Polterscheisse
Originalni film (koji sam poslednji put gledao ne toliko davno) režirao je legendarni Tobe "Chainsaw" Hooper i to po originalnoj ideji Stevena Spielberga. Sramno je od nas, horor fanova, što smo se i ovaj put ponadali da će holivudska ekipica okupljena oko rimejkovanja kultnih horora kao vazda efikasne ideje namicanja ke$a možda da nam ponudi nešto više od neinspirativnog, bednog, ponižavajuće glupog (...) ne-ostvarenja.
Trend angažovanja karakternih glumaca za, pretpostavljam, "male pare" i dalje je u opasnom porastu kada su u pitanju ovakve trange-frange akcije. Pa tako u ovom filmu, u nemilosrdno glupim likovima, stradaju: Sam Rockwell, Rosemarie DeWitt, Jared Harris i Jane Adams koji, redom, igraju tatu, mamu, istraživača natprirodnih pojava/voditelja rijelitija koji se time bavi i (njegovu bivšu) ženu koja se istim tim stvarima šatro bavi na akademskom nivou.
U priči, ako zanemarimo jedan sprženi ajfon i abnormalno samo-smetajuće električne dalekovode, nema nikakvih inovacija. Porodica se doseli, već prve noći stvari kreću da se "javljaju", a već druge mala Maddy nakon bliskog razgovora sa (LCD) televizorom odlazi sa one strane ekrana. Podatak da se čitavo naselje i dalje možda da, možda ne, nalazi na starom groblju saznaćemo onako usputno na večeri na kojoj su se roditelji našli kod ljudi koje više nikada ni pre, ni posle toga nećemo videti, što je možda bitno, a možda i ne.
Do popularnog TV istraživača stiže se brzo i lako, kao i do obližnje akademske jedinice koja, maltene poput policije, dežura spremna, i koja će, više auto-sprdnje radi, spomenuti jedan benigni slučaj "neobjašnjivog" iz svog portfolija. Sem uključivanja i isključivanja kablova u kompjutere i nesposobnog rukovanja bušilicom ovaj tim ničim drugim se nije kvalifikovao boljim za poltergrajst-domarske poslove od samih ukućana. Naprotiv.
A onda stiže i istraživač sav u ožiljcima prošlih borbi sa duhovima i vanserijski ekonomičan u pogledu vremena koje ima.
"Onostrani" ostaju potpuno nejasni. Što je možda bio i problem prošlog filma. Jer ako su u zemlji ostala tela, a ne duše, what's the fuss? Doduše tamo se radilo o starom indijanskom groblju, što je trebalo da implicira "neraščišćene račune", dok se ovde radi o pukom-lošom-urbanizacijom-zarobljenim-dušama koje od novoizgrađenih objekata ne mogu da stignu do svetlosti/neba/ raja/ sledećeg nivoa... Kuda je mala Maddy trebalo da ih povede. Jer je mala i čista i nevina, i bog generalno u raj pušta hiljade duša koje su jednu takvu malu iskoristili da ih dovede do kapija raja...
Nešto od činjenice da je reditelj Gil Kenan karijeru započeo animiranim Monster House zadržalo se ovde na najpogrešnije moguće načine čineći ovaj film benignijim nego što je to prvobitno na originalu učinila Spielbergova supervizija. Što i nije naročito zgodan smer kada publika očekuje da nadmašite njihove stare strahove. Ili ih barem povampirite.
SELEKTAH: 1plus/ 10
Originalni film (koji sam poslednji put gledao ne toliko davno) režirao je legendarni Tobe "Chainsaw" Hooper i to po originalnoj ideji Stevena Spielberga. Sramno je od nas, horor fanova, što smo se i ovaj put ponadali da će holivudska ekipica okupljena oko rimejkovanja kultnih horora kao vazda efikasne ideje namicanja ke$a možda da nam ponudi nešto više od neinspirativnog, bednog, ponižavajuće glupog (...) ne-ostvarenja.
Trend angažovanja karakternih glumaca za, pretpostavljam, "male pare" i dalje je u opasnom porastu kada su u pitanju ovakve trange-frange akcije. Pa tako u ovom filmu, u nemilosrdno glupim likovima, stradaju: Sam Rockwell, Rosemarie DeWitt, Jared Harris i Jane Adams koji, redom, igraju tatu, mamu, istraživača natprirodnih pojava/voditelja rijelitija koji se time bavi i (njegovu bivšu) ženu koja se istim tim stvarima šatro bavi na akademskom nivou.
U priči, ako zanemarimo jedan sprženi ajfon i abnormalno samo-smetajuće električne dalekovode, nema nikakvih inovacija. Porodica se doseli, već prve noći stvari kreću da se "javljaju", a već druge mala Maddy nakon bliskog razgovora sa (LCD) televizorom odlazi sa one strane ekrana. Podatak da se čitavo naselje i dalje možda da, možda ne, nalazi na starom groblju saznaćemo onako usputno na večeri na kojoj su se roditelji našli kod ljudi koje više nikada ni pre, ni posle toga nećemo videti, što je možda bitno, a možda i ne.
Do popularnog TV istraživača stiže se brzo i lako, kao i do obližnje akademske jedinice koja, maltene poput policije, dežura spremna, i koja će, više auto-sprdnje radi, spomenuti jedan benigni slučaj "neobjašnjivog" iz svog portfolija. Sem uključivanja i isključivanja kablova u kompjutere i nesposobnog rukovanja bušilicom ovaj tim ničim drugim se nije kvalifikovao boljim za poltergrajst-domarske poslove od samih ukućana. Naprotiv.
A onda stiže i istraživač sav u ožiljcima prošlih borbi sa duhovima i vanserijski ekonomičan u pogledu vremena koje ima.
"Onostrani" ostaju potpuno nejasni. Što je možda bio i problem prošlog filma. Jer ako su u zemlji ostala tela, a ne duše, what's the fuss? Doduše tamo se radilo o starom indijanskom groblju, što je trebalo da implicira "neraščišćene račune", dok se ovde radi o pukom-lošom-urbanizacijom-zarobljenim-dušama koje od novoizgrađenih objekata ne mogu da stignu do svetlosti/neba/ raja/ sledećeg nivoa... Kuda je mala Maddy trebalo da ih povede. Jer je mala i čista i nevina, i bog generalno u raj pušta hiljade duša koje su jednu takvu malu iskoristili da ih dovede do kapija raja...
Nešto od činjenice da je reditelj Gil Kenan karijeru započeo animiranim Monster House zadržalo se ovde na najpogrešnije moguće načine čineći ovaj film benignijim nego što je to prvobitno na originalu učinila Spielbergova supervizija. Što i nije naročito zgodan smer kada publika očekuje da nadmašite njihove stare strahove. Ili ih barem povampirite.
SELEKTAH: 1plus/ 10
E dobro si se vratio.
ReplyDeleteZa srce si me ujeo. I Gileta i mene.
ReplyDeletečekaj, er sad ja treba da kažem: kukuuuu!
DeleteNe treba. Ja znam da imaš druge kvalitete zbog kojih te volim a Gile ionako ne živi ovde...
Delete