Samo za one kojima je već prisustvo Madsa Mikkelsena dovoljno da im oče svrše
Men And Chicken je četvrta "komedijaška" saradnja reditelja Andersa Thomasa Jensena i glumca Madsa Mikkelsena, i, pretpostavljam, jedini razlog zašto se Mads pojavio u ovom filmu u trenutku kada je već jednom (TV) nogom u Holivudu. Iako mi se čini da sam od ta četiri filma gledao jedino Adam's Apples, prilično sam siguran da Anders i Mads nisu napravili ništa gore od ovoga.
U ovoj crnoj komediji o braći različitih matera, koju Žozefina lukavo opisuje kao jadnu varijantu Jean-Pierre Jeunetovih ostvarenja, pratimo kako, nakon smrti oca, Gabriel i Elias saznaju prvo da im preminuli nije otac, da im majka nije majka, da na sve to imaju i različite majke, a da čovek koji im jeste otac živi na ostrvu u napuštenom sanatorijumu. Braća kreću da ga pronađu. Na ostrvu ih zatiče raspadnuti i zapušteni gradić, sa četrdesetak stanovnika, a u kući oca još tri brata, sumnjivog mentalnog potencijala i nesumnjivog neprijateljskog raspoloženja. Elias i Gabriel prvo pokušavaju da sklope mir sa njima, potom da otkriju šta je s ocem, da bi relativno brzo shvatili da stari sanatorijum leži na brdu tajni...
Do kraja filma nisam shvatio o čemu je film. Poslednja scena filma, sa prigodnim off-om, pretvara sve u neku vrstu poziva za prevazilaženjem razlika, za investiranjem u sopstvenu humanost, za harmonijom koja je moguća. Pre te scene, ništa nije ukazivalo da ona sledi. Pre toga, film se u najgoroj tradiciji srpskih apsurdnih komedija devedesetih/nultih bori sa pokušajem da bude iole duhovit. Mads je zakon. I o tome dovoljno govori činjenica da Mads sa radošbajićevskim brkovima ne mora skoro ništa da radi da bi on i sve oko njega bilo smešno. Nažalost, ništa od toga ne važi za njegove glumačke partnere i ponuđeni im scenario.
U nekoj vrsti Three Stooges humora petoro braće pokušava da živi zajedno, dok jedan od njih, verovatno i jedini normalan, Gabriel, uporno pokušava da otkrije očeve tajne i poreklo gentski modifikovanih životinja koje se vrzmaju svuda po kući. O istom trošku on vuče film ka nekom dramski ozbiljnijem sadržaju koji nikada ne postane dovoljno ozbiljan da bi nas zainteresovao.
Za film koji na kraju pokušava da apeluje na naše srce, ovo je, čak i za skandinavski film, neobično bezosećajno ostvarenje. Kao alegorija o nekom "ostrvu doktora Moroa" kao propalom raju koji nalazi načina da se reanimira još je smešniji, ali se ne smejemo. Na svaki način debakl.
SELEKTAH: 1/ 10
Men And Chicken je četvrta "komedijaška" saradnja reditelja Andersa Thomasa Jensena i glumca Madsa Mikkelsena, i, pretpostavljam, jedini razlog zašto se Mads pojavio u ovom filmu u trenutku kada je već jednom (TV) nogom u Holivudu. Iako mi se čini da sam od ta četiri filma gledao jedino Adam's Apples, prilično sam siguran da Anders i Mads nisu napravili ništa gore od ovoga.
U ovoj crnoj komediji o braći različitih matera, koju Žozefina lukavo opisuje kao jadnu varijantu Jean-Pierre Jeunetovih ostvarenja, pratimo kako, nakon smrti oca, Gabriel i Elias saznaju prvo da im preminuli nije otac, da im majka nije majka, da na sve to imaju i različite majke, a da čovek koji im jeste otac živi na ostrvu u napuštenom sanatorijumu. Braća kreću da ga pronađu. Na ostrvu ih zatiče raspadnuti i zapušteni gradić, sa četrdesetak stanovnika, a u kući oca još tri brata, sumnjivog mentalnog potencijala i nesumnjivog neprijateljskog raspoloženja. Elias i Gabriel prvo pokušavaju da sklope mir sa njima, potom da otkriju šta je s ocem, da bi relativno brzo shvatili da stari sanatorijum leži na brdu tajni...
Do kraja filma nisam shvatio o čemu je film. Poslednja scena filma, sa prigodnim off-om, pretvara sve u neku vrstu poziva za prevazilaženjem razlika, za investiranjem u sopstvenu humanost, za harmonijom koja je moguća. Pre te scene, ništa nije ukazivalo da ona sledi. Pre toga, film se u najgoroj tradiciji srpskih apsurdnih komedija devedesetih/nultih bori sa pokušajem da bude iole duhovit. Mads je zakon. I o tome dovoljno govori činjenica da Mads sa radošbajićevskim brkovima ne mora skoro ništa da radi da bi on i sve oko njega bilo smešno. Nažalost, ništa od toga ne važi za njegove glumačke partnere i ponuđeni im scenario.
U nekoj vrsti Three Stooges humora petoro braće pokušava da živi zajedno, dok jedan od njih, verovatno i jedini normalan, Gabriel, uporno pokušava da otkrije očeve tajne i poreklo gentski modifikovanih životinja koje se vrzmaju svuda po kući. O istom trošku on vuče film ka nekom dramski ozbiljnijem sadržaju koji nikada ne postane dovoljno ozbiljan da bi nas zainteresovao.
Za film koji na kraju pokušava da apeluje na naše srce, ovo je, čak i za skandinavski film, neobično bezosećajno ostvarenje. Kao alegorija o nekom "ostrvu doktora Moroa" kao propalom raju koji nalazi načina da se reanimira još je smešniji, ali se ne smejemo. Na svaki način debakl.
SELEKTAH: 1/ 10
No comments:
Post a Comment