Manje bolno nego što izgleda
Ne znam zašto bi se neko ko je režirao The Blair Witch Project, i time praktično izmislio jedan pod-žanr, nakon 15 godina vratio na mesto, manje-više, istog zločina. U kultnom ostvarenju nekoliko mladih vršljalo je šumom u kojoj možda ima, možda nema veštica i do tada, u hororu nerabljeni stil "fajnd futidža", multiplicirao je jezu i naše uživljavanje u priču. U međuvremenu, ovaj metod iskurvao se po skoro svim relevantnim žanrovima, a sam horor zavio je u crno, pre svega radovima tematskim okupljenim oko egzorcizma. Otuda ne čudi, a možda i treba pohvaliti, što Sanchezov poslednji film, uprkos hororu (dešavanjima, a ne žanru) deluje pre kao Jackass spinof.
Petoro mladih odlazi u teksašku vukojebinu, da u kolibi uje Boba (dobra fora), provede par dana. U mračnoj noći na ne toliko preglednom putu oni će udariti nešto. Mnogo, mnogo kasnije, u delu filma do koga većina vas možda neće ni stići, ispostaviće se da je to mladunče Bigfuta. Sada već i sami možete da pretpostavite ko će u nastavku filma sejati užas i zbog čega.
Ono što je zajedničko za 99% filmova "fajnd futidž"-žanra je to što troše uzaludno mnogo vremena da objasne prisustvo tolikog broja kamera tj snimanja kamerom u svim trenucima radnje tj da dokažu da im ovaj žanr uopšte nije trebao. Tako i ovde. Da bi opravdao to što kamera non-stop radi i što imamo CCTV snimke pored kolibe, a ponegde i po šumi, Sanchez je morao da izmisli junaka, stondera, u majici Daniela Johnstona, koji bi pre ispustio dušu, nego kameru. A i pre bi postavio kamere svuda oko kolibe, radi što boljeg snimka (za kućne potrebe?! wtf?!), nego bežao glavom bez obzira...
Predvidljivo, likovi su flis papiri čijem cepanju se radujemo. Njihovo ponašanje je umereno uverljivo (oni već prvog jutra pokušavaju da zapale natrag, ali...), ali ne i kontinuirano uverljivo. Ali, uvek se u tim situacijama pitam- a šta bi ti, lebati, uradio?! I nemam neki odgovor.
Dobre strane Exists su što ne taji nepotrebno dugo svoje "čudovište" i što nas pušta da ga vidimo tj sagledamo (a s obzirom na njegovu "sporadičnu pojavnost"). Film je poprilično dobar u adrenalinskim scenama u kojima Bigfut juri za našim junacima. Tu je bilo nekoliko vrlo zanimljivih situacija.
Na kraju, film uspeva da dotakne i nešto od magije aktuelnog Planet of the Apes serijala i prava je šteta što ka takvom kraju nije promišljan od samog početka. Naravno, lišen "ff" omče.
SELEKTAH: 5minus/ 10
Ne znam zašto bi se neko ko je režirao The Blair Witch Project, i time praktično izmislio jedan pod-žanr, nakon 15 godina vratio na mesto, manje-više, istog zločina. U kultnom ostvarenju nekoliko mladih vršljalo je šumom u kojoj možda ima, možda nema veštica i do tada, u hororu nerabljeni stil "fajnd futidža", multiplicirao je jezu i naše uživljavanje u priču. U međuvremenu, ovaj metod iskurvao se po skoro svim relevantnim žanrovima, a sam horor zavio je u crno, pre svega radovima tematskim okupljenim oko egzorcizma. Otuda ne čudi, a možda i treba pohvaliti, što Sanchezov poslednji film, uprkos hororu (dešavanjima, a ne žanru) deluje pre kao Jackass spinof.
Petoro mladih odlazi u teksašku vukojebinu, da u kolibi uje Boba (dobra fora), provede par dana. U mračnoj noći na ne toliko preglednom putu oni će udariti nešto. Mnogo, mnogo kasnije, u delu filma do koga većina vas možda neće ni stići, ispostaviće se da je to mladunče Bigfuta. Sada već i sami možete da pretpostavite ko će u nastavku filma sejati užas i zbog čega.
Ono što je zajedničko za 99% filmova "fajnd futidž"-žanra je to što troše uzaludno mnogo vremena da objasne prisustvo tolikog broja kamera tj snimanja kamerom u svim trenucima radnje tj da dokažu da im ovaj žanr uopšte nije trebao. Tako i ovde. Da bi opravdao to što kamera non-stop radi i što imamo CCTV snimke pored kolibe, a ponegde i po šumi, Sanchez je morao da izmisli junaka, stondera, u majici Daniela Johnstona, koji bi pre ispustio dušu, nego kameru. A i pre bi postavio kamere svuda oko kolibe, radi što boljeg snimka (za kućne potrebe?! wtf?!), nego bežao glavom bez obzira...
Predvidljivo, likovi su flis papiri čijem cepanju se radujemo. Njihovo ponašanje je umereno uverljivo (oni već prvog jutra pokušavaju da zapale natrag, ali...), ali ne i kontinuirano uverljivo. Ali, uvek se u tim situacijama pitam- a šta bi ti, lebati, uradio?! I nemam neki odgovor.
Dobre strane Exists su što ne taji nepotrebno dugo svoje "čudovište" i što nas pušta da ga vidimo tj sagledamo (a s obzirom na njegovu "sporadičnu pojavnost"). Film je poprilično dobar u adrenalinskim scenama u kojima Bigfut juri za našim junacima. Tu je bilo nekoliko vrlo zanimljivih situacija.
Na kraju, film uspeva da dotakne i nešto od magije aktuelnog Planet of the Apes serijala i prava je šteta što ka takvom kraju nije promišljan od samog početka. Naravno, lišen "ff" omče.
SELEKTAH: 5minus/ 10
No comments:
Post a Comment