Kitchen sink iza rešetaka, zapravo...
Pretpostavljam da atraktivnost Starred Up leži u njegovom konstantnom i pozitivnom izneveravanju naših očekivanja. Izmeštanje tematike rasturenih porodica unutar zatvorskih zidova osvežilo je oba sadržaja.
"Starred up" je engleski, zatvorski sleng za mlade prestupnike koji su već počinili zločine zbog kojih moraju u zatvor sa odraslima. Oni su "unapređeni".
David Mackenzie (čiji opus poznajem samo po osrednjem Hallam Foe i bezveznom Spread) neočekivano se dobro snašao u poigravanju sa prepoznatljivim klišeima zatvorskog života, dok prava snaga leži u frontmenu ovog filma- Jacku O'Connellu, koji je sličan životni ishod nagoveštavao još kao James Cook u nekima najboljim sezonama serije Skins.
Jack igra Erica Love koji se društvu odraslih zatvorenika pridružuje kao osuđeni ubica (s obzirom da se stvar samo jednom dosta smutno pominje, nadam se da sam dobro razumeo). Kao novajlija on mora da se predstavi na način koji će mu obezbediti komfornu budućnost u toj ustanovi. Prilagođavanju ne pomaže to što je Eric nepripitomljiv poput mustanga, kao ni to da zatvorom "iz senke" vlada njegov otac Neville, koji tu služi doživotnu robiju.
Kada se u priču o prevaspitavanju uključi i volonter-psiholog Oliver (Rupert Friend iz Homeland), koji u zatvoru terapeutski radi sa "najkomplikovanijim slučajevima", deluje nam da bi Starred Up mogao da bude film koji angažovano želi da se pozabavi smislenošću različitih pristupa bavljenju zatvorenicima. Ali, priča onda, relativno neočekivano skrene u porodičnu dramu, čiji su glavni akteri otac i sin, tj bivanje ocem i bivanje sinom. A Mackenzie lukavo između svih postojećih modela re-modelovanja zatvorenika u prvi plan, kao uspešniji, vraća onaj koji ih je verovatno prvobitno i doveo tu gde jesu- porodično okruženje.
Mackenzie sa par autentičnih detalja (način na koji se Eric sprema za obračun sa naoružanim zatvorskim osobljem, i sve potom) već na startu uliva poverenje da poznaje materiju kojom se bavi, da ne beži od humora, a što je najvažnije- u potpunosti "oživljava" svog glavnog junaka. Sve to će znatno olakšati prihvatanje drugog dela filma u kome postoji izvesna "neprirodnost" razvoja situacije ili nekih scena. Pored toga činjenica da ovaj film dolazi iz Engleske obezbeđuje realističkiji doživljaj zatvorskih okolnosti koji je lišen ikakvog glamurizovanja surovog i sirovog zatvorskog života čemu je holivudski film obično sklon.
SELEKTAH: 8minus/ 10
Pretpostavljam da atraktivnost Starred Up leži u njegovom konstantnom i pozitivnom izneveravanju naših očekivanja. Izmeštanje tematike rasturenih porodica unutar zatvorskih zidova osvežilo je oba sadržaja.
"Starred up" je engleski, zatvorski sleng za mlade prestupnike koji su već počinili zločine zbog kojih moraju u zatvor sa odraslima. Oni su "unapređeni".
David Mackenzie (čiji opus poznajem samo po osrednjem Hallam Foe i bezveznom Spread) neočekivano se dobro snašao u poigravanju sa prepoznatljivim klišeima zatvorskog života, dok prava snaga leži u frontmenu ovog filma- Jacku O'Connellu, koji je sličan životni ishod nagoveštavao još kao James Cook u nekima najboljim sezonama serije Skins.
Jack igra Erica Love koji se društvu odraslih zatvorenika pridružuje kao osuđeni ubica (s obzirom da se stvar samo jednom dosta smutno pominje, nadam se da sam dobro razumeo). Kao novajlija on mora da se predstavi na način koji će mu obezbediti komfornu budućnost u toj ustanovi. Prilagođavanju ne pomaže to što je Eric nepripitomljiv poput mustanga, kao ni to da zatvorom "iz senke" vlada njegov otac Neville, koji tu služi doživotnu robiju.
Kada se u priču o prevaspitavanju uključi i volonter-psiholog Oliver (Rupert Friend iz Homeland), koji u zatvoru terapeutski radi sa "najkomplikovanijim slučajevima", deluje nam da bi Starred Up mogao da bude film koji angažovano želi da se pozabavi smislenošću različitih pristupa bavljenju zatvorenicima. Ali, priča onda, relativno neočekivano skrene u porodičnu dramu, čiji su glavni akteri otac i sin, tj bivanje ocem i bivanje sinom. A Mackenzie lukavo između svih postojećih modela re-modelovanja zatvorenika u prvi plan, kao uspešniji, vraća onaj koji ih je verovatno prvobitno i doveo tu gde jesu- porodično okruženje.
Mackenzie sa par autentičnih detalja (način na koji se Eric sprema za obračun sa naoružanim zatvorskim osobljem, i sve potom) već na startu uliva poverenje da poznaje materiju kojom se bavi, da ne beži od humora, a što je najvažnije- u potpunosti "oživljava" svog glavnog junaka. Sve to će znatno olakšati prihvatanje drugog dela filma u kome postoji izvesna "neprirodnost" razvoja situacije ili nekih scena. Pored toga činjenica da ovaj film dolazi iz Engleske obezbeđuje realističkiji doživljaj zatvorskih okolnosti koji je lišen ikakvog glamurizovanja surovog i sirovog zatvorskog života čemu je holivudski film obično sklon.
SELEKTAH: 8minus/ 10
No comments:
Post a Comment