Priča o dosuđenom sinu
Ne dajte se obeshrabriti mlakim i lošim recenzijama ovog filma. Dva od četiri filma u ovom filmu su prilično dobra.
Najbolji je onaj koji se bavi starošću i ignorisanjem, poradi odbijanja, smrti.
Nešto je lošiji onaj koji se bavi odnosom oca i sina.
Odmah za njim ide onaj koji se bavi temom "povratka u rodni grad".
A najslabiji i najnepotrebniji, a paradoksalno za radnju najvažniji, je onaj koji se trilerozno tiče (ne)počinjenog zločina i sudskih priključenija koja su usledila.
Slede spojleri i neke vrlo neprijatne stvari.
Robert Duvall igra ostarelog sudiju, obolelog od raka, koji biva optužen da je namerno zgazio lokalnog bezobraznika koga je pre malo više od 20 godina osudio na 20 godina robije zbog ubistva devojke. Robert Downey Jr igra njegovog srednjeg sina (stariji je alkos, a mlađi "spešl") koji je uspešan advokat otporan na moralne i mrlje savesti. Kada mu umre majka, koju nije obilazio, jer nije podnosio oca, Downey Jr. se vraća na sahranu u rodni gradić i tada saznaje i tada se dešava sve što sam vam malo pre za sudiju rekao.
U jednoj sceni Duvall, iscrpljen hemoterapijom, pada ispred vece šolje u pokušaju da povrati u nju. Downey Jr pokušava da mu pomogne da ustane i kad ga konačno uspravi stari se, tako stojeći, ukenja i sva govna padnu po podu. Downey Jr mu potom pomaže da ode do tuš kabine, gde Duvall negoduje zbog temperature vode. Potom ćerka Downey Jra kuca na vrata i želi da uđe, a ova dvojica je lažu da je pukla cev, da je voda svuda po podu (možda su čak i rekli "shit") i da bolje da sačeka. Devojčica odustane od ulaska, a njih dvojica se zadovoljno i ponosno nasmeju.
Nažalost, The Judge nije ceo takav. Okrutan, sirov i duhovit. Četvoro ko-scenarista opteretili su priču brojnim biografskim i sporednim pričama od kojih bi svaka mogla da posluži kao tema za svoj sopstveni film: Downey Jr kriv je za nesreću koja je njegovom starijem bratu pokvarila karijeru u bejzbolu, mlađi brat je "spešl" i pitanje je šta bi Tom Hanks napravio samo od toga, Downey sreće svoju bivšu curu, a u neznanju ima i flert sa njenom ćerkom, samo da bi se posle otvorila mogućnost da je zgodna cura možda i njegova ćerka. A da li sam vam rekao da u rodni grad stiže na talasu upravo razrušenog braka usled neverstva supruge?!...
A tu je i zločin, sa svojim moralnim reperkusijama. Ostareli studija koji ne može da se seti da li je ili nije udario autom zlog redneka, a tvrdoglavo se opire sinovljevoj pomoći. Samo na toj mustri sukoba dva surova profesionalca mogao je da se vrti njihov odnos, i samo njihov odnos. Nažalost i tu su nagomilani elementi koji komplikuju stvar- ovaj tip ne bi ubio svoju devojku da ga je sudija prvobitno osudio na više od 30 "upozoravajućih" dana zbog nasilništva, pa izricanje ove zakasnele kazne (na postojećih 20 godina) deluje kao moralni gest, koji je opet još jedna samostalna tema za film.
Downey Jr, koji je i produkcijski, sa ženom, kumovao ovom filmu očigledno ume da razmrda materijal, da ga sagleda iz crnohumornog ugla, da beži od patetike, ali deluje da je ovde pokušavao da taj dobar instinkt podmiri ambicioznijim, možda oskarovskijim potrebama, koje su The Judge trebalo da učine "filmom za većinu ljudi", jer u njemu ima za svakog po nešto. Što je uvek najgori način. Dobro je što je ono što je dobro i upečatljivo, pa protočni bojler momenti Downey-jevog ponovnog susreta sa bivšom curom, grižom savesti zbog ne posećivanja majke i deo odnosa sa braćom (dakle, njegova privatna istorija) ostaju u drugom planu.
The Judge je najbolji u sadašnjem trenutku, u drami koja se gradi između jednog čoveka kome se ne mili da umre kako nije ni živeo, i njegovog sina koji, suočen sa tim i takvim ocem, preispituje i sopstveni moralni i životni kompas. I Duvall i Downey Jr. su odlični i neprekidno ekstremno menjanje temperature njihovog odnosa nosi nešto od žestine koja je (daleko bolje) elaborirana u Payneovom Nebrasca. The Judge je daleko manje suptilan film, ali nešto u toj Duvallovoj tvrdoći dato je sa toliko inherentne nemoći da gledalac, iako se oseća eksploatisanim, ne može da ostane i neimpresioniran u isto vreme.
Ali nešto mi govori da će ovaj film stariti mnogo bolje nego što nam se čini.
SELEKTAH: 7plus/ 10
Ne dajte se obeshrabriti mlakim i lošim recenzijama ovog filma. Dva od četiri filma u ovom filmu su prilično dobra.
Najbolji je onaj koji se bavi starošću i ignorisanjem, poradi odbijanja, smrti.
Nešto je lošiji onaj koji se bavi odnosom oca i sina.
Odmah za njim ide onaj koji se bavi temom "povratka u rodni grad".
A najslabiji i najnepotrebniji, a paradoksalno za radnju najvažniji, je onaj koji se trilerozno tiče (ne)počinjenog zločina i sudskih priključenija koja su usledila.
Slede spojleri i neke vrlo neprijatne stvari.
Robert Duvall igra ostarelog sudiju, obolelog od raka, koji biva optužen da je namerno zgazio lokalnog bezobraznika koga je pre malo više od 20 godina osudio na 20 godina robije zbog ubistva devojke. Robert Downey Jr igra njegovog srednjeg sina (stariji je alkos, a mlađi "spešl") koji je uspešan advokat otporan na moralne i mrlje savesti. Kada mu umre majka, koju nije obilazio, jer nije podnosio oca, Downey Jr. se vraća na sahranu u rodni gradić i tada saznaje i tada se dešava sve što sam vam malo pre za sudiju rekao.
U jednoj sceni Duvall, iscrpljen hemoterapijom, pada ispred vece šolje u pokušaju da povrati u nju. Downey Jr pokušava da mu pomogne da ustane i kad ga konačno uspravi stari se, tako stojeći, ukenja i sva govna padnu po podu. Downey Jr mu potom pomaže da ode do tuš kabine, gde Duvall negoduje zbog temperature vode. Potom ćerka Downey Jra kuca na vrata i želi da uđe, a ova dvojica je lažu da je pukla cev, da je voda svuda po podu (možda su čak i rekli "shit") i da bolje da sačeka. Devojčica odustane od ulaska, a njih dvojica se zadovoljno i ponosno nasmeju.
Nažalost, The Judge nije ceo takav. Okrutan, sirov i duhovit. Četvoro ko-scenarista opteretili su priču brojnim biografskim i sporednim pričama od kojih bi svaka mogla da posluži kao tema za svoj sopstveni film: Downey Jr kriv je za nesreću koja je njegovom starijem bratu pokvarila karijeru u bejzbolu, mlađi brat je "spešl" i pitanje je šta bi Tom Hanks napravio samo od toga, Downey sreće svoju bivšu curu, a u neznanju ima i flert sa njenom ćerkom, samo da bi se posle otvorila mogućnost da je zgodna cura možda i njegova ćerka. A da li sam vam rekao da u rodni grad stiže na talasu upravo razrušenog braka usled neverstva supruge?!...
A tu je i zločin, sa svojim moralnim reperkusijama. Ostareli studija koji ne može da se seti da li je ili nije udario autom zlog redneka, a tvrdoglavo se opire sinovljevoj pomoći. Samo na toj mustri sukoba dva surova profesionalca mogao je da se vrti njihov odnos, i samo njihov odnos. Nažalost i tu su nagomilani elementi koji komplikuju stvar- ovaj tip ne bi ubio svoju devojku da ga je sudija prvobitno osudio na više od 30 "upozoravajućih" dana zbog nasilništva, pa izricanje ove zakasnele kazne (na postojećih 20 godina) deluje kao moralni gest, koji je opet još jedna samostalna tema za film.
Downey Jr, koji je i produkcijski, sa ženom, kumovao ovom filmu očigledno ume da razmrda materijal, da ga sagleda iz crnohumornog ugla, da beži od patetike, ali deluje da je ovde pokušavao da taj dobar instinkt podmiri ambicioznijim, možda oskarovskijim potrebama, koje su The Judge trebalo da učine "filmom za većinu ljudi", jer u njemu ima za svakog po nešto. Što je uvek najgori način. Dobro je što je ono što je dobro i upečatljivo, pa protočni bojler momenti Downey-jevog ponovnog susreta sa bivšom curom, grižom savesti zbog ne posećivanja majke i deo odnosa sa braćom (dakle, njegova privatna istorija) ostaju u drugom planu.
The Judge je najbolji u sadašnjem trenutku, u drami koja se gradi između jednog čoveka kome se ne mili da umre kako nije ni živeo, i njegovog sina koji, suočen sa tim i takvim ocem, preispituje i sopstveni moralni i životni kompas. I Duvall i Downey Jr. su odlični i neprekidno ekstremno menjanje temperature njihovog odnosa nosi nešto od žestine koja je (daleko bolje) elaborirana u Payneovom Nebrasca. The Judge je daleko manje suptilan film, ali nešto u toj Duvallovoj tvrdoći dato je sa toliko inherentne nemoći da gledalac, iako se oseća eksploatisanim, ne može da ostane i neimpresioniran u isto vreme.
Ali nešto mi govori da će ovaj film stariti mnogo bolje nego što nam se čini.
SELEKTAH: 7plus/ 10
Smorio me žešće, jedva sam ga odgledao.
ReplyDeleteThis comment has been removed by the author.
ReplyDeletevrati comment :) nisam video
DeleteZato što je bio ponovljen slučajno. :)
ReplyDeleteMeni se film veoma dopao. Da sam se ja pitala Dival bi dobio Oskara. Lepa je priča, emotivna. Šta znam, volim ovakve filmove.
ReplyDeleteLiki Li