Mama Mia!
Engleski naziv ovog filma, Me, myself and mum, (opet) slikovitije otkriva o čemu se u ovom filmu radi. Ali jednom kada se u filmu sretnete sa maminim pozivom za večeru "dečaci i Gijome, za sto!" shvatićete koju nijansu edipizacije je glumac (i prvi put reditelj) Guillaume Gallienne želeo da postigne.
U njegovom filmsko-teatarskom ostvarenju podjednaka pažnja/ omaž ukazana je Pedru Almodavaru, Woody-ju Allenu i Alain Resnaisu.
Guillaume, reklo bi se, Proustovsko-autobiografski rekapitulira svoj odnos sa majkom, koja je od njega uvek pravila ne-dečaka, na tugu njegovog oca i provokacije njegove starije braće. Kujući taj odnos i krivicu za njega, Guillaume igra i ulogu majke i sebe samog. Isprva sve izgleda kao "klasičan" odnos između samom sobom obuzete majke i gej sina, ali na kraju uz malo, veoma uspešne, terapije sve neplanirano biva nešto sasvim drugo.
Gallienne film započinje kao svoj pozorišni nastup koji se potom Resnaisovski preliva iz pozorišta u film tj "u život". Sin neprekidno pokušava da skrene pažnju majci i stekne njenu ljubav. I dok je to sasvim jasno, njeno ponašanje nije. Ona očigledno ima i toleranciju i razumevanje za Guillaumea, ali deluje da nema vremena ni za koga, pa ni za sebe. Što njegov "problem" čini manje ekskluzivnim. I kada Guillaume na kraju zaključi da ga je majka "tolerisala" kao devojčicu da bi ona zauvek ostala jedina žena u njegovom životu, čini nam se da smo u filmu ostali uskraćeni za tu osobu.
Odnosi u porodici sa pojedinim transferima realnosti u Guillaumeove transvestitske fantazije nose nešto od benigne-ciničnosti Woody Allena uz vrlo kitnjasti Guillaumeov mizanscen na koji nas je navikao Almodavar. No česte scenografske i kostimske promene ne menjaju činjenicu da film od početka do kraja tapka u istom mestu, da bi tek na kraju napravio jedan neuverljiv korak, koji baca ozbiljno svetlo na to koliko se ovde radi o queer-friendly filmu. Epizode kojima nam Guillaume ilustruje svoje odrastanje tek povremeno prebace nečim drugim vrcavost svoje travestije.
Moram da priznam da mi i stanovita sličnost Guillaumea Galliennea sa obrijanim Borisom Bizetićem nije pomogla da se uživim u tananost njegovog psihološkog stanja.
Možda pre da izaberete Ma vie en rose.
SELEKTAH: 5minus/ 10
Engleski naziv ovog filma, Me, myself and mum, (opet) slikovitije otkriva o čemu se u ovom filmu radi. Ali jednom kada se u filmu sretnete sa maminim pozivom za večeru "dečaci i Gijome, za sto!" shvatićete koju nijansu edipizacije je glumac (i prvi put reditelj) Guillaume Gallienne želeo da postigne.
U njegovom filmsko-teatarskom ostvarenju podjednaka pažnja/ omaž ukazana je Pedru Almodavaru, Woody-ju Allenu i Alain Resnaisu.
Guillaume, reklo bi se, Proustovsko-autobiografski rekapitulira svoj odnos sa majkom, koja je od njega uvek pravila ne-dečaka, na tugu njegovog oca i provokacije njegove starije braće. Kujući taj odnos i krivicu za njega, Guillaume igra i ulogu majke i sebe samog. Isprva sve izgleda kao "klasičan" odnos između samom sobom obuzete majke i gej sina, ali na kraju uz malo, veoma uspešne, terapije sve neplanirano biva nešto sasvim drugo.
Gallienne film započinje kao svoj pozorišni nastup koji se potom Resnaisovski preliva iz pozorišta u film tj "u život". Sin neprekidno pokušava da skrene pažnju majci i stekne njenu ljubav. I dok je to sasvim jasno, njeno ponašanje nije. Ona očigledno ima i toleranciju i razumevanje za Guillaumea, ali deluje da nema vremena ni za koga, pa ni za sebe. Što njegov "problem" čini manje ekskluzivnim. I kada Guillaume na kraju zaključi da ga je majka "tolerisala" kao devojčicu da bi ona zauvek ostala jedina žena u njegovom životu, čini nam se da smo u filmu ostali uskraćeni za tu osobu.
Odnosi u porodici sa pojedinim transferima realnosti u Guillaumeove transvestitske fantazije nose nešto od benigne-ciničnosti Woody Allena uz vrlo kitnjasti Guillaumeov mizanscen na koji nas je navikao Almodavar. No česte scenografske i kostimske promene ne menjaju činjenicu da film od početka do kraja tapka u istom mestu, da bi tek na kraju napravio jedan neuverljiv korak, koji baca ozbiljno svetlo na to koliko se ovde radi o queer-friendly filmu. Epizode kojima nam Guillaume ilustruje svoje odrastanje tek povremeno prebace nečim drugim vrcavost svoje travestije.
Moram da priznam da mi i stanovita sličnost Guillaumea Galliennea sa obrijanim Borisom Bizetićem nije pomogla da se uživim u tananost njegovog psihološkog stanja.
Možda pre da izaberete Ma vie en rose.
SELEKTAH: 5minus/ 10
Počeo si češće da upotrebljavaš stanovitost nego Lake note taj svoj omiljeni pridjev.
ReplyDeleteAli, to na+stranu, izgleda da je ovo još jedan film o meni, što ne znam je li preporuka da gledam ili da ne gledam; ali, verovatno ću gledati, jer francuski.
Pardon, stanovito, jer stanovitost je imenica.
Deletekad koristim reči iz hrvatskog jezika to činim da bi napravio ironičan odmak. kao i svi.
Deleteonda kao Pancic, Vreme je za 'glede'.
Delete