Film koji je uspeo u nemogućem- da učini da vam nije žao što se Kurt roknuo
Ono zbog čega je ovaj film zanimljiv rečeno nam je odmah na početku- on je baziran na materijalima koji su dobijeni ekskluzivno od Cobainovog "estejta" tj realizovan je uz blagoslov Kurtove ćerke Frances Bean, koja se pojavljuje kao izvršni producent, što prikazani portret oca joj, a i majke, čini samo još gorčim.
Arhivski snimci "plavog anđela" s početka filma na stranu, u ovom filmu je sve ostalo odvratno. Od toga da je Cobain propingpongovan kroz celu rodbinu dok se na kraju nije vratio majci, koja ga ni na početku priče nije želela, preko Kurtovog heroinom nagriženog lica, do sisa Courtney Love i činjenice da malešnu Frances u naručju drži otac koji ne zna za sebe. Ono malo porodičnih snimaka koji nam prikazuju ono malo lepih trenutaka koje su Kurt, Courtney i Frances proveli zajedno, a to jedino mogu da komentarišem kao otac, mahom me je teralo da na trosedu sedim ko zapeta puška spreman da priskočim da se maloj Frances ne bi nešto desilo.
Brett Morgen, koji je već radio slične i brojne dokumentarce, znalački pristupa materijalu koji mu je stavljen na raspolaganje, a još više prilici koja mu je ukazana- da napravi ultimativni dokumentarac o Cobainu. Na sreću, on u ovom drugom nije uspeo. Jer nijedan pristojan fan Nirvane ne želi da ovakav film bude konačna reč o njihovom idolu. A ja čak i nisam neki fan. Naročito ne Nirvanin. Problem je u tome što se Cobain ničim ne kvalifikuje za "idola".
Kurt Cobain bio je, a takvim ga Brett prikazuje, jedan mladić sa vrlo nesrećnim detinjstvom i velikim talentom. I to ne samo muzičkim. Oslanjajući se na njegov dar za crtanje, Morgen je neke celine svog filma izanimirao omažirajući Cobainov stil ili vizuelni duh. Međutim, kada je porastao, što se nikada nije desilo, Kurt je postao jedno prilično nesnosno i nesigurno stvorenje, na granici da bude svrstan međ' one odvratno nepodnošljive ljude. Čemu su slava i gudra nesebično pomogli. Najpopularniji dani Nirvane, kako su nam prikazani, za njega su samo bili prilika za izdrkavanje, uvek veće nego malo pre. Te njegovo samoubistvo s pravom prihvatam kao vrhunac tog samonadjebavanja. I ne žalim ga. Sasvim sigurno ne kao do sada.
Ako još neko veruje u priču o umetniku-stradalniku, možda će uspeti da iscedi par kaplji razumevanja za humani kolaps zvani Kurt Cobain, a u režiji Bretta Morgena. Interesantnije od svega je što Frances Bean (a taj utisak sam stekao i iz čitanja par ranijih intervjua sa njom) nema neku naročitu želju da se više bavi likom i delom svoga oca. Iako se ona sama ne pojavljuje (što može, ali ne mora da čudi), deluje da ovaj film stoji kao njen legitimni odgovor na pitanje- šta znaš o svom ocu i šta misliš o njemu?
Courtney je sa svoje strane dala sve od sebe da privatizuje sve snimke (i one arhivske i "hedove") i da pokuša da sebe proturi kao ključnu za sve. Bez trunke želje da je osuđujem, apsolutno je jasno zašto je ona preživela. Sve to. Za razliku od Kurta ona je tačno znala zašto je tu i šta traži i šta će da dobije. On je nevoljnije zalutao grlom u jagode, zagrcnuo se, ispovraćao i zadavio u povraćci. Da tako kažem.
Dave Grohl također nije participirao. A ni ostali članovi Nirvane, sem Krista. A ni ostali Kurtovi drugovi koji bi vam mogli pasti na pamet. A ni Everett True, koji se istina pojavljuje u filmu (on je ćelavi koji gura Kurta u kolicima prilikom izlaska na binu Redinga).
A nisam nešto dobro raspoložen ni prema filmovima koji se konceptualno odriču priče o događaju o kome je, istina, "sve već rečeno", ali koji igra drugu važnu ulogu u životu junaka kojim se film bavi. Zar ne?
SELEKTAH: 5/ 10
Ono zbog čega je ovaj film zanimljiv rečeno nam je odmah na početku- on je baziran na materijalima koji su dobijeni ekskluzivno od Cobainovog "estejta" tj realizovan je uz blagoslov Kurtove ćerke Frances Bean, koja se pojavljuje kao izvršni producent, što prikazani portret oca joj, a i majke, čini samo još gorčim.
Arhivski snimci "plavog anđela" s početka filma na stranu, u ovom filmu je sve ostalo odvratno. Od toga da je Cobain propingpongovan kroz celu rodbinu dok se na kraju nije vratio majci, koja ga ni na početku priče nije želela, preko Kurtovog heroinom nagriženog lica, do sisa Courtney Love i činjenice da malešnu Frances u naručju drži otac koji ne zna za sebe. Ono malo porodičnih snimaka koji nam prikazuju ono malo lepih trenutaka koje su Kurt, Courtney i Frances proveli zajedno, a to jedino mogu da komentarišem kao otac, mahom me je teralo da na trosedu sedim ko zapeta puška spreman da priskočim da se maloj Frances ne bi nešto desilo.
Brett Morgen, koji je već radio slične i brojne dokumentarce, znalački pristupa materijalu koji mu je stavljen na raspolaganje, a još više prilici koja mu je ukazana- da napravi ultimativni dokumentarac o Cobainu. Na sreću, on u ovom drugom nije uspeo. Jer nijedan pristojan fan Nirvane ne želi da ovakav film bude konačna reč o njihovom idolu. A ja čak i nisam neki fan. Naročito ne Nirvanin. Problem je u tome što se Cobain ničim ne kvalifikuje za "idola".
Kurt Cobain bio je, a takvim ga Brett prikazuje, jedan mladić sa vrlo nesrećnim detinjstvom i velikim talentom. I to ne samo muzičkim. Oslanjajući se na njegov dar za crtanje, Morgen je neke celine svog filma izanimirao omažirajući Cobainov stil ili vizuelni duh. Međutim, kada je porastao, što se nikada nije desilo, Kurt je postao jedno prilično nesnosno i nesigurno stvorenje, na granici da bude svrstan međ' one odvratno nepodnošljive ljude. Čemu su slava i gudra nesebično pomogli. Najpopularniji dani Nirvane, kako su nam prikazani, za njega su samo bili prilika za izdrkavanje, uvek veće nego malo pre. Te njegovo samoubistvo s pravom prihvatam kao vrhunac tog samonadjebavanja. I ne žalim ga. Sasvim sigurno ne kao do sada.
Ako još neko veruje u priču o umetniku-stradalniku, možda će uspeti da iscedi par kaplji razumevanja za humani kolaps zvani Kurt Cobain, a u režiji Bretta Morgena. Interesantnije od svega je što Frances Bean (a taj utisak sam stekao i iz čitanja par ranijih intervjua sa njom) nema neku naročitu želju da se više bavi likom i delom svoga oca. Iako se ona sama ne pojavljuje (što može, ali ne mora da čudi), deluje da ovaj film stoji kao njen legitimni odgovor na pitanje- šta znaš o svom ocu i šta misliš o njemu?
Courtney je sa svoje strane dala sve od sebe da privatizuje sve snimke (i one arhivske i "hedove") i da pokuša da sebe proturi kao ključnu za sve. Bez trunke želje da je osuđujem, apsolutno je jasno zašto je ona preživela. Sve to. Za razliku od Kurta ona je tačno znala zašto je tu i šta traži i šta će da dobije. On je nevoljnije zalutao grlom u jagode, zagrcnuo se, ispovraćao i zadavio u povraćci. Da tako kažem.
Dave Grohl također nije participirao. A ni ostali članovi Nirvane, sem Krista. A ni ostali Kurtovi drugovi koji bi vam mogli pasti na pamet. A ni Everett True, koji se istina pojavljuje u filmu (on je ćelavi koji gura Kurta u kolicima prilikom izlaska na binu Redinga).
A nisam nešto dobro raspoložen ni prema filmovima koji se konceptualno odriču priče o događaju o kome je, istina, "sve već rečeno", ali koji igra drugu važnu ulogu u životu junaka kojim se film bavi. Zar ne?
SELEKTAH: 5/ 10
Odlična recenzija.
ReplyDeletesuper tekst, fridome. gledala sam ga sinoć i baš su mi se smučili oni privatni snimci, koji sa jedne strane pokazuju koliko je on bio duhovit tip, a sa druge ti uopšte ne želiš da znaš te stvari o muzičarima koje poštuješ.
ReplyDeletepopkitchen
E jebo te ovaj nakaradni blog glavati mislioce, ne znam ni koj sam kurac, valjda iz dosade hteo da napisem nesto, sad vise ni tako bitno jer mi je tvoja prijava sjebala ceo tekst.Sustina je da si film gledao iz perspektive oca a i koliko sam od ostalih recenzija primetio ti i kritika ste u svadji.Cak mislim da si jako povodljiv, onako zamisljam te da te u vreme Dalijevih terevenki pozvao u goste pojavio bi se sa veknom hleba umesto sesirom na glavi.
ReplyDeleteAko ista znaci a da ne bude anonymous jer ti to jako smeta, stojim iza imena, dusan levic. bitno li je?
a ti bi, dušane, cenim kod dalija došao s fesom na glavi, a?
DeleteMislim da ne bi ni dosao jer bi izasao sa puterom na glavi, kao sto nisam ni trebao da komentarisem ovde kod cenjenog kriticara, blogera... ma prosvetitelja!
Deletepotpuno te razumem- zlo kad nešto kažeš, zlo kad nešto ne kažeš.
DeleteE pa sad nemoj meni to da kacis, ti si sve rekao, da uzmemo za primer the babadook, sve si rekao a rekao si nista,kako ono bese film ti ne godi jer sedi na dve stolice, onda si birdmana ocrnio jer jer kliseiziran a onom seratoru sto je 20 godina snimao film o nekoj monotonoj porodici i problemima odrastanja tinejdzera u americi dao si jako visoku ocenu, kao i 90% isto tako cenjenih kriticara poput tebe.Zar je kritika filma spala na tehnikalije snimanja?
DeleteInsinuiranje da bi ja da se j.... a da mi ne udje primeni na svoju struku jer se kritika na tome i zasniva. Nikad se ne zna kad ces ispasti glup jer je tamo neko veci i nagledaniji rekao suprotno od toga sto si ti rekao.
Za ovaj dokumentarac sta si imao da kazes, kurt je seronja, pozer, dzanki...
Jest mi to kao nismo znali ali je trebalo ekranizovati, izvući ga iz naftalina iz ko zna kog razloga.
Iskreno meni je prijalo a sad dal je ona kurtni lov pokazala sise ili je kurt kljucao sa detetom u naruciju su sve one tako ne bitne stvari za film koji je verujem imao za poentu da prikaze nam glavnog junaka iza scene i citave te pompe oko nirvane.
Sjeban ali vredan.
Eto videli smo kako je jedna "zvezda" tog vremena provodila vreme. Da se snimio takav film o azri ili ekvu tesko da bi imalo neke razlike u provodjenju njihovih dnevnih aktivnosti.
slažem se. ja sam sve rekao.
DeleteSamo se ti s'Laži.
ReplyDelete