GEORGIA - Georgia (Domino)

Da li "sve u jednom" može da bude dovoljno za sve što nam treba?

Prilično sam siguran da sam Georgiu puštao u Moć Veštica, iako search na blogu (na koji se ionako svi žale) to ne pokazuje. Mislim da je to bilo onom prilikom kada sam podelio sa vama svoju ljubav prema Kate Tempest, tj činjenicu da sam slušao njenu odmenu Gillesa na BBC Music 6 kojom prilikom mi je ona otkrila Georgiau. I prilično sam siguran da je i kod nje i kod mene bila emitovana pesma Be Ache, koja se nalazila na Georgijinom EP-iju, a sada i na debi albumu.
Koji, u trenutku pisanja, slušam već drugi dan. Ne baš neprekidno. To je sa mojim profesionalnim deformacijama nemoguće.

O Georgiji znam da je mlada, pegava i da joj je prezime Barnes.
I poreklom je iz Londona.
Ljudima je dovoljno i manje od toga za dejt.

Be Ache mi je i dalje najjača pesma ovde. Elektro-bomba koja bi mogla da raznese i dream-duet Robyn i M.I.A. Paramilitarno zakucavanje ritmom, sint deonica iscurela iz filma sa paklenom jurnjavom kolima, a preko Georgijin multiplicirani vokal, na koji je Valijum tek počeo da deluje. Energija i emocija na različitim temperaturama. Jednom davno, devedesetih, ovakva muzika bila je domen brejkbit bendova i "featuring" varijanti. Chemical Brothers sigurno imaju barem tri ovakve.
Kasnije je od reciklaže takvih stvari Hudson Mohawke napravio karijeru.

Naravno, treba biti iskren i priznati da ni Robyn nije od juče. Nešto od rashlađenog seksipila Patsy Kensit i ovde je našlo svoje mesto.

Be Ache će morati na onaj čuveni Top 50 Moći Veštica.
(nikada nije kasno da nešto pretvorite u nešto što je ljudima bitno)

Nasuprot ovoj erkondišovanoj senzualnosti povremeno nahranjenoj zvucima Carpenterovog nesnimljenog filma u Siriji (Nothing Solutions ili Digits) i kejtiperijevskom "no sugar" popu (Tell Me About It) imamo i brutalne nasrtaje na lik i delo M.I.A., kao u Move Systems, koja toliko zvuči kao M.I.A. da imate utisak da slušate M.I.A. (i ja za sada nemam informacija da li je M.I.A. zaista na vokalima). Za tako nešto treba muda, ako uspete, ili netalenta, ako ne uspete. Georgija je uspela. Jer njena pesma se uzdiže iz skandiranja i bubnjeva u refren zavodljivog popa, kakav ponekad i priželjkujemo od M.I.A.

Onda opet balada (Heart Wrecking Animals) kao da je neko imao osvajanje Amerike na umu.

Onda opet pesma koje ne samo da se zove kao nešto genetski modifikovano, nego tako i zvuči. GMTL.
Semplovi opet kao nešto što će Kanye tek da podvuče. Za svoju konceptualnu modnu reviju sa Marinom Abramović i modelima bez nogu.
Nemojte da me shvatite pogrešno, ali slutim da je milenijalsima ovo sve što im treba od psihodelije.

Šta će ovakav izvođač i ovakav album Dominu? Najbliži Georgijini rođaci na njihovom rusteru, a sa kojima je i nastupala, su Hot Chip. I Austra. Možžžda ima smisla pomenuti i Jona Hopkinsa i LA Priest. Teško da će Georgia ovim izdanjem išta da promeni. Uključujući i svoju karijeru. Nema ovde ni krosover hitova (sa izuzetkom Be Ache), a ni materijala koji bi po "uticajnom" andergraundu mogao da od nje napravi bilo šta više od žene koja nastupa na terenu na kome su ionako do sada bile uspešnije žene.
Vi, ipak, probajte. Ne samo zato što u Dominu ne rade budale, već i zato što i M.I.A. i Robyn neće još skoro sa novom muzikom. I ovo drugo je najverovatniji odgovor odakle ja ovde i ovoliko dugo.

SELEKTAH: 7/ 10