Death metal je kao život. Uglavnom je nepodnošljiv, ali kad je dobar onda hebe kevu.
Pokušaću da napišem jednu jednostavnu recenziju.
Prvo da obeležim teritoriju- Deafheaven slušam od Roads To Judah i taj vinil sam poručio mnogo pre nego što je Sunbather i začet. Zapravo, ako ne računam disk Primordial koji sam dobio od Maše iz Irske i moju kolekciju vinila Wolves In The Throne Room, to je jedno od retkih "originalnih" death metal izdanja u mom domu.
Iako je Maare u više navrata pokušao da mi objasni/ nacrta/ ilustruje, ja i dalje ne razlikujem death od black metala. Imam svoju audio kulisu ovog prvog u glavi i onda mu se radujem. Čak i ako je to zapravo Celtic folk thrash metal. Ili black metal.
Ne volim Alcest i ne kapiram kakve veze oni imaju sa metalom. Iako se u ovom interesantnom bavljenju Deafheaven i njihovim novim albumom baš oni spominju kao ključni uticaji. Nisam primetio, then again...
Volim Deafheaven, jer oni i nisu toliko metal (death ili black) koliko post-metal, u onom smislu u kome ovo "post-metal" treba tretirati kao kovanicu nastalu mešanjem post-rocka i metala. Dakle, Deafheaven su post-rock-metal. To što sad liče i na Slowdive, samo govori o fantastičnom uticaju ovog redinškog benda iz devedesetih.
Deafheaven ne sviraju toliko death metal koliko ga koriste kao stilsko sredstvo u svojoj muzici. To što je ono dominantno ispravno je zavelo neke ljude da bend dočekaju kao metalski, i potom mu zameraju sve ne-metalsko. I mislim da je to ključni razlog zašto ovaj bend ima jako puno fanova van (striktno) metalske ekipe. Deafheaven su, kao što napisah, post-rock(-metal) bend.
New Bermuda, od sva tri njihova albuma, najbolje stoji kao primer za rečeno. Pet pesama čije se trajanje kreće od osam do deset minuta. To vam je, opšte uzev, prosečan profil dobrog post-rock albuma. I mi koji volimo Deafheaven volimo ih zbog odlično pogođenog rasporeda metalskih i post-rockerskih trenutaka. Zbog umešnosti da u par sekundi rasplamsaju emotivne instrumentalne pasaže (obično introe, outroe i intermezza) u agresivne klanice. Ja nikada nisam besan za sve pare. Prija mi da zastanem i iskontempliram poklato. Kada želim sasvim da se predam, tu su Wolves In The Throne Room, stvarno sirovi i oštri kao vukovi.
U muzici Deafheaven podstiče se nešto što nekim, možda ozbiljnijim i boljim, death metal albumima ne polazi za rukom (ili im ni nije cilj)- da vrisku vokala, sevanje gitara i trrrrrrrrrrrrrrrrrrr zvuk bubnjeva istope u zvučne lejere, koji potom našim uhom bezbolnije struje. A čemu dodatno doprinose pomoćna shoegazing oruđa i poneki gitarski solo.
Na New Bermuda Hank Moody-jeve zeme poručuju hejterima da mogu da ga hejtuju, a pred nas ostale isporučuju pet gromada manje-više (ostavljajući utisak) da se radi o slično izgrađenim pesmama, mekih uvoda, tvrde razrade, srednje-mekih prelaza, tvrdog finiša i mekog svršavanja. Dosta post-rock albuma moglo bi se opisati kao kolekcija instrumentala koji od tišeg idu ka sve glasnijem, pre nego se rasplinu u audio supernovi. Deafheaven, ipak, znaju da su u biti "metalci".
U uvodnoj Brought To the Water čak postoji deo koji Slowdive moraju da čuju i kažu nam iz koje je to njihove neobjavljene pesme. (A) zbog takvih stvari ili slušate ili ne slušate Deafheaven.
Moj je život Bermuda. Skoro pa savršen.
SELEKTAH: 8plus/ 10
Pokušaću da napišem jednu jednostavnu recenziju.
Prvo da obeležim teritoriju- Deafheaven slušam od Roads To Judah i taj vinil sam poručio mnogo pre nego što je Sunbather i začet. Zapravo, ako ne računam disk Primordial koji sam dobio od Maše iz Irske i moju kolekciju vinila Wolves In The Throne Room, to je jedno od retkih "originalnih" death metal izdanja u mom domu.
Iako je Maare u više navrata pokušao da mi objasni/ nacrta/ ilustruje, ja i dalje ne razlikujem death od black metala. Imam svoju audio kulisu ovog prvog u glavi i onda mu se radujem. Čak i ako je to zapravo Celtic folk thrash metal. Ili black metal.
Ne volim Alcest i ne kapiram kakve veze oni imaju sa metalom. Iako se u ovom interesantnom bavljenju Deafheaven i njihovim novim albumom baš oni spominju kao ključni uticaji. Nisam primetio, then again...
Volim Deafheaven, jer oni i nisu toliko metal (death ili black) koliko post-metal, u onom smislu u kome ovo "post-metal" treba tretirati kao kovanicu nastalu mešanjem post-rocka i metala. Dakle, Deafheaven su post-rock-metal. To što sad liče i na Slowdive, samo govori o fantastičnom uticaju ovog redinškog benda iz devedesetih.
Deafheaven ne sviraju toliko death metal koliko ga koriste kao stilsko sredstvo u svojoj muzici. To što je ono dominantno ispravno je zavelo neke ljude da bend dočekaju kao metalski, i potom mu zameraju sve ne-metalsko. I mislim da je to ključni razlog zašto ovaj bend ima jako puno fanova van (striktno) metalske ekipe. Deafheaven su, kao što napisah, post-rock(-metal) bend.
New Bermuda, od sva tri njihova albuma, najbolje stoji kao primer za rečeno. Pet pesama čije se trajanje kreće od osam do deset minuta. To vam je, opšte uzev, prosečan profil dobrog post-rock albuma. I mi koji volimo Deafheaven volimo ih zbog odlično pogođenog rasporeda metalskih i post-rockerskih trenutaka. Zbog umešnosti da u par sekundi rasplamsaju emotivne instrumentalne pasaže (obično introe, outroe i intermezza) u agresivne klanice. Ja nikada nisam besan za sve pare. Prija mi da zastanem i iskontempliram poklato. Kada želim sasvim da se predam, tu su Wolves In The Throne Room, stvarno sirovi i oštri kao vukovi.
U muzici Deafheaven podstiče se nešto što nekim, možda ozbiljnijim i boljim, death metal albumima ne polazi za rukom (ili im ni nije cilj)- da vrisku vokala, sevanje gitara i trrrrrrrrrrrrrrrrrrr zvuk bubnjeva istope u zvučne lejere, koji potom našim uhom bezbolnije struje. A čemu dodatno doprinose pomoćna shoegazing oruđa i poneki gitarski solo.
Na New Bermuda Hank Moody-jeve zeme poručuju hejterima da mogu da ga hejtuju, a pred nas ostale isporučuju pet gromada manje-više (ostavljajući utisak) da se radi o slično izgrađenim pesmama, mekih uvoda, tvrde razrade, srednje-mekih prelaza, tvrdog finiša i mekog svršavanja. Dosta post-rock albuma moglo bi se opisati kao kolekcija instrumentala koji od tišeg idu ka sve glasnijem, pre nego se rasplinu u audio supernovi. Deafheaven, ipak, znaju da su u biti "metalci".
U uvodnoj Brought To the Water čak postoji deo koji Slowdive moraju da čuju i kažu nam iz koje je to njihove neobjavljene pesme. (A) zbog takvih stvari ili slušate ili ne slušate Deafheaven.
Moj je život Bermuda. Skoro pa savršen.
SELEKTAH: 8plus/ 10
Ovi iz Alcesta su opsednuti Slowdiveom, mozda ih zato na Stereogum navode kao kljucan uticaj...
ReplyDeleteroads to judah >>> sunbather, a teško mi je da zamislim da ću za neki album da kažem da je potonji bolji od njega pa će ovo da sačeka. dugo.
ReplyDeleteelem, u svojoj najplodnijoj fazi dh je delio članstvo sa odličnim shoegaze bendom whirl koji se pokvario kad se prekrstio u whirr, a kalifornijska blek metal scena (da, vujanoviću, uvek kad pomisliš da je death po nepisanom pravilu je black) se preko utemeljivača weakling (koji su opet delili članstvo sa fucking champs dakle i sa nation of ulysees i sarađivali sa trans am u trans champs/fucking am... i to je ta geneza od revolucionarnog hard corea preko metala za nemetalce do black metala za nemetalce), ludicre, grayceon, xasthura i leviathana već dovoljno profilisala sama za sebe da bi se radi neke evrointegracijske kohezije forsirano umetao alcest u tu priču, posebno što postoji zilion boljih francuskih bendova (svaki koji ti padne na pamet).
ali dobro, to ionako piše stereogum... ni ja se o nato ne informišem na sajtu srs.
https://www.youtube.com/watch?v=aA5p1TU1MT8
ReplyDeleteI don't want to be
I can't be this way
There's more than one way to change
All you've got to do is leave this place
They say "just follow the rules we gave"
Was once a child, running free
Was too blind to see their machines
They'll take your heart, take your soul
Take your mind, form their mold
You'll never ever be the same again
Got us rearranged, more ways to change
Ako ces da se bavish det metalom morao bi da krenesh od pochetka celice
ReplyDeletemada podrzavam i ove ispade sa ovim klincima emo death goth pop mada nisam
slusao ovaj nego Sunbather
elem da te malo chika pouchi znachi Possessed je prvi uopshte death metal band
uzmesh npr The Eyes Of Horror (Full EP) https://youtu.be/84xKNoQUIx4
chisto da malo vidish kako je to bilo przenje tamo neke 1987 god
pa ako ovo progutash ce chika da ti spremi vecu bonu
Moz da ti bude odrzan i kratak kurs metala uopshte sa nagaskom na vrednosti i tradiciju
znachi Celtic Frost Voivod sa detaljima objashnjenjima i sve to samo ako pokazesh razumevanje i paznju
Vozdra celavi !