Novozelandska horor komedija. Mhm, zvuči kao zajebavanje. Nažalost, i jeste.
Ukratko: Još jedan film koji je upropastio koncept "fajnd futidža" tj njegovog komičnog blizanca- "mokjumentarija".
Ovaj put "naša ekipa" ima ekskluzivni pristup u živote četiri vampira koji žive zajedno, kao cimeri, u jednoj kući na Novom Zelandu. Najstariji vampir, nosferatuoliki Petyr ima 8.000 godina, a najmlađi Viago (beše?) ima samo 183 godine. U idealnom predlošku za sitkom, njihovi različiti uzrasti, tipovi kultura iz kojih su potekli i potom stekli večni život neprekidno su razlog bizarnim situacijama sa vrlo crnohumornim ili crvenokrvavim ishodom.
Film su napisali i režirali Jermaine Clement i Taika Waititi, koji i igraju dva od četiri glavna junaka. Jermain je debitant, a Taika je režirao film Boy koji već par godina čeka da ga pogledam i nekoliko epizoda The Inbetweeners USA koje nikada neću pogledati. Ono što je u njihovom pristupu zanimljivo jeste kombinacija prepoznatljivih ironičnih i apsurdnih momenata svakog "mokjumentarija" sa vrlo realističkim i vrlo hororičnim prizorima strave i užasa koji vampiri priređuju svojim gostima.
What We Do In The Shadows se i vrlo duhovito osvrće na neka od opštih mesta vampirske ikonografije i sa dosta humora tretira njihovo postojanje u modernom dobu. Međutim, u dobro postavljenim forama neprekidno do izraza dolazi ono što je u suštini i najveći problem ovog filma- njegovi autori su više želeli da se prave pametni, nego smešni. Njihovim formama ne može se ništa zameriti u teoriji, ali u praksi one kao da ne zavarniče onoliko koliko je premisa obećavala. Mislim da je najveći razlog tome što film, nakon što nam se predstavi, tapka u mestu- ređajući prilike za demonstraciju dovitljivosti svojih autora, umesto da razveze neku priču i pusti svoje junake da se batrgaju i snalaze u njoj. Što je obično najjednostavniji način da se dođe do smeha u komedijama.
Nešto kao nepotrebno produženi pilot sitkoma koji baš obećava.
SELEKTAH: 6minus/ 10
Ukratko: Još jedan film koji je upropastio koncept "fajnd futidža" tj njegovog komičnog blizanca- "mokjumentarija".
Ovaj put "naša ekipa" ima ekskluzivni pristup u živote četiri vampira koji žive zajedno, kao cimeri, u jednoj kući na Novom Zelandu. Najstariji vampir, nosferatuoliki Petyr ima 8.000 godina, a najmlađi Viago (beše?) ima samo 183 godine. U idealnom predlošku za sitkom, njihovi različiti uzrasti, tipovi kultura iz kojih su potekli i potom stekli večni život neprekidno su razlog bizarnim situacijama sa vrlo crnohumornim ili crvenokrvavim ishodom.
Film su napisali i režirali Jermaine Clement i Taika Waititi, koji i igraju dva od četiri glavna junaka. Jermain je debitant, a Taika je režirao film Boy koji već par godina čeka da ga pogledam i nekoliko epizoda The Inbetweeners USA koje nikada neću pogledati. Ono što je u njihovom pristupu zanimljivo jeste kombinacija prepoznatljivih ironičnih i apsurdnih momenata svakog "mokjumentarija" sa vrlo realističkim i vrlo hororičnim prizorima strave i užasa koji vampiri priređuju svojim gostima.
What We Do In The Shadows se i vrlo duhovito osvrće na neka od opštih mesta vampirske ikonografije i sa dosta humora tretira njihovo postojanje u modernom dobu. Međutim, u dobro postavljenim forama neprekidno do izraza dolazi ono što je u suštini i najveći problem ovog filma- njegovi autori su više želeli da se prave pametni, nego smešni. Njihovim formama ne može se ništa zameriti u teoriji, ali u praksi one kao da ne zavarniče onoliko koliko je premisa obećavala. Mislim da je najveći razlog tome što film, nakon što nam se predstavi, tapka u mestu- ređajući prilike za demonstraciju dovitljivosti svojih autora, umesto da razveze neku priču i pusti svoje junake da se batrgaju i snalaze u njoj. Što je obično najjednostavniji način da se dođe do smeha u komedijama.
Nešto kao nepotrebno produženi pilot sitkoma koji baš obećava.
SELEKTAH: 6minus/ 10
No comments:
Post a Comment