I'll see you in my dreams. Ima li išta tužnije, a da važi i za bogove?
Nisam čitao knjigu. Ne samo zato što nemam 15.
Nisam ni čitao, a ni gledao, The Fault In My Stars, prethodnu, i vrlo uspešnu, ekranizaciju Johna Greena (koji se pre projekcije obratio srpskoj publici u poruci snimljenoj samo za njih, which is nice). Ne volim kad ljudi umiru od opakih bolesti. Ne verujem u pocupkivanje u hodu do električne stolice. Nemam taj "milienijalski" optimizam.
Ja sam ovde samo zbog Care.
Žozefini to, naravno, nije milo. Ona mrzi sve moje devojke. Iz filmova.
Višestruko sam izneveren.
Prvo, iako Cara deli pola postera sa onim njanjavim mulcem Quentinom, ona iz filma nestaje nakon manje od pola sata i vraća nam se na par minuta tek pred kraj. U međuvremenu, osuđeni smo na Quentina, prototipa klišeiziranog mladunca koji je pametniji od svih odluka koje će u životu doneti, ali bez samopouzdanja i muda da im se suprostavi.
Drugo, Cara i nije neka riba u ovom filmu.
Treće, Cara i nije neka glumica u ovom filmu. Osim ako Lindsey Lohan ne držite kao tinejdž standard, ali zapravo ne možete da skinete oči sa Emme Stone. Isti taj, promuklasti glas, dečačka inicijativa i vratolomnost u nastupu, ogromne oči kao na japanskoj zanimaciji za japanske biznismene. Pojava bez mnogo nijansi, i onako blago distanciran nastup.
Tako da ću ostati na filmovima koje je Cara snimila za Victoria's Secret.
Šta nam/ vam ostaje?
Puna sala tinejdžerki upala je u spontani aplauz kada se na ekranu pojavio Ansel Elgort, junak Fault In Our Stars, koji ovde ima kamio kao kasir na benzinskoj stanici. Lepo je osetiti participaciju publike. Na filmovima koje ja gledam retko toga ima.
Njima, tinejdžerkama, i prvi poljubac, i prvi seks, i prva žurka, sve im je to zanimljivo, i poziva ih na kikot.
Ovo nije film za mene.
Ali, ipak, što ne bih rekao nešto iz svoje, ujeboteočinske! perspektive.
S jedne strane imamo famoznu Margo Rot Spiegelman (jedno od ovih imena poneće mi i druga kćer kad je/ ako je bude) koja voli da se samomitologizuje mitomanskim pričama. Međutim, meni je od toga neverovatnije da su odlasci i povratci jedne tinejdžerke od strane njenih roditelja i okoline prihvaćeni kao nešto što "božemoj, ona radi, dok ne potroši pare i ne smori se tamo gde je otišla". Aj, što tako nešto u životu ne postoji, ali i na filmu deluje traljavo.
Njen komšija, i prijatelj iz detinjstva je opisani mulac Quentin.
Kad Margo prevari njen momak sa najboljom prijateljicom ona se priseti Quentina i zajedno sa njim organizuje osvetu svim članovima svoje stare ekipe. To kod njega razbukta stare vatre, i obavezu da krene da je traži kad ona ponovo nestane.
Ali, kod nas, malo starijih, to razbukta razmišljanje na temu- šta bi jedna, "tako zahebana", cura tražila sa nekim Men's Health nobrejnerom i pratećom ekipom "najpopularnijih"? Možda je, kako mulac Quentin u jednom trenutku kaže, Margo samo obična, oće reći, dosadna cura. Čemu onda sva fama?
Nažalost, ovaj film ima i taj problem da mu ekspozicija traje sat i dvadeset minuta, da "roud muvi" njihovih života (potraga za Margo) i najinteresantniji deo ovog filma počinje nakon toga i zavrašva petanest minuta kasnije i da na kraju imamo jedan vrrrrrlo kiseli hepiend zbog kakvih se John Green, pretpostavljam, i svrstava u nove, emancipovane tinejdž autore koji "poštuju svoje čitaoce".
Da ne bi par patrljaka Apatowovske "freaks and geeks" postavke u Quentinovoj ekipi pomrli bi od dosade kao junaci Fault In Our Stars.
Too soon?!
SELEKTAH: 4minus/ 10
Nisam čitao knjigu. Ne samo zato što nemam 15.
Nisam ni čitao, a ni gledao, The Fault In My Stars, prethodnu, i vrlo uspešnu, ekranizaciju Johna Greena (koji se pre projekcije obratio srpskoj publici u poruci snimljenoj samo za njih, which is nice). Ne volim kad ljudi umiru od opakih bolesti. Ne verujem u pocupkivanje u hodu do električne stolice. Nemam taj "milienijalski" optimizam.
Ja sam ovde samo zbog Care.
Žozefini to, naravno, nije milo. Ona mrzi sve moje devojke. Iz filmova.
Višestruko sam izneveren.
Prvo, iako Cara deli pola postera sa onim njanjavim mulcem Quentinom, ona iz filma nestaje nakon manje od pola sata i vraća nam se na par minuta tek pred kraj. U međuvremenu, osuđeni smo na Quentina, prototipa klišeiziranog mladunca koji je pametniji od svih odluka koje će u životu doneti, ali bez samopouzdanja i muda da im se suprostavi.
Drugo, Cara i nije neka riba u ovom filmu.
Treće, Cara i nije neka glumica u ovom filmu. Osim ako Lindsey Lohan ne držite kao tinejdž standard, ali zapravo ne možete da skinete oči sa Emme Stone. Isti taj, promuklasti glas, dečačka inicijativa i vratolomnost u nastupu, ogromne oči kao na japanskoj zanimaciji za japanske biznismene. Pojava bez mnogo nijansi, i onako blago distanciran nastup.
Tako da ću ostati na filmovima koje je Cara snimila za Victoria's Secret.
Šta nam/ vam ostaje?
Puna sala tinejdžerki upala je u spontani aplauz kada se na ekranu pojavio Ansel Elgort, junak Fault In Our Stars, koji ovde ima kamio kao kasir na benzinskoj stanici. Lepo je osetiti participaciju publike. Na filmovima koje ja gledam retko toga ima.
Njima, tinejdžerkama, i prvi poljubac, i prvi seks, i prva žurka, sve im je to zanimljivo, i poziva ih na kikot.
Ovo nije film za mene.
Ali, ipak, što ne bih rekao nešto iz svoje, ujeboteočinske! perspektive.
S jedne strane imamo famoznu Margo Rot Spiegelman (jedno od ovih imena poneće mi i druga kćer kad je/ ako je bude) koja voli da se samomitologizuje mitomanskim pričama. Međutim, meni je od toga neverovatnije da su odlasci i povratci jedne tinejdžerke od strane njenih roditelja i okoline prihvaćeni kao nešto što "božemoj, ona radi, dok ne potroši pare i ne smori se tamo gde je otišla". Aj, što tako nešto u životu ne postoji, ali i na filmu deluje traljavo.
Njen komšija, i prijatelj iz detinjstva je opisani mulac Quentin.
Kad Margo prevari njen momak sa najboljom prijateljicom ona se priseti Quentina i zajedno sa njim organizuje osvetu svim članovima svoje stare ekipe. To kod njega razbukta stare vatre, i obavezu da krene da je traži kad ona ponovo nestane.
Ali, kod nas, malo starijih, to razbukta razmišljanje na temu- šta bi jedna, "tako zahebana", cura tražila sa nekim Men's Health nobrejnerom i pratećom ekipom "najpopularnijih"? Možda je, kako mulac Quentin u jednom trenutku kaže, Margo samo obična, oće reći, dosadna cura. Čemu onda sva fama?
Nažalost, ovaj film ima i taj problem da mu ekspozicija traje sat i dvadeset minuta, da "roud muvi" njihovih života (potraga za Margo) i najinteresantniji deo ovog filma počinje nakon toga i zavrašva petanest minuta kasnije i da na kraju imamo jedan vrrrrrlo kiseli hepiend zbog kakvih se John Green, pretpostavljam, i svrstava u nove, emancipovane tinejdž autore koji "poštuju svoje čitaoce".
Da ne bi par patrljaka Apatowovske "freaks and geeks" postavke u Quentinovoj ekipi pomrli bi od dosade kao junaci Fault In Our Stars.
Too soon?!
SELEKTAH: 4minus/ 10
Surov si prema ovom filmu koji nije za nas, ali je pravi za one za koje jeste...
ReplyDelete