Konačno jedna "istinita priča" u kojoj sam mogao da uživam
Kao što znate, da želim da gledam stvari "prema istinitoj priči" buljio bih u Farmu ili Parove. Pomisao na to šta me čeka u filmu o jednoj od prvih "komercijalnih" ekspedicija na vrh Everesta lagano mi je pomračila um neizbežnim scenama "ljudske borbe, upornosti, snage, neustrašivosti", sve sa pratećom herojskom patetikom. Ali Žozefina je želela.
Srećom po mene, Islanđanin Baltasar Kormakur, napravio je film koji bi, da nema skupocenog kasta, mogao da funkcioniše kao opasan TV specijal nekog od onih Ice Truck Rescue/ Shark Tank rijalitija u kojima ljudi zamalo da stradaju 45 minuta plus reklame.
Njegov film snažno je fokusiran na težinu misije- popeti se na vrh i, još bitnije, uspešno sići sa njega. Ta osnovna postavka zaodenuta je specifičnim uglom tretiranja stvari- prvim "komercijalnim" pentranjima. Dakle, naši akteri nisu profesionalci, nego ljudi poput nas (kakve i gledamo u rijalitijima) koji u osvajanju Everesta vide priliku da trijumfuju nad svim banalnostima koje im je život, inače, servirao.
Kormakur ne gubi vreme da izgradi karaktere, niti da tim "stvarnim ljudima", čiji "istinitu priču" priča, posveti naročitu pažnju, već se više trudi da ih uklopi u neke tipove (skoro da rekoh- klišee) sličnih filmova- imamo vođu, čije je srce u misiji (a žena trudna kod kuće), imamo novinara-avanturistu, imamo nadrkanog Teksašanina "koji je platio 65.000$ da se popne!" i "malog čoveka" kome je ova misija sve u životu. I još nekoliko ljudi, iz organizacije i običnih pentrača, da prave gužvu i stradaju za potrebe našeg uzbuđenja.
Najveći kvalitet Everesta je odlična režija. Sem u jednoj sceni oluje, CGI se skoro nigde ne naslućuje i taj kreirani osećaj "stvarne stvarnosti" ono je što nas više od likova vezuje za priču i drži u nemilosti Everesta. Kormakur je postigao da se zaista osećamo kao da se penjemo sa njima i trpimo sve njihove muke. Neki od tipičnih momenata ovog filma (okliznuća, problematični mostovi, iznenadne oluje, stradanja...) zatiču nas bez pompeznih najava ili predramatičnih egzekucija. Kormakur ume da priđe situaciji i iz nje izbriše "filmska" očekivanja, a pusti naša, lična. Sve vreme disciplinovano se pridržavajući plana i tempa misije, koja vrlo retko sklizne u ono što treba filmu, a ne okolnostima.
Rezultat je film koji, barem meni, bolje nego ikada dočarava atraktivnost i banalnost takvih poduhvata. Kroz doživljaje običnih ljudi i običnih "planinara" raspršena je mistifikacija ove stvari i na njeno mesto ubačena sva težina te misije. Stvarna težina.
Na kraju filma, Everest napusti misiju i prepusti se Holivudu, i dok Keirai vise sline iz nosa, mi prevrćemo očima nad neizbrušenom patetikom situacije, koja, nepotrebno obruši lavinu (pun intended) bulšita na film koji se uspešno penjao ka našim srcima.
A pohvalio bih i Kormakurovo umeće da zvučna imena (evo spiska: Jason Clarke, John Hawkes, Emily Watson, Sam Worthington, Keira Knightley, Josh Brolin, Jake Gyllenhaal, Robin Wright...) iskoristi više za promociju filma, nego za sam film, nikad im ne dozvoljavajući da naprave veću "holivudsku štetu". Ponekad je čak bolno gledati (Sam Worthington, Robin Wright) koliko je Kormakur minimalizovao njihove kapacitete. Bolno, ali dobro.
Što se mene tiče, mnogo zabavnije nego stvarno penjanje na Everest.
SELEKTAH: 8plus/ 10
PS Nažalost, kod nas u opticijaju nema 3D verzije za koju držim da je još zabavnija.
Kao što znate, da želim da gledam stvari "prema istinitoj priči" buljio bih u Farmu ili Parove. Pomisao na to šta me čeka u filmu o jednoj od prvih "komercijalnih" ekspedicija na vrh Everesta lagano mi je pomračila um neizbežnim scenama "ljudske borbe, upornosti, snage, neustrašivosti", sve sa pratećom herojskom patetikom. Ali Žozefina je želela.
Srećom po mene, Islanđanin Baltasar Kormakur, napravio je film koji bi, da nema skupocenog kasta, mogao da funkcioniše kao opasan TV specijal nekog od onih Ice Truck Rescue/ Shark Tank rijalitija u kojima ljudi zamalo da stradaju 45 minuta plus reklame.
Njegov film snažno je fokusiran na težinu misije- popeti se na vrh i, još bitnije, uspešno sići sa njega. Ta osnovna postavka zaodenuta je specifičnim uglom tretiranja stvari- prvim "komercijalnim" pentranjima. Dakle, naši akteri nisu profesionalci, nego ljudi poput nas (kakve i gledamo u rijalitijima) koji u osvajanju Everesta vide priliku da trijumfuju nad svim banalnostima koje im je život, inače, servirao.
Kormakur ne gubi vreme da izgradi karaktere, niti da tim "stvarnim ljudima", čiji "istinitu priču" priča, posveti naročitu pažnju, već se više trudi da ih uklopi u neke tipove (skoro da rekoh- klišee) sličnih filmova- imamo vođu, čije je srce u misiji (a žena trudna kod kuće), imamo novinara-avanturistu, imamo nadrkanog Teksašanina "koji je platio 65.000$ da se popne!" i "malog čoveka" kome je ova misija sve u životu. I još nekoliko ljudi, iz organizacije i običnih pentrača, da prave gužvu i stradaju za potrebe našeg uzbuđenja.
Najveći kvalitet Everesta je odlična režija. Sem u jednoj sceni oluje, CGI se skoro nigde ne naslućuje i taj kreirani osećaj "stvarne stvarnosti" ono je što nas više od likova vezuje za priču i drži u nemilosti Everesta. Kormakur je postigao da se zaista osećamo kao da se penjemo sa njima i trpimo sve njihove muke. Neki od tipičnih momenata ovog filma (okliznuća, problematični mostovi, iznenadne oluje, stradanja...) zatiču nas bez pompeznih najava ili predramatičnih egzekucija. Kormakur ume da priđe situaciji i iz nje izbriše "filmska" očekivanja, a pusti naša, lična. Sve vreme disciplinovano se pridržavajući plana i tempa misije, koja vrlo retko sklizne u ono što treba filmu, a ne okolnostima.
Rezultat je film koji, barem meni, bolje nego ikada dočarava atraktivnost i banalnost takvih poduhvata. Kroz doživljaje običnih ljudi i običnih "planinara" raspršena je mistifikacija ove stvari i na njeno mesto ubačena sva težina te misije. Stvarna težina.
Na kraju filma, Everest napusti misiju i prepusti se Holivudu, i dok Keirai vise sline iz nosa, mi prevrćemo očima nad neizbrušenom patetikom situacije, koja, nepotrebno obruši lavinu (pun intended) bulšita na film koji se uspešno penjao ka našim srcima.
A pohvalio bih i Kormakurovo umeće da zvučna imena (evo spiska: Jason Clarke, John Hawkes, Emily Watson, Sam Worthington, Keira Knightley, Josh Brolin, Jake Gyllenhaal, Robin Wright...) iskoristi više za promociju filma, nego za sam film, nikad im ne dozvoljavajući da naprave veću "holivudsku štetu". Ponekad je čak bolno gledati (Sam Worthington, Robin Wright) koliko je Kormakur minimalizovao njihove kapacitete. Bolno, ali dobro.
Što se mene tiče, mnogo zabavnije nego stvarno penjanje na Everest.
SELEKTAH: 8plus/ 10
PS Nažalost, kod nas u opticijaju nema 3D verzije za koju držim da je još zabavnija.
No comments:
Post a Comment