FILTH

Mali korak za Jon S. Bairda, ali veliki za britanski film. Unazad

James McAvoy igra Franka, policajca, koga samo policijska uniforma deli od toga da bude ogavni, smrdljivi krimos sa svim mogućim džanki navikama. Slični kalibri vrzmali su se po filmovima Leon ili Bad Lieutenant. Njega već godinama progoni griža savesti zbog pogibije brata, čijoj je smrti kumovao, a možda i nije. Oblak opojnih isparenja deli nas od istine. Poniranje u razvrat odvojilo ga je od supruge i ćerke, što je samo dovelo do još većeg razvrata. Filth, baziran na istoimenom romanu Irvina Welsha, pokazuje veliko finale tog pada, koje se, gle čuda, poklapa baš sa danima uoči izbora novog policijskog poručnika. Čemu se "filthy" nada.

Da Welshov roman Trainspotting nikada nije napisan (a potom ekranizovan), pa i da duboko uzdahnemo pred polu-apsurdnim i neprijatno surovim prizorima koji neprekidno pokazuju da Frank može da bude još gori čovek i uradi nešto još prljavije. Zbog čega ima halucinacije da ima svinjsku glavu, a da je sve oko njega "animal house". Međutim, pošto je Trainspotting i napisan i prilično dobro ekranizovan od strane Danny-ja Boylea, prinuđeni smo da gledamo kako Renton, samo u policajskoj uniformi, ponavlja svoj amoralni koncept večitog samospasavanja, sve sa diskretnim pogledima ka kameri. I pri tome svemu, a u poređenju sa Ewanom McGregorom, McAvoy izgleda više kao da je od srpskih, a ne škotskih, svinja. 

Film besramno, poput svog junaka, glumi nešto novo, sirovo i inovativno, a zapravo samo, znatno čednije i sa manje eksploatacijskih momenata, reprizira ključne epizode filma i knjige čije ime mi je glupo da treći put navodim.

Na kraju sve to postane i mnogo dosadnije nego što vam se učinilo da sme da bude.

SELEKTAH: 3minus/ 10