Aktuelan koncept, dosledno sproveden
Sigurno ste makar čuli za ovaj film, ako ga već niste gledali. To je onaj horor što se ceo dešava na desktopu neke ribe. Režirao ga je Gružanin Levan Gabriadze. Od svih Amera.
Formalno, Unfriended je natprirodni horor (znam, lepše zvuči na engleskom) koji operiše na terenu demona i osvete.
Konceptualno, on kombinaciju uplitanja moderne tehnologije i arhetipske horor tematike dovodi do maksimuma. Barem u ovom trenutku. Barem dok čitav horor ne počne da se odvija na Apple Watchu.
S druge strane, njegov tretman demona efikasno se nadovezuje i na aktuelnu temu "cyber bullyinga" tj svih vrsta "horora" koji sada počinju da nam dolaze i sa interneta.
Što ga čini vrlo aktuelnim i nešto težim za omalovažiti.
Ali ono što je najbitnije jeste da ono što je Levan kao pitbul zagrizao koncept na početku i nije prestao da ga trese i grize narednih 83 minuta, i nije ga ispustio sve do kraja filma. Ovo je zaista film koji se ceo odvija na desktopu jedne devojke.
I zato ga treba gledati. Jer će ili biti prvi od mnogih ili jedini takav (uzimam u obzir i da je Unfriended 2 najavljen za 2016).
Levan nas preko "viralnog" snimka odmah na početku stavlja u vizuru aktera (koje će potom zlostavljati, očigledno aludirajući da pod kapom cloudskom nema nevinih) i brutalno upoznaje sa samoubistvom Laure Barns. Potom nam otkriva i You Tube snimak koji je potencijalno razlog njenog samoubistva. I sve to u par klikova. Nakon toga, a iz vizure Laurine prijateljice Blaire Lily, na njenom desktopu pratimo Skype video chat nekoliko drugara i jednog "anonimno" priključenog, koga na kraju "prihvataju" kao "glič" u programu ili "dosadnog hakera".
Nakon dvadesetak minuta očekivano dosadne priče u kojoj upoznajemo junake, shvatamo ko je kome i ko je/ bi koga, nešto od biografija, počinje "slešer buliing". Jednom po jednom junaku najavljuje se njegov deo krivice za Laurinu smrt, predvidljivo počinje neverica, pa međusobna krivljenja, pa panika, pa očaj, pa jedan po jedan počinju da se "log-out-uju".
Levan je operišući na prostoru od 40x25cm uspeo da, pre svega, nemogućnost njihovog "diskontektovanja" učini uverljivom, a potom i da u priči zadrži odgovorajući saspens, s obzirom da se većina stvari svodi na kliktanje po ekranu, otvaranje novih prozora i ispisivanje poruka u svim mogućim oblicima komunikacije.
Naspram jednog tako smelog i radikalnog koncepta, provučeni su, nažalost, isti oni antipatični tinejdžeri čiju najstrašniju smrt priželjkujemo u svakom sličnom hororu. Levan se nije potrudio, a pitanje je da li je i mogao, da im da nekakvu aromu, da ih osetimo kao bilo šta više od još jedne "prigodne" žrtve. Sem glavne junakinje, većina ostalih junaka jedva i da je dobila prostora za neki autentičniji nastup, i otuda se naše interesovanje uglavnom svodi na to da vidimo na koji će još način "internat alatke" uspeti da zaigraju u priči (poput onog sa Blind Chat-om).
Relativno predvidljiv kraj i krajnje jeftina pojava demona spuštaju nivo na kome je sprovedena čitava stvar i čine da čitav film pamtimo "samo" po zanimljivoj ekstremizaciji tehničkih sredstava u žanru koji je, ionako, krcat mediokritetskim dovijanjima u primeni istih.
SELEKTAH: 6/ 10
Sigurno ste makar čuli za ovaj film, ako ga već niste gledali. To je onaj horor što se ceo dešava na desktopu neke ribe. Režirao ga je Gružanin Levan Gabriadze. Od svih Amera.
Formalno, Unfriended je natprirodni horor (znam, lepše zvuči na engleskom) koji operiše na terenu demona i osvete.
Konceptualno, on kombinaciju uplitanja moderne tehnologije i arhetipske horor tematike dovodi do maksimuma. Barem u ovom trenutku. Barem dok čitav horor ne počne da se odvija na Apple Watchu.
S druge strane, njegov tretman demona efikasno se nadovezuje i na aktuelnu temu "cyber bullyinga" tj svih vrsta "horora" koji sada počinju da nam dolaze i sa interneta.
Što ga čini vrlo aktuelnim i nešto težim za omalovažiti.
Ali ono što je najbitnije jeste da ono što je Levan kao pitbul zagrizao koncept na početku i nije prestao da ga trese i grize narednih 83 minuta, i nije ga ispustio sve do kraja filma. Ovo je zaista film koji se ceo odvija na desktopu jedne devojke.
I zato ga treba gledati. Jer će ili biti prvi od mnogih ili jedini takav (uzimam u obzir i da je Unfriended 2 najavljen za 2016).
Levan nas preko "viralnog" snimka odmah na početku stavlja u vizuru aktera (koje će potom zlostavljati, očigledno aludirajući da pod kapom cloudskom nema nevinih) i brutalno upoznaje sa samoubistvom Laure Barns. Potom nam otkriva i You Tube snimak koji je potencijalno razlog njenog samoubistva. I sve to u par klikova. Nakon toga, a iz vizure Laurine prijateljice Blaire Lily, na njenom desktopu pratimo Skype video chat nekoliko drugara i jednog "anonimno" priključenog, koga na kraju "prihvataju" kao "glič" u programu ili "dosadnog hakera".
Nakon dvadesetak minuta očekivano dosadne priče u kojoj upoznajemo junake, shvatamo ko je kome i ko je/ bi koga, nešto od biografija, počinje "slešer buliing". Jednom po jednom junaku najavljuje se njegov deo krivice za Laurinu smrt, predvidljivo počinje neverica, pa međusobna krivljenja, pa panika, pa očaj, pa jedan po jedan počinju da se "log-out-uju".
Levan je operišući na prostoru od 40x25cm uspeo da, pre svega, nemogućnost njihovog "diskontektovanja" učini uverljivom, a potom i da u priči zadrži odgovorajući saspens, s obzirom da se većina stvari svodi na kliktanje po ekranu, otvaranje novih prozora i ispisivanje poruka u svim mogućim oblicima komunikacije.
Naspram jednog tako smelog i radikalnog koncepta, provučeni su, nažalost, isti oni antipatični tinejdžeri čiju najstrašniju smrt priželjkujemo u svakom sličnom hororu. Levan se nije potrudio, a pitanje je da li je i mogao, da im da nekakvu aromu, da ih osetimo kao bilo šta više od još jedne "prigodne" žrtve. Sem glavne junakinje, većina ostalih junaka jedva i da je dobila prostora za neki autentičniji nastup, i otuda se naše interesovanje uglavnom svodi na to da vidimo na koji će još način "internat alatke" uspeti da zaigraju u priči (poput onog sa Blind Chat-om).
Relativno predvidljiv kraj i krajnje jeftina pojava demona spuštaju nivo na kome je sprovedena čitava stvar i čine da čitav film pamtimo "samo" po zanimljivoj ekstremizaciji tehničkih sredstava u žanru koji je, ionako, krcat mediokritetskim dovijanjima u primeni istih.
SELEKTAH: 6/ 10
No comments:
Post a Comment