Da nije tužno, bilo bi smešno
Možda Chris Rock prolazi kroz kreativnu krizu, a možda su ga samo njegovi prijatelji ubedili da može i treba više nego do sada.
I tako je Chris Rock odlučio da napiše i režira film u kome igra komičara Andre Allena koji nakon boravka u rihebu odlučuje da svoju treznu karijeru nastavi "ozbiljnim ulogama". Film prati jedan dan njujorške promocije njegovog sve izvesnijeg promašaja u kome igra legendarnog vođu havajskih pobunjenika. Tokom tog dana društvo mu prati zgodna novinarka New York Timesa u kome je Allen redovno bio satiran zbog svojih holivudskih uloga, pre svega u blokbaster franšizi "Hammy" o medvedu koji pomaže policiji u borbi protiv krimanala...
Da, morao sam da vam kažem o čemu je Hammy.
Film se može čitati i kao apoteoza alkoholu. Jer sve dok Allen ne uzme gutljaj čarobnog napitka on neće dobiti ni hrabrost, ni ideju, a ni inspiraciju da se pojavi na stejdžu legendarnog stendap kluba (isti onaj u kome Louie CK nastupa u svojoj seriji) i pokaže svima da u njemu i dalje ima par dobrih fora.
I to je verovatno najbolje čitanje koje ovaj film može da dobije. Jer dok je trezan, baš kao i njegov glavni akter, on je skoro nepodnošljiv.
Metafilmski, vrata su širom otvorena za tumačenje filma kao Chris Rockovog ličnog obračuna što sa svojim demonima, što sa nefer kritikom koja ga je tokom karijere oberučke dočekivala (ne znam da li i koliko film odgovara stvarnim događajima). Šetnja po Allenovoj njujorškoj rodbini sklapa sličice iz njegove biografije, venčanje "pod kamerama" sa rijaliti zvezdom, čije pripreme su takođe u toku, komentariše kako je biti zvezda, dok se neka vrsta manifesta kroji kroz ispovedanje pomenutoj novinarki.
I ovde rečeno verovatno lepše govori o onome što se htelo reći, nego što je rečeno.
Na terenu, Top Five (ime dolazi od ankete koju prolazi većina aktera o tome ko su im top emsijevi) funkcioniše kao rom-kom (seća se neko remek-dela One Fine Day sa Clooney-jem?) u kome ni ona ni on ne nude dovoljno autentičnog materijala za krojenje takve strukture, iako najveći deo vremena provodimo tamo. Rock je neubedljiv kao razočarani komičar, a još "smešniji" kad je ozbiljan (da vidite tek kako glumi u havajskom filmu). Rosario Dawson, kao novinarka, praktično nema nijednu osobinu potrebnu za rom-kom (Rock stoji još gore). Umesto da bude snažna i bezobrazna novinarka, ona je relativno brzo skljokana u kliše "crne žene"- samohrana majka koja se bori kako zna da preživi.
Na kraju ima i tvist. Toliko glup da ćete zaboraviti sa čim je u vezi kad se bude pojavio.
Najviše od svega je strašno koliko film jednog komičara nije smešan, a ni duhovit, do pred kraj, kada Rock izruči par fora na sceni. Epizodni likovi Allenove rodbine dobili su slasnije karakteristike nego on sam. Imam osećaj da je Rock uživao u Delpy-nom 2 Days In Paris, pa je glumio u 2 Days in New York, pa je dobio osećaj da mešajući taj film sa, recimo, Linklaterovim Before... serijalom i on sam može da skroji nešto od jednog dana druženja dvoje ljudi.
Nažalost, ni TOP 200.
SELEKTAH: 3/ 10
Možda Chris Rock prolazi kroz kreativnu krizu, a možda su ga samo njegovi prijatelji ubedili da može i treba više nego do sada.
I tako je Chris Rock odlučio da napiše i režira film u kome igra komičara Andre Allena koji nakon boravka u rihebu odlučuje da svoju treznu karijeru nastavi "ozbiljnim ulogama". Film prati jedan dan njujorške promocije njegovog sve izvesnijeg promašaja u kome igra legendarnog vođu havajskih pobunjenika. Tokom tog dana društvo mu prati zgodna novinarka New York Timesa u kome je Allen redovno bio satiran zbog svojih holivudskih uloga, pre svega u blokbaster franšizi "Hammy" o medvedu koji pomaže policiji u borbi protiv krimanala...
Da, morao sam da vam kažem o čemu je Hammy.
Film se može čitati i kao apoteoza alkoholu. Jer sve dok Allen ne uzme gutljaj čarobnog napitka on neće dobiti ni hrabrost, ni ideju, a ni inspiraciju da se pojavi na stejdžu legendarnog stendap kluba (isti onaj u kome Louie CK nastupa u svojoj seriji) i pokaže svima da u njemu i dalje ima par dobrih fora.
I to je verovatno najbolje čitanje koje ovaj film može da dobije. Jer dok je trezan, baš kao i njegov glavni akter, on je skoro nepodnošljiv.
Metafilmski, vrata su širom otvorena za tumačenje filma kao Chris Rockovog ličnog obračuna što sa svojim demonima, što sa nefer kritikom koja ga je tokom karijere oberučke dočekivala (ne znam da li i koliko film odgovara stvarnim događajima). Šetnja po Allenovoj njujorškoj rodbini sklapa sličice iz njegove biografije, venčanje "pod kamerama" sa rijaliti zvezdom, čije pripreme su takođe u toku, komentariše kako je biti zvezda, dok se neka vrsta manifesta kroji kroz ispovedanje pomenutoj novinarki.
I ovde rečeno verovatno lepše govori o onome što se htelo reći, nego što je rečeno.
Na terenu, Top Five (ime dolazi od ankete koju prolazi većina aktera o tome ko su im top emsijevi) funkcioniše kao rom-kom (seća se neko remek-dela One Fine Day sa Clooney-jem?) u kome ni ona ni on ne nude dovoljno autentičnog materijala za krojenje takve strukture, iako najveći deo vremena provodimo tamo. Rock je neubedljiv kao razočarani komičar, a još "smešniji" kad je ozbiljan (da vidite tek kako glumi u havajskom filmu). Rosario Dawson, kao novinarka, praktično nema nijednu osobinu potrebnu za rom-kom (Rock stoji još gore). Umesto da bude snažna i bezobrazna novinarka, ona je relativno brzo skljokana u kliše "crne žene"- samohrana majka koja se bori kako zna da preživi.
Na kraju ima i tvist. Toliko glup da ćete zaboraviti sa čim je u vezi kad se bude pojavio.
Najviše od svega je strašno koliko film jednog komičara nije smešan, a ni duhovit, do pred kraj, kada Rock izruči par fora na sceni. Epizodni likovi Allenove rodbine dobili su slasnije karakteristike nego on sam. Imam osećaj da je Rock uživao u Delpy-nom 2 Days In Paris, pa je glumio u 2 Days in New York, pa je dobio osećaj da mešajući taj film sa, recimo, Linklaterovim Before... serijalom i on sam može da skroji nešto od jednog dana druženja dvoje ljudi.
Nažalost, ni TOP 200.
SELEKTAH: 3/ 10
No comments:
Post a Comment