Snađi se muški
Neverovatnih stvari koje su se survale u život detektiva Geon-sooa ima toliko da nažalost (po nas na sreću) nisu stale u jedan (težak) dan, već tri, ako se ne varam.
Sve počne jedne kišne noći kada detektiv žuri na bdenje svojoj preminuloj majci. Na jednoj telefonskoj liniji pritiskaju ga kolege detektivi upozorenjima da je interna policija upala u njihove prostorije i češlja im stvari, s druge sestra ga pritiska pozivima kada će stići, jer već debelo kasni. A onda se na putu pojavi kuče...
Dvadesetak minuta filma kasnije prisustvovaćete jednom od najsumanutije osmišljenih i realizovanih pokušaja skrivanja leša. Smejaćete se, ioako možda nije za smejanje.
Film će lagano iz trilerozne atmosfere preći u crnu akcionu komediju i skoro do samog kraja ređaće sumanute, napete momente koji našem glavnom junaku neće dati ni trenutak odmora.
U međuvremenu saznaćemo da je on detektiv na odeljenju za ubistva, da je, kao i njegove kolege, pozamašno korumpiran, ali da ima i gorih.
Po njega stvari iz neplaniranih prelaze u nepodnošljive kada mu se, kao i u čuvenom hororu I Know What You Did Last Summer, javi neko ko zna šta je ovaj "uradio" i počne da mu komplikuje život.
Budući da je ovo južnokorejski film sa sebi svojstvenim potencijalom za žanrovsku integraciju A Hard Day će mešajući krimi-dramu o prljavim policajcima sa horor saspensom i dalje uspevati da bude crna komedija.
Sun-kyun Lee koji igra detektiva dao je sve od sebe da mukama koje trpi ublaži očiglednu moralnu flekavost svog junaka i učini čitav materijal daleko simpatičnijim nego što on to objektivno jeste. S druge strane, Seong-hoon Kim, kome je ovo tek drugi film, majstorski se dovijao u presipanju žanrova iz jednog u drugi uvek insistirajući samo na tome da izvuče maksimalno iz priče, odnosno scene kojom se bavi. Pravo horor finale na kraju formalno podseća na obračune sa Michaelom Mayerom i sličnima, ali u suštini donosi daleko snažniji osećaj iskasapljenog mesa i prolivene krvi nego što su to referenti horori ikada činili. Kao mnogo puta do sada, južnokorejski film uspeva da najsumanutije ispričane zaplete koji deluju kao da su sami sebi svrha dovede do tačke u kojima na ekranu ne ostaje ništa sem egzistencijalističkog upita za glavnog junaka i nas same. Neverovatna stvar.
Ako ste raspoloženi, ovo može biti opasan hit na vašem ekranu.
SELEKTAH: 8minus/ 10
Neverovatnih stvari koje su se survale u život detektiva Geon-sooa ima toliko da nažalost (po nas na sreću) nisu stale u jedan (težak) dan, već tri, ako se ne varam.
Sve počne jedne kišne noći kada detektiv žuri na bdenje svojoj preminuloj majci. Na jednoj telefonskoj liniji pritiskaju ga kolege detektivi upozorenjima da je interna policija upala u njihove prostorije i češlja im stvari, s druge sestra ga pritiska pozivima kada će stići, jer već debelo kasni. A onda se na putu pojavi kuče...
Dvadesetak minuta filma kasnije prisustvovaćete jednom od najsumanutije osmišljenih i realizovanih pokušaja skrivanja leša. Smejaćete se, ioako možda nije za smejanje.
Film će lagano iz trilerozne atmosfere preći u crnu akcionu komediju i skoro do samog kraja ređaće sumanute, napete momente koji našem glavnom junaku neće dati ni trenutak odmora.
U međuvremenu saznaćemo da je on detektiv na odeljenju za ubistva, da je, kao i njegove kolege, pozamašno korumpiran, ali da ima i gorih.
Po njega stvari iz neplaniranih prelaze u nepodnošljive kada mu se, kao i u čuvenom hororu I Know What You Did Last Summer, javi neko ko zna šta je ovaj "uradio" i počne da mu komplikuje život.
Budući da je ovo južnokorejski film sa sebi svojstvenim potencijalom za žanrovsku integraciju A Hard Day će mešajući krimi-dramu o prljavim policajcima sa horor saspensom i dalje uspevati da bude crna komedija.
Sun-kyun Lee koji igra detektiva dao je sve od sebe da mukama koje trpi ublaži očiglednu moralnu flekavost svog junaka i učini čitav materijal daleko simpatičnijim nego što on to objektivno jeste. S druge strane, Seong-hoon Kim, kome je ovo tek drugi film, majstorski se dovijao u presipanju žanrova iz jednog u drugi uvek insistirajući samo na tome da izvuče maksimalno iz priče, odnosno scene kojom se bavi. Pravo horor finale na kraju formalno podseća na obračune sa Michaelom Mayerom i sličnima, ali u suštini donosi daleko snažniji osećaj iskasapljenog mesa i prolivene krvi nego što su to referenti horori ikada činili. Kao mnogo puta do sada, južnokorejski film uspeva da najsumanutije ispričane zaplete koji deluju kao da su sami sebi svrha dovede do tačke u kojima na ekranu ne ostaje ništa sem egzistencijalističkog upita za glavnog junaka i nas same. Neverovatna stvar.
Ako ste raspoloženi, ovo može biti opasan hit na vašem ekranu.
SELEKTAH: 8minus/ 10
No comments:
Post a Comment