Zašto neki filmovi postoje i zašto ih ja gledam?
Voleo bih da se setim ko mi je ili šta mi je preporučio ovaj film za gledanje. Festivali na kojima je učestvovao svakako nisu. Kao ni ocena na Metacriticu. Ne kažem da je išta od toga presudno, ali ponekad pogura stvari u redu dugom više stotina filmova.
Pre neko veče sasvim sigurno ga je preporučilo njegovo trajanje- 82 minuta. Sad mi se čini da više od toga ne bih ni izdržao. Mislim da bi me u 83. minutu načela ona "Niština" iz Neverending Story i pojela bi i mene i film i dnevnu sobu i zgradu i Beograd i Srbiju i planetu. Spasao sam vas, u neku ruku.
U ovom filmu, mesec dana pred Božić, Suzanne i Jeff planiraju da se iz Virdžinije presele na Havaje, gde je Jeff upravo dobio novi posao.
A onda provalnici, koji tih dana operišu po susedstvu, ubiju Jeffa u kući tokom pljačke.
Tokom naredna 24 dana do Božića, koji pravo niotkuda postaje drugi glavni glumac u ovom filmu i pretvara ga u jedan od bizarnijih "božićnih" filmova, Suzanne:
- otkriva da je njen muž voleo da posećuje sajt "Čokoladne cure" ili "Čokoladno dupe"
- otkriva da je njen muž imao aferu sa striptizetom. "Čokoladnom"
- sprijateljuje se sa striptizetom
- pati
- šmrče kokain sa striptizetom i njenim drugaricama
- kupuje brdo božićnih ukrasa na koje potroši sve pare koje ima (ispostavlja se)
- učestvuje u svingerskom orgijanju sa svojim novim susedima (tom prilikom operiše sa dva penisa)
- pati
- mislim da otkriva da je trudna
- jedno veče bejbisituje stripizetino dete
- peva u crkvenom horu na Božić
Možda ne baš tim redom.
Film Zacha Clarka, u slučaju da je satira, deluje još besmislenije nego da je psihološka drama. Božić koji tako surovo nadolazi sa svojim veštačkim optimizmom ni na koji način ne može da bude "prozvan" u kontekstu tako surovih okolnosti. S druge strane, on izgleda pomaže Suzanne da u sebi nađe snagu i prepozna koji su njegovi elementi stvarni i mogu stvarno da joj pomognu. Ali ko bi gledao film o tome (sem mene)?
Poruka White Reindeer (film dobio ime po jednom od pozamašnih božićnih ukrasa za dvorište) je da je život pun bedaka, da može još i gore, ponekad čudnije, da nisu svi ljudi loši, da je porodica tu, a nekad nije, da je tu i Božić, da od njega nekad ima vajde, iako je fejk. Ali koji film nije o tome. Samo ne na ovako nikudanevodeći, iako crnohumoran, način.
Zach Clark nakon bizarne premise sa ozbiljnim tragičnim potencijalom surva svoj film u nešto malo banalnih prizora žene na rubu nervnog sloma i završi ga samo-mumifikacijom u Božićni dekor.
Evo, čudim se sam sebi da sam uspeo da sažmem ovaj film u jednu rečenicu koja ga dobro opisuje.
SELEKTAH: 1/ 10
Voleo bih da se setim ko mi je ili šta mi je preporučio ovaj film za gledanje. Festivali na kojima je učestvovao svakako nisu. Kao ni ocena na Metacriticu. Ne kažem da je išta od toga presudno, ali ponekad pogura stvari u redu dugom više stotina filmova.
Pre neko veče sasvim sigurno ga je preporučilo njegovo trajanje- 82 minuta. Sad mi se čini da više od toga ne bih ni izdržao. Mislim da bi me u 83. minutu načela ona "Niština" iz Neverending Story i pojela bi i mene i film i dnevnu sobu i zgradu i Beograd i Srbiju i planetu. Spasao sam vas, u neku ruku.
U ovom filmu, mesec dana pred Božić, Suzanne i Jeff planiraju da se iz Virdžinije presele na Havaje, gde je Jeff upravo dobio novi posao.
A onda provalnici, koji tih dana operišu po susedstvu, ubiju Jeffa u kući tokom pljačke.
Tokom naredna 24 dana do Božića, koji pravo niotkuda postaje drugi glavni glumac u ovom filmu i pretvara ga u jedan od bizarnijih "božićnih" filmova, Suzanne:
- otkriva da je njen muž voleo da posećuje sajt "Čokoladne cure" ili "Čokoladno dupe"
- otkriva da je njen muž imao aferu sa striptizetom. "Čokoladnom"
- sprijateljuje se sa striptizetom
- pati
- šmrče kokain sa striptizetom i njenim drugaricama
- kupuje brdo božićnih ukrasa na koje potroši sve pare koje ima (ispostavlja se)
- učestvuje u svingerskom orgijanju sa svojim novim susedima (tom prilikom operiše sa dva penisa)
- pati
- mislim da otkriva da je trudna
- jedno veče bejbisituje stripizetino dete
- peva u crkvenom horu na Božić
Možda ne baš tim redom.
Film Zacha Clarka, u slučaju da je satira, deluje još besmislenije nego da je psihološka drama. Božić koji tako surovo nadolazi sa svojim veštačkim optimizmom ni na koji način ne može da bude "prozvan" u kontekstu tako surovih okolnosti. S druge strane, on izgleda pomaže Suzanne da u sebi nađe snagu i prepozna koji su njegovi elementi stvarni i mogu stvarno da joj pomognu. Ali ko bi gledao film o tome (sem mene)?
Poruka White Reindeer (film dobio ime po jednom od pozamašnih božićnih ukrasa za dvorište) je da je život pun bedaka, da može još i gore, ponekad čudnije, da nisu svi ljudi loši, da je porodica tu, a nekad nije, da je tu i Božić, da od njega nekad ima vajde, iako je fejk. Ali koji film nije o tome. Samo ne na ovako nikudanevodeći, iako crnohumoran, način.
Zach Clark nakon bizarne premise sa ozbiljnim tragičnim potencijalom surva svoj film u nešto malo banalnih prizora žene na rubu nervnog sloma i završi ga samo-mumifikacijom u Božićni dekor.
Evo, čudim se sam sebi da sam uspeo da sažmem ovaj film u jednu rečenicu koja ga dobro opisuje.
SELEKTAH: 1/ 10
No comments:
Post a Comment