N.(Jurassic) W.O: Indijac plati, Kinez smisli, Amer pretvori u oružje i napravi sranje
Neverovatno da je od prvog dela Jurassic Park prošlo 22 godine. DVADESETDVE GODINE, EJ!!!
Neverovatno je da je kreiranje četvrtog dela, po imdb-u budžetiranog na, za blokbaster, vrrrlo pristojnih 150 miliona dolara, povereno momku, Colinu Trevorrowu, koji u svom (i scenarističkom i rediteljskom opusu) ima samo po jedan film. Od čega je ovaj rediteljski, Safety Not Guaranteed, pristojan indi sci-fi, ali ni prineti kvalifikacijama za jedno od najvoljenijih čeda Stevena Spielberga.
Na kraju, neverovatno je i da u ovom trenutku Chris Pratt deluje kao pozamašan motiv za gledanje ovog filma, iako su na drugom tasu više desetina tona teški "wacosaurusi".
Sve tri neverovatnosti se vrlo brzo ispostavljaju i kao neverovatno dobre.
Ideja zabavnog parka u kome su naučnici oživeli dinosauruse i dalje ima istu svežinu i atraktivnost kao i početkom devedesetih, pre nego što smo odgledali kako komete i zemljotresi uništavaju planetu 72 puta ili kako King Kong dobija T-Rexa u ferci. Iako, menadžerka parka kaže da su deca postala sedativirana prizorima dinosaurusa kao da su u zoološkom vrtu i jedino ih uzbuđuju nove, "veće i grđe", atrakcije. Otuda su vlasnici morali da se pozabave nečim što do sada nisu, što nas dovodi do scenarija Colina Trevorrowa.
Premisa je jednostavna i odlična. Publika traži veće atrakcije i naučnici su morali da pribegnu genetski kreiranim stovrenjima, nastalim ukrštanjem čitavog seta pra-bića. I tako je nastao "Indominus Rex"- 15 metara visok, tiranosaurusreksoliki džin koji od rođenja živi u četiri visoka zida. Sve dok ne pobegne.
Ovaj nivo priče iskombinovan je sa očekivanim "spilbergovskim" porodičnim okruženjem, koju predstavljaju dva tinejdžera koji dolaze kod svoje tetke, pomenute menadžerke, za vikend. Ona iovako ne zna gde joj je glava i nema vremena za njih, a tek kad stvari krenu nizbrdo...
Između njih ugnezdio se menadžerkin "kao-dečko", bivši vojni mornar, sada trener reptora, Chris Pratt.
Prethodne muške zvezde ovog filma imale su nešto od auto-ironičnog tona u Goldblumovoj pojavi i skoro ništa u Sam Neillovoj. Pratt, sa svojim trejdmark pogledom "šššš!...bacam pikado!" neprekidno, u najboljoj tradiciji Harrisona Forda (što ga i dalje drži u konkurenciji za novog Indija), drži stvari na ivici (auto-)komičnosti i kempa. Zato Jurassic World više nego bilo koji prethodni nastavak odiše "zabavnošću" koja je utkana i u samu ideju zabavnog parka sa dinosaurusima. Iako ćete (bar ja jesam!) nekoliko puta podvijati noge i sami bežati od dinosaurusovih ugriza, Jurassic World uspeva da pogodi onu "spilbergovsku" "izvesnu bezopasnost" po glavne aktere čak i u najopakijim situacijama. I tu skidam kapu Trevorrowu na pronađenoj meri.
Pored Pratta, treba reći i da je Bryce Dallas Howard odlična kao "spečena" menadžerka Claire, baš kao što su i njeni rođaci uspeli da prevaziđu nebitnost i lutkastost dečijih likova u ovakvim filmovima. Vincent D'Onofrio pre nije dobio priliku da se pokaže kao negativac, nego što nije uspeo da je iskoristi.
Trevorrowovom ostvarenju "prebacio" bih nešto monotoniji ritam u prvom delu, tokom koga imate osećaj da sve deonice filma traju skoro u sekund isto, bez pridavanja važnosti ili pokušaja da se neka scena razigra do nivoa ikoničnosti (kao scena padanja autobusa sa provalije u drugom delu, recimo). Ali za prvo "nošenje" sa ovakvom produkcijom on je to uradio vrlo jednostavno i jasno, ostavljajući (nažalost, podjednako) prostora svim "atrakcijama" parka. Omaž Hitchcockovim Birds je sjajan, neki segmenti priče (potraga za tinejdžerima) podsetili su me na Romancing The Stone (tj Lov na zeleni dijamant, kako je u nas poznat), dok finalna sekvenca ne beži mnogo od ostrvskog obračuna u King Kongu Petera Jacksona. Konačno, zameram mu i to što su tri ključne Prattove scene praktično ponavljanja jednog te istog dramatičnog trenutka dresure.
Iz nekog razloga ni u Ušću, ni u Delti nisu dostupne 3D verzije ovog filma, iako iste postoje u svetu. Šteta. Bih probao.
SELEKTAH: 8plus/ 10
Neverovatno da je od prvog dela Jurassic Park prošlo 22 godine. DVADESETDVE GODINE, EJ!!!
Neverovatno je da je kreiranje četvrtog dela, po imdb-u budžetiranog na, za blokbaster, vrrrlo pristojnih 150 miliona dolara, povereno momku, Colinu Trevorrowu, koji u svom (i scenarističkom i rediteljskom opusu) ima samo po jedan film. Od čega je ovaj rediteljski, Safety Not Guaranteed, pristojan indi sci-fi, ali ni prineti kvalifikacijama za jedno od najvoljenijih čeda Stevena Spielberga.
Na kraju, neverovatno je i da u ovom trenutku Chris Pratt deluje kao pozamašan motiv za gledanje ovog filma, iako su na drugom tasu više desetina tona teški "wacosaurusi".
Sve tri neverovatnosti se vrlo brzo ispostavljaju i kao neverovatno dobre.
Ideja zabavnog parka u kome su naučnici oživeli dinosauruse i dalje ima istu svežinu i atraktivnost kao i početkom devedesetih, pre nego što smo odgledali kako komete i zemljotresi uništavaju planetu 72 puta ili kako King Kong dobija T-Rexa u ferci. Iako, menadžerka parka kaže da su deca postala sedativirana prizorima dinosaurusa kao da su u zoološkom vrtu i jedino ih uzbuđuju nove, "veće i grđe", atrakcije. Otuda su vlasnici morali da se pozabave nečim što do sada nisu, što nas dovodi do scenarija Colina Trevorrowa.
Premisa je jednostavna i odlična. Publika traži veće atrakcije i naučnici su morali da pribegnu genetski kreiranim stovrenjima, nastalim ukrštanjem čitavog seta pra-bića. I tako je nastao "Indominus Rex"- 15 metara visok, tiranosaurusreksoliki džin koji od rođenja živi u četiri visoka zida. Sve dok ne pobegne.
Ovaj nivo priče iskombinovan je sa očekivanim "spilbergovskim" porodičnim okruženjem, koju predstavljaju dva tinejdžera koji dolaze kod svoje tetke, pomenute menadžerke, za vikend. Ona iovako ne zna gde joj je glava i nema vremena za njih, a tek kad stvari krenu nizbrdo...
Između njih ugnezdio se menadžerkin "kao-dečko", bivši vojni mornar, sada trener reptora, Chris Pratt.
Prethodne muške zvezde ovog filma imale su nešto od auto-ironičnog tona u Goldblumovoj pojavi i skoro ništa u Sam Neillovoj. Pratt, sa svojim trejdmark pogledom "šššš!...bacam pikado!" neprekidno, u najboljoj tradiciji Harrisona Forda (što ga i dalje drži u konkurenciji za novog Indija), drži stvari na ivici (auto-)komičnosti i kempa. Zato Jurassic World više nego bilo koji prethodni nastavak odiše "zabavnošću" koja je utkana i u samu ideju zabavnog parka sa dinosaurusima. Iako ćete (bar ja jesam!) nekoliko puta podvijati noge i sami bežati od dinosaurusovih ugriza, Jurassic World uspeva da pogodi onu "spilbergovsku" "izvesnu bezopasnost" po glavne aktere čak i u najopakijim situacijama. I tu skidam kapu Trevorrowu na pronađenoj meri.
Pored Pratta, treba reći i da je Bryce Dallas Howard odlična kao "spečena" menadžerka Claire, baš kao što su i njeni rođaci uspeli da prevaziđu nebitnost i lutkastost dečijih likova u ovakvim filmovima. Vincent D'Onofrio pre nije dobio priliku da se pokaže kao negativac, nego što nije uspeo da je iskoristi.
Trevorrowovom ostvarenju "prebacio" bih nešto monotoniji ritam u prvom delu, tokom koga imate osećaj da sve deonice filma traju skoro u sekund isto, bez pridavanja važnosti ili pokušaja da se neka scena razigra do nivoa ikoničnosti (kao scena padanja autobusa sa provalije u drugom delu, recimo). Ali za prvo "nošenje" sa ovakvom produkcijom on je to uradio vrlo jednostavno i jasno, ostavljajući (nažalost, podjednako) prostora svim "atrakcijama" parka. Omaž Hitchcockovim Birds je sjajan, neki segmenti priče (potraga za tinejdžerima) podsetili su me na Romancing The Stone (tj Lov na zeleni dijamant, kako je u nas poznat), dok finalna sekvenca ne beži mnogo od ostrvskog obračuna u King Kongu Petera Jacksona. Konačno, zameram mu i to što su tri ključne Prattove scene praktično ponavljanja jednog te istog dramatičnog trenutka dresure.
Iz nekog razloga ni u Ušću, ni u Delti nisu dostupne 3D verzije ovog filma, iako iste postoje u svetu. Šteta. Bih probao.
SELEKTAH: 8plus/ 10
ovaj pratt uopste nije los izbor za indianu, dovoljno je fizicki jak ume da bude glupavo sarmantan i duhovit (gostovanje kod grahama nortona) ima finu dozu ironije. ono sto bih savetovao a nisu me pitali, je da sledeci-peti deo odjebe cevtrti, da unajme nekog u stanju da napise smislenu pricu i nekog svezeg da rezira. izvini ali na koju foru je spilberg bio zadovoljan proslim scenarijom meni je neverovatno!!!
ReplyDeleteniko nije rekao da je spielberg bio zadovoljan prošlim scenarijom (barem ne ovde, barem ne da ja znam). a ja nagađam da ovim jeste.
Deleteinače, ovo je bio poslednji anonymous reply na koji sam odgovorio.
Deletemeni je ovo nažalost bilo slabo :(
ReplyDeleteja ne mogu ovog chris pratta. ne mogu ni ove filmove tipa avangers i ta sranja na kojim gomila idiota zaradjuje neverovatne sume novca. ne mogu ni cenzuru da bi iste mogli da gledaju i deca. ne mogu brate.
ReplyDelete