OSKAR/ FEST/ WHATEVER: TRUDNO BYT BOGOM (HARD TO BE A GOD)

Ja nisam ovako nešto nikada gledao

Na osnovu uvodne reči nekim posetiocima MMG-a i/ili kino-rusofilima biće, možda, jasne još dve stvari u vezi sa mnom:
- da nikada nisam gledao nijedan drugi film Alekseya Germana
- da nisam gledao ni mnogo filmova Andreia Tarkovskog
(tri stvari, zapravo)
- da nisam gledao ni mnogo ruskih filmova

Sve istina.
Kao što sam više puta pisao, povodom ruskih filmova, nema nikakvih ideoloških prepreka tome, ruski filmovi nisu mi dovoljno često nametnuti tamo gde ujurujem i druge filmove.

Kao što rekoh, nikada nisam video ništa slično onome što je pokojni German (umro pre dve godine) u svojoj 74-oj prikazao u Trudno byt bogom. Ja sam mislio da u post-sovjetskoj Rusiji više nema ni takvih ludaka, ni takvih budžeta, srećom, bio sam u krivu.

Zasnovan na naučno-fantastičnom romanu braće Strugatsky (Arkadija i Borisa), film se bavi "događajima" na nekoj planeti koja je kolonizovana u budućnosti, ali na kojoj, sticajem (meni) neobjašnjenih okolnosti sve izgleda kao na Zemlji, pre 800 godina. I da ne bude zabune, ovo nije nešto što shvatite, ovo je nešto što vam se u prvim minutima saopšti. I samo će na samom kraju filma (posle 177 minuta) junaci da spomenu Zemlju i odlazak na nju. Sve između ta dva događaja biće naučno-fantastično na sve moguće druge načine, sem kako ste na sci-fi do sada navikli.

Radnja filma može se prepričati u jednoj rečenici. Ali teško da će to potvrditi da sam ja išta razumeo u ovom filmu.
Jedan čovek, plemić, koga zovu "don" kreće od svoje kuće da traži nekog čoveka koga zovu "Buda" i nakon što ga (ne) nađe, vraća se kući, da bi shvatio da mu je dom napadnut i živalj pobijen.
On je možda bog, možda kao bog, možda ništa od prethodna dva.

Trudno byt bogom je crno-beli film, slične fotografije kao Bergmanov Sedmi pečat. U prvoj polovini filma imamo utisak da prvi kadar traje skoro sat vremena i da se radi o subjektivcu osobe u koju junaci povremeno gledaju, ali skoro niko nema odnos sa njom. Mi, gledaoci, na ovaj način još direktnije bivamo upleteni u donovo putešestvije. Tačnije, ne daju nam da "pobegnemo", što je, pre bih rekao, bila Germanova namera.

Jer svet na novoj planeti izgleda isto kao Srednji vek na Zemlji, u doba kuge. Kiša pada povremeno, neprekidno je oblačno i/ili maglovito. Blato je svuda. Ljudi su stoka. German nas bukvalno vuče po blatu sa junacima. Ovoliko upečatljivu i prisutnu scenografiju, kostime i mizanscen holivudski film nikada nije video. German je bukvalno sagradio svet i vreme i freeflow njegove kamere bez problema ide sa junacima bezbrižan u pogledu toga da li će se u kadru zateći nešto što ne treba. Ovde su, ne sumnjam, milioni rublji satrti na rekvizitu, kostime, statiste, pa i glumce koji u kadru nisu proveli više od sekund, ali upravo zbog toga ovo je film kao nijedan drugi.

S obzirom da film traje skoro tri sata, čini mi se da je German mogao jasnije da postavi narativ i da u njega unese očiglednije dramske trenutke. Ali/iako to možda nije ni bila poenta. Jer ovde sove izleću iz kuće i direktno sleću na rame junaka i vi se pitate kako je to moguće, zar zaista ima sova koje su toliko dobro istrenirane, i da li je to bila improvizacija ili je ovo neko zamislio, i ostvario! Ovde na desetine ljudi, kao nošeni bujicom, neprekidno rovari po kadru, otimajući se za hranu, pažnju, oružje...

Ovde ne možemo govoriti o uigranosti i disciplini glumačkog tima. Ovo je posvećenost filmu van Rusije nepoznatih razmera. Pitam se kako je jedan 74-ogodišnji čovek uspeo da organizuje ovu masu, ovu buku, blato. Snimati ovaj film bilo je lako koliko i u Srednjem veku izbegavati kugu, pretpostavljam.

Trudno byt bogom je neverovatna kolotečina. On nikada ne staje, ne miruje. On je stalno u iznutricama života na toj novoj planeti. To što nema objašnjenja kako su budući ljudi dospeli (spali) na nivo Srednjeg veka samo potvrđuje onu staru da su oni koji ne razumeju istoriju osuđeni da je ponavljaju. Svi mi, Zemljani, ili samo Rusi? Nije jasno da li je i u kojoj meri Germanova vizija "neke druge Zemlje" pesimistična zato što nema boga, ili zato što ga i tamo ima.
Ili zato što je on u današnjoj Rusiji prisutan više nego što treba.

Ja volim kad je priča jasna, kad se vidi drama, kad se oseća da postoji scenario, ali ovde je nemoguće odoleti silini vizije i silini uspeha sa kojim je ona pretočena u (filmsku) stvarnost. Ovi ljudi i makabr njihovih života su toliko stvarni da se zaista pitate za bezbednost svih onih koji su u filmu prosuli krv i creva. German gazi po tom svetu toliko sigurno da ona napomena o tome da je ovo svet na drugoj planeti zapravo sve glasnije odjekuje kao opomena, da sve bez problema može brzo i lako da se ponovi. I zašto ne bi? Jer šta nam je uporišna tačka, šta nam je novi smisao, šta bi to mi doneli u novi svet da bi on zaista mogao da se ostvari. Drugačije.

SELEKTAH: 7plus/ 10