaze iz poverenih im "uloga". Većina njihovih tenzija deluje prirodno, ali su ostale nerazrađene usled vremena koje su pojele ostale gluposti i dosta pojednostavljeno napisani likovi, naročito asistenticin. Prihvatanje jedne glumice da kroz poverenu joj ulogu prihvati i mnoge druge stvari u svom životu trebalo je da bude jedina tema ovog filma. Uz asistenciju asistentice.
SELEKTAH: 2/ 10
Sa izuzetkom predivnih švajcarskih Alpa i prirodnog fenomena (u filmu) nazvanog "Maloja Snake" sve ostalo u ovom filmu, uzduž i popreko, me samo nerviralo.
Prvo (Oliver) Assayasov scenario deluje kao da je pisan pre sto godina ili pre sto dana, ali za kostimiranu dramu situiranu pre sto godina. Staromodno postavljeni likovi i odnosi još tragičnije deluju u savremenom okruženju. Senzibilitet aktera je u najvećoj meri klišeiziran i/ili estetiziran sa junakinjama i tipom ponašanja i psihologije na umu kakav je možda karakterisao džetset od pre sto godina. Razmestite to na večito čarobni breg švajcarskih Alpa, koji ionako stoje u vremenu već vekovima, i opisani utisak još će vas snažnije gušiti svojom užeglošću.
Mali Assayas postavlja svoju dramu kao da imitira Strindberga ili Krležu. Poznata evropska glumica (Juliettte Binoche) sa svojom ličnom asistenticom (nema objašnjenja zašto je ova importovana iz Amerike i koje njene kvalifikacije opravdavaju što je duplo mlađa od glumice, a igra je Kristen Stewart) putuje u švajcarski gradić Sils Maria u kome će joj biti predata specijalna nagrada koja nosi ime čuvenog pozorišnog i filmskog reditelja, sa kojim je ova u mladosti intenzivno sarađivala. Pre nego što njih dve stignu tamo, pisac umire (ima implikacija i da se samo-eutanazirao) i u senci tog događaja promiče ceremonija. I to je manje više prvi deo, skoro sasvim nepotreban za ono što se dešava u ostatku filma (drugom delu i epilogu). Jer da se glumica razvodi i da poznati evropski reditelj želi da sanjom postavi novu verziju kultne predstave pokojnog pisca (al sam ovo složio!) samo što bi sada ona trebalo da igra drugu glavnu ulogu- sve to smo mogli da saznamo ili saznajemo i u drugom delu. Sve ostalo je skoro debelo nebitno.
Famozni komad, čija fama je možda bila fama pre sto godina (a ono što o komadu saznajemo u filmu, bolje da nismo!) bazira se na odnosu uspešne naslednice korporacije i njene mlade asistentice. U ljubavnoj vezi, sirota naslednica biće i emocionalno i ekonomski iskorištena, i ambivalentni kraj drame, sa otvorenim pitanjem šta se sa njom stvarno desilo, ostavlja je kako luta baš u planinama Sils Marije, među oblacima.
Taj komad renomirani evropski reditelj ima nameru da postavi tako što će glumica, koja je nekad igrala asistenticu, sada igrati naslednicu, a mlada i problematična holivudska glumica (Chloe Grave Moretz) igraće njenu asistenticu. Možda ste vi okej sa tim, ali postavka u kojoj tek komercijalno zapupela holivudska lindzi lohen odlučuje da njen sledeći projekat bude- pozorišna predstava u Evropi! - vređa moju inteligenciju. I podseća me na trešerozne drame koje sam mislio da sam zaboravio.
U svojoj psihološkoj studiji "proticanja vremena" (što simbolizuje zmijoliko promicanje oblaka između Alpa, iznad Sils Marije) Assayas pokušava da se bavi mnogim stvarima: starenjem, starenjem slave, kontriranjem stare Evrope i novog Holivuda, ljudskošću, a sve to pokušava da prelomi ne toliko diskretnim insistiranjem da je odnos naslednice i asistentice u drami sličan odnosu glumice i njene asistentice, što naročito sugerišu scene u kojima njih dve prolaze kroz tekst (što mi je kao potez tek delovalo debilno- da neko skoro režijski prolazi kroz scene i pre nego što su probe počele i koncept rimejka postavljena). Dolazak holivudske glumice dodatno kontrira senzibilitete, naročito "starog" i "novog", i on simplifikovano i sa simbolikom ubuđalog ekspresionizma stoji i u pozorišnom komadu. Assayasov naivni pokušaj da holivudsku glumicu prikaže kao "praktično bezosećajniju" u odnosu na "nepotrebno ljudskiju" stariju glumicu ne deluje samo arhaično i dramski tanko, već i konceptualno retardirano. Ali tome valjda služi snobovština.
Tri žene tako pokušavaju da mentalno masturbiraju po scenariju i režiji dva muškarca, te uprkos njihovom prisustvu ja ne bih govorio o ikakvom "ženskom" filmu ovde. A ni o kulturološkom, jer su propozicije kao iz FDU udžbenika za prvu poratnu generaciju.
Clouds Of Sils Maria je najbolji tamo gde je najprisutniji- u odnosu dve žene, asistentice i glumice koje su neprekidno zajedno, i koje upravo to provedeno vreme tera da izlaze iz poverenih im "uloga". Većina njihovih tenzija deluje prirodno, ali su ostale nerazrađene usled vremena koje su pojele ostale gluposti i dosta pojednostavljeno napisani likovi, naročito asistenticin. Prihvatanje jedne glumice da kroz poverenu joj ulogu prihvati i mnoge druge stvari u svom životu trebalo je da bude jedina tema ovog filma. Uz asistenciju asistentice.
SELEKTAH: 2/ 10
a dje nadje prevod?
ReplyDeleteonaj jedan, engleski, solidno prepričava/ interpretira šta se dešava i koristan je za nekolicinu replika na francuskom i nemačkom (koje ionako nisu bitne). ali, realno ti ni ne treba titl, ako znaš engleski. ako ne znaš, learn english or die.
Deletea reditelj isti frljić?
ReplyDeletemene film nije ovoliko iznervirao, al cenim kad vidim da je neko napržen, čak i ako ne delimo angst.