I novi Woody Allen je rođen!
Ne znam da li je za Noaha Baumbacha neostvaren dečački san bio da se nametne kao "novi Woody Allen" ili "Woody Allen svoje generacije (sve koje nisu Allenove)", ali biće mi teško da poverujem da While We're Young nije zidan samo sa tim, jednim ciljem.
Kao i najbolji Allenovi filmovi i on već u nekoliko prvih minuta jasno predstavlja sve junake, a potom i problem kojim će se baviti u nastavku. Što komičnije to bolje. U lukavo naslovljenom filmu prvo se upoznajemo sa "starijim" parom (oboje imaju preko 40) koji čine Ben Stiller i Naomi Watts. On je reditelj dokumentaraca i univerzitetski profesor, koji već deset godina završava svoj drugi film, a ona je ćerka proslavljenog dokumentariste, koja uglavnom radi kao producent na tatinim filmovima. Nemaju dece, imaju brdo navika i brak im je u očekivanoj "midlife" krizi. Njih dvoje, "sasvim slučajno", upoznaju mladi hipsteroliki par (oboje imaju manje od 25 godina) koji čine Adam Driver i Amanda Seyfried. On želi da postane reditelj dokumentaraca, i uzor mu je Stiller, a ona "pravi sladoled".
U par efektnih scena, Baumbach će pokazati koliko "stare"generacije robuju navikama, tehnologiji, neavanturizmu, melanholiji "kraja života", dok "mladi" svežinu pronalaze u rehabilitaciji "zastarelih" oblika života kao što su bicikli, vinili, "sam-svoj-majstor" kreacije, necinizam, radoznalost... Vrlo brzo između njih će se razviti prijateljstvo na obostranu radost i razmenu, a onda će mladi reditelj predložiti zajednički projekat sa starim i to će povesti film u jednu "totalno vudialenovsku" priču koja testira moralne norme, životne uloge, "moderan život"...
Baumbach će svu atraktivnost svog filma izvući iz činjenice da, rekao bih, niko nikad bolje, a svakako ne "vernije", nije prilagodio žanr Woody Allenov(sk)e komedije svom materijalu i interesovanjima. O iskrenom i neiskvarenom hepiendu da ne govorim. I u tom, pritajeno gnevnom (lepo se vidi da se Baumbach oseća "očepljenim"), ali nimalo ciničnom pristupu krije se najveći kvalitet ovog filma. On deluje kao "klasik", ali za moju generaciju. On je relevantan (kao serija Happyish), ali su drama i likovi, u duhu žanra, daleko harizmatičniji, okretniji i (najvažnije) emocionalniji.
Nakon sjajnog Frances Ha, u kome je Baumbach ozbiljnije sugerisao na koga se nameračio, While We're Young deluje kao projekat sa mejnstrimnijim, ali nikako neautorskijim ambicijama. Ako je Frances Ha bio zagledanje u sebe i sopstveni svet, While We're Young gleda oko sebe i traži sebi novo mesto u tom okruženju. I čini to sa kuražnijim optimizmom i nešto većim celivanjem "tradicionalnih" vrednosti, nego što bi se to očekivalo od autora koji sa Jasonom Reitmanom i Wes Andersonom čini zlatni trougao novog "holivudskog" filma "za odrasle".
Najveću, ako ne i jedinu manu, vidim u kastovanju Bena Stillera. Iako se Stiller pokazao u Baumbachovom Greenbergu, ovde on pre izgleda kao "tipično izdanje" Stillera u komedijama, gde njegov naivni i mlakonjasti karakter biva nasankan delatnostima namazanog i okrutnog sveta, a on na sve to reaguje kao popišani patuljak. To ne znači da je Stiller loš, već da je film, nažalost, "neiskočio" tamo gde je mogao, možda da se probalo sa nekim atipičnim predstavnikom te generacije (nači, ne Schwartzman, Wilson, Brody...).
Anyways, ako ste mi, manje-više, vršnjak, uživaćete.
SELEKTAH: 8plus/ 10
Ne znam da li je za Noaha Baumbacha neostvaren dečački san bio da se nametne kao "novi Woody Allen" ili "Woody Allen svoje generacije (sve koje nisu Allenove)", ali biće mi teško da poverujem da While We're Young nije zidan samo sa tim, jednim ciljem.
Kao i najbolji Allenovi filmovi i on već u nekoliko prvih minuta jasno predstavlja sve junake, a potom i problem kojim će se baviti u nastavku. Što komičnije to bolje. U lukavo naslovljenom filmu prvo se upoznajemo sa "starijim" parom (oboje imaju preko 40) koji čine Ben Stiller i Naomi Watts. On je reditelj dokumentaraca i univerzitetski profesor, koji već deset godina završava svoj drugi film, a ona je ćerka proslavljenog dokumentariste, koja uglavnom radi kao producent na tatinim filmovima. Nemaju dece, imaju brdo navika i brak im je u očekivanoj "midlife" krizi. Njih dvoje, "sasvim slučajno", upoznaju mladi hipsteroliki par (oboje imaju manje od 25 godina) koji čine Adam Driver i Amanda Seyfried. On želi da postane reditelj dokumentaraca, i uzor mu je Stiller, a ona "pravi sladoled".
U par efektnih scena, Baumbach će pokazati koliko "stare"generacije robuju navikama, tehnologiji, neavanturizmu, melanholiji "kraja života", dok "mladi" svežinu pronalaze u rehabilitaciji "zastarelih" oblika života kao što su bicikli, vinili, "sam-svoj-majstor" kreacije, necinizam, radoznalost... Vrlo brzo između njih će se razviti prijateljstvo na obostranu radost i razmenu, a onda će mladi reditelj predložiti zajednički projekat sa starim i to će povesti film u jednu "totalno vudialenovsku" priču koja testira moralne norme, životne uloge, "moderan život"...
Baumbach će svu atraktivnost svog filma izvući iz činjenice da, rekao bih, niko nikad bolje, a svakako ne "vernije", nije prilagodio žanr Woody Allenov(sk)e komedije svom materijalu i interesovanjima. O iskrenom i neiskvarenom hepiendu da ne govorim. I u tom, pritajeno gnevnom (lepo se vidi da se Baumbach oseća "očepljenim"), ali nimalo ciničnom pristupu krije se najveći kvalitet ovog filma. On deluje kao "klasik", ali za moju generaciju. On je relevantan (kao serija Happyish), ali su drama i likovi, u duhu žanra, daleko harizmatičniji, okretniji i (najvažnije) emocionalniji.
Nakon sjajnog Frances Ha, u kome je Baumbach ozbiljnije sugerisao na koga se nameračio, While We're Young deluje kao projekat sa mejnstrimnijim, ali nikako neautorskijim ambicijama. Ako je Frances Ha bio zagledanje u sebe i sopstveni svet, While We're Young gleda oko sebe i traži sebi novo mesto u tom okruženju. I čini to sa kuražnijim optimizmom i nešto većim celivanjem "tradicionalnih" vrednosti, nego što bi se to očekivalo od autora koji sa Jasonom Reitmanom i Wes Andersonom čini zlatni trougao novog "holivudskog" filma "za odrasle".
Najveću, ako ne i jedinu manu, vidim u kastovanju Bena Stillera. Iako se Stiller pokazao u Baumbachovom Greenbergu, ovde on pre izgleda kao "tipično izdanje" Stillera u komedijama, gde njegov naivni i mlakonjasti karakter biva nasankan delatnostima namazanog i okrutnog sveta, a on na sve to reaguje kao popišani patuljak. To ne znači da je Stiller loš, već da je film, nažalost, "neiskočio" tamo gde je mogao, možda da se probalo sa nekim atipičnim predstavnikom te generacije (nači, ne Schwartzman, Wilson, Brody...).
Anyways, ako ste mi, manje-više, vršnjak, uživaćete.
SELEKTAH: 8plus/ 10
No comments:
Post a Comment