18 March 2015

OSKAR/ FEST/ WHATEVER: L'ETRANGE COULEUR DES LARMES DE TON CORPS (THE STRANGE COLOUR OF YOUR BODY'S TEARS)

Giallo kakav možda niste gledali i verovatno ni ne biste želeli da gledate


Bilo je teško izboriti se sa ovim filmom.

Počne optimistično. Po nas. Muž se vraća sa puta u Brisel, u svoj fensi apartman sa plafonom od 5 metara i salonskim nameštajem i iscrtanim zidovima. Međutim, vrata su lancem zaključana iznutra, ali njegove supruge nema. Nestala je. Poruke na telefonskoj sekretarici su nepreslušane. Po glavi nam se mota Lynch.

Nakon toga, muž izlazi iz stana i juri za nekim strancem po zgradi, sve do izlaza, kada shvata da je sam sebe zaključao. Samo jedna stanarka želi da ga pusti natrag. Ona živi na sedmom spratu, sedi u senci tako da joj ne vidimo lice. I ona nam priča kako je njen muž, isto tako odjednom nestao. U njenom flešbeku već ima malo više horora. A setio sam se i Fedore.

Posle ove scene, rediteljski duo Helene Cattet i Bruno Forzani, svoj barokni stil (koji se sastoji od mahom krupnih planova, neobičnih i kitnjastih montaža, u kome scenografija neprekidno služi kao vizuelni dekor kadra) počinju da pretvaraju u sadržaj filma. Jedna snolika scena biva prekinuta drugom, samo da bi nam pokazala da je ova prva bila san, i tako do pete scene u nizu. Pojavljuju se detektivi, komšije... Jedna žena čije ime se neprekidno ponavlja zove se Laura (baš kao kod Lyncha). Priča o nestanku jedne žene prerasta u ludilo jednog muškarca, ili više njih. Zagonetna stanarka otvorila je prostora i za horor o ukletom stanu ili zgradi, pa se radi i na fizičkoj razgradnji prostora.
Sve sam dozlaboga teško pratio.

Vizuelni kalideoskop od narativa je napravio isto to. Sve jeste, a možda i nije. Niko ne zna šta jeste. Ni mi, ni junaci. Cattet i Forzani su nesumnjivo imali vatren seks tokom režiranja ovog filma. I to nije jedini razlog za razmišljanje o tome da je L'etrange couleur... hiperstilizovani (arthaus?) giallo koji je pokušao da nenaročitu misterioznost svoje misterije neutrališe overdoznim dizajnom i iscrpljujućom režijom. Čak i za najveće fanove žanra, ovo će, bojim se, pre biti nepotreban deranžman nego unikatno zadovoljstvo.

SELEKTAH: 3plus/ 10

No comments:

Post a Comment