Žrtva se uvek vraća na mesto zločina
Jorge je pedesetogodišnji šumočuvar koji živi u sirotinjskom kraju, u kome je kontinuirano, kao i ostali sugrađani, izložen šikaniranju od strane lokalnih zgubidana i sitnih kriminalaca. Kada za rođendan njegovog sina tokom jednog od tih prepada ostane bez novčanika i ampule za svoj dijabetes, njegov sin će u sred noći otići da poravna račun. Stvar će se završiti tako što će ga krimos raniti, a potom i sebe da bi čitavu stvar prikazao kao pokušaj pljačke.
Od tog trenutka po Jorgea sve biva još gore. Na sudu krimos uspeva da se izmigolji i dobija samo godinu i po dana zatvora. Nakon čega počinje da na sve moguće načine maltretira i sveti se Jorgeovoj porodici. Ovima, uprkos brojnim apelima policiji, nema ko da pomogne. Jorge je prinuđen da uzme stvari u svoje ruke.
To Kill a Man nesporno komentariše univerzalnu ažurnost čileanske administracije i nevinost bez zaštite tamošnjih sugrađana. Sva sreća u njemu ima stvari koje će mu omogućiti i život van festivala.
Pre svega, Alejandro Fernandez Almendras ne dozvaljava da njegov film ijednog trenutka posrne u patetiku. Koliko god da su stvari crne ili apsurdne ili opasne povetarac podsmeha miluje junake i gura stvari ka crnom humoru. U tom smislu naročito je zabavno "proganjanje" koje krimos priređuje Jorgeu u poslednjem delu filma. A sam kraj je superciničan LOL na celu stvar.
To Kill A Man fino funkcioniše i kao nezavistan portret građanina Jorgea, sa svim njegovim sitnim manama i slabostima, koje ga u najmanju ruku čine nesavršeno nevinom žrtvom. Njegovo sticanje hrabrosti ide gradativno, ali, čini mi se, da se kap prelije kada i mi, gledaoci, promrmljamo sebi u bradu- dokle više?! Ali, našim simpatijama prema Jorgeu neće puno pomoći ni to što Almendras daje povoda da verujemo da Jorge sa više ažurnosti brani posao tj šumu koja mu je poverena, nego ljude oko sebe. A možda mu je samo to lakše.
Suv i realističan pristup Almendras je u cikličnim navratima prekidao audio-vizuelnim pauzama koje izgledaju spotovski (zamislite neku šugejz verziju Phillipa Glassa) i koje nam možda dočaravaju kako je u Jorgeovom srcu ili nas puštaju da osetimo nešto od jeze koja prožima njega i njegovu porodicu. Taj onirično-hororični intermeco još jedan je elemenat koji fino pasuje ovoj gorkoj satiri, a u isto vreme čini da Jorgeovu muku doživimo kao parčence ogromne nepravde koja kulja svetom od kada je sveta i veka. I neljudi.
SELEKTAH: 7minus/ 10
Jorge je pedesetogodišnji šumočuvar koji živi u sirotinjskom kraju, u kome je kontinuirano, kao i ostali sugrađani, izložen šikaniranju od strane lokalnih zgubidana i sitnih kriminalaca. Kada za rođendan njegovog sina tokom jednog od tih prepada ostane bez novčanika i ampule za svoj dijabetes, njegov sin će u sred noći otići da poravna račun. Stvar će se završiti tako što će ga krimos raniti, a potom i sebe da bi čitavu stvar prikazao kao pokušaj pljačke.
Od tog trenutka po Jorgea sve biva još gore. Na sudu krimos uspeva da se izmigolji i dobija samo godinu i po dana zatvora. Nakon čega počinje da na sve moguće načine maltretira i sveti se Jorgeovoj porodici. Ovima, uprkos brojnim apelima policiji, nema ko da pomogne. Jorge je prinuđen da uzme stvari u svoje ruke.
To Kill a Man nesporno komentariše univerzalnu ažurnost čileanske administracije i nevinost bez zaštite tamošnjih sugrađana. Sva sreća u njemu ima stvari koje će mu omogućiti i život van festivala.
Pre svega, Alejandro Fernandez Almendras ne dozvaljava da njegov film ijednog trenutka posrne u patetiku. Koliko god da su stvari crne ili apsurdne ili opasne povetarac podsmeha miluje junake i gura stvari ka crnom humoru. U tom smislu naročito je zabavno "proganjanje" koje krimos priređuje Jorgeu u poslednjem delu filma. A sam kraj je superciničan LOL na celu stvar.
To Kill A Man fino funkcioniše i kao nezavistan portret građanina Jorgea, sa svim njegovim sitnim manama i slabostima, koje ga u najmanju ruku čine nesavršeno nevinom žrtvom. Njegovo sticanje hrabrosti ide gradativno, ali, čini mi se, da se kap prelije kada i mi, gledaoci, promrmljamo sebi u bradu- dokle više?! Ali, našim simpatijama prema Jorgeu neće puno pomoći ni to što Almendras daje povoda da verujemo da Jorge sa više ažurnosti brani posao tj šumu koja mu je poverena, nego ljude oko sebe. A možda mu je samo to lakše.
Suv i realističan pristup Almendras je u cikličnim navratima prekidao audio-vizuelnim pauzama koje izgledaju spotovski (zamislite neku šugejz verziju Phillipa Glassa) i koje nam možda dočaravaju kako je u Jorgeovom srcu ili nas puštaju da osetimo nešto od jeze koja prožima njega i njegovu porodicu. Taj onirično-hororični intermeco još jedan je elemenat koji fino pasuje ovoj gorkoj satiri, a u isto vreme čini da Jorgeovu muku doživimo kao parčence ogromne nepravde koja kulja svetom od kada je sveta i veka. I neljudi.
SELEKTAH: 7minus/ 10
đe emisja
ReplyDelete