Guy Ritchie akademizuje svoj stil
Filmovi Guy-a Ritchieja (oni dobri) po kojima ga znamo imaju jasne i prepoznatljive karakteristike: vrve akcijom i trude se da budu duhoviti, dinamični su skoro celom dužinom, tehno-režija je dominantan rediteljski stil (jedini čovek koji je prejebao Tony Scotta na tom terenu, a?), ženski likovi se služe kao prilog glavnim muškim junacima. Sve te elemente ima i The Man From U.N.C.L.E. (nadalje UNCLE) s tim što je Guy stesao mane, a od vrlina na momente kreirao antologijske trenutke. I verovatno snimio svoj najbolji film.
Iako znam da je film nastao prema istoimenoj TV seriji koju je NBC emitovao sredinom šezdesetih, ne znam zašto je Guy ostavio isto ime, koje je još onomad bilo diskutabilno. Prvo, već od samog početka nemamo samo jednog muškarca, već dva (a serija je imala i svoj "ženski" spin-off, prigodno nazvan The Girl From U.N.C.L.E.), a drugo Guy-ev film očigledno funkcioniše kao "team effort" tako da ime samo zavodi i pravi nepotrebnu konkurenciju daleko p007natijem agentu. Mislim da je film ovim imenom mnogo više izgubio nego dobio u percepciji i interesovanju publike. O nepotrebnoj diskriminaciji da i ne govorim.
UNCLE je špijunska akcija smeštena u "zlatno doba" "hladnog rata" koja u misiji spasavanja nuklearne bombe (a šta bi drugo?!) udružuje američke, ruske i engleske špijune. U prvom delu filma svedoci smo komične harmonizacije odnosa dveju suprostavljenih strana prinuđenih na zajednički rad, a u drugom delu uživamo u dejstvu te harmonije na terenu. Besprekorno rekonstruisana epoha (uvek sam slab na te stvari) i miks komičnih romansi i još komičnije akcije smenjuju se u modernom, elegantnom ritmu koji bih preporučio svakom sličnom filmu kao idealan.
Evo stvari koje su mi se posebno i jaakko dopale:
Henry Cavill, koji igra američkog agenta Napoleona Soloa, je savršen. Nije me impresionirao kao Supermen, ali ovde je kreirao agenta o kome je Ian Flemming imao vlažne snove. Elegantnog, sa zrncem arogancije, rashlađenog, ali sa jedva čujnim otkucajem srca, dovoljno mišićavog da iznese obilje crnog humora. Oskar, što se mene tiče.
Alicia Vikander je seksi.
Mega-montažna sekvenca kojom je Guy u par lakih koraka razrešio noćni napad na ostrvo, uz prateći saundtrak Daniela Pembertona, ide svojom kombinacijom ekonomisanja vremenom i prostorima, smelošću stila i podržavanjem duha filma u antologiju. Neprekidno na ivici da preleti u "reklamni" doživljaj, projurio sam kroz nju kao da sam u bolidu Formule 1.
Saundtrak, kako nas je Guy i navikao, nije samo odličan, već muzika igra treću najvažniju ulogu u filmu, dajući ključnim scenama "antološki momenat". Potonuće kamiona u more, uz Il Mio Regno, Luigia Tenca, je vanserijska igra živaca, bala pod vodom i skoro apsurdnog humora. Što je manje-više i okvir u kome se kreće UNCLE, sa zavidnom elegancijom.
Ako vam se dopao Kingsmen...
SELEKTAH: 8plus/ 10
Filmovi Guy-a Ritchieja (oni dobri) po kojima ga znamo imaju jasne i prepoznatljive karakteristike: vrve akcijom i trude se da budu duhoviti, dinamični su skoro celom dužinom, tehno-režija je dominantan rediteljski stil (jedini čovek koji je prejebao Tony Scotta na tom terenu, a?), ženski likovi se služe kao prilog glavnim muškim junacima. Sve te elemente ima i The Man From U.N.C.L.E. (nadalje UNCLE) s tim što je Guy stesao mane, a od vrlina na momente kreirao antologijske trenutke. I verovatno snimio svoj najbolji film.
Iako znam da je film nastao prema istoimenoj TV seriji koju je NBC emitovao sredinom šezdesetih, ne znam zašto je Guy ostavio isto ime, koje je još onomad bilo diskutabilno. Prvo, već od samog početka nemamo samo jednog muškarca, već dva (a serija je imala i svoj "ženski" spin-off, prigodno nazvan The Girl From U.N.C.L.E.), a drugo Guy-ev film očigledno funkcioniše kao "team effort" tako da ime samo zavodi i pravi nepotrebnu konkurenciju daleko p007natijem agentu. Mislim da je film ovim imenom mnogo više izgubio nego dobio u percepciji i interesovanju publike. O nepotrebnoj diskriminaciji da i ne govorim.
UNCLE je špijunska akcija smeštena u "zlatno doba" "hladnog rata" koja u misiji spasavanja nuklearne bombe (a šta bi drugo?!) udružuje američke, ruske i engleske špijune. U prvom delu filma svedoci smo komične harmonizacije odnosa dveju suprostavljenih strana prinuđenih na zajednički rad, a u drugom delu uživamo u dejstvu te harmonije na terenu. Besprekorno rekonstruisana epoha (uvek sam slab na te stvari) i miks komičnih romansi i još komičnije akcije smenjuju se u modernom, elegantnom ritmu koji bih preporučio svakom sličnom filmu kao idealan.
Evo stvari koje su mi se posebno i jaakko dopale:
Henry Cavill, koji igra američkog agenta Napoleona Soloa, je savršen. Nije me impresionirao kao Supermen, ali ovde je kreirao agenta o kome je Ian Flemming imao vlažne snove. Elegantnog, sa zrncem arogancije, rashlađenog, ali sa jedva čujnim otkucajem srca, dovoljno mišićavog da iznese obilje crnog humora. Oskar, što se mene tiče.
Alicia Vikander je seksi.
Mega-montažna sekvenca kojom je Guy u par lakih koraka razrešio noćni napad na ostrvo, uz prateći saundtrak Daniela Pembertona, ide svojom kombinacijom ekonomisanja vremenom i prostorima, smelošću stila i podržavanjem duha filma u antologiju. Neprekidno na ivici da preleti u "reklamni" doživljaj, projurio sam kroz nju kao da sam u bolidu Formule 1.
Saundtrak, kako nas je Guy i navikao, nije samo odličan, već muzika igra treću najvažniju ulogu u filmu, dajući ključnim scenama "antološki momenat". Potonuće kamiona u more, uz Il Mio Regno, Luigia Tenca, je vanserijska igra živaca, bala pod vodom i skoro apsurdnog humora. Što je manje-više i okvir u kome se kreće UNCLE, sa zavidnom elegancijom.
Ako vam se dopao Kingsmen...
SELEKTAH: 8plus/ 10
Freedome, Srbine!
ReplyDeleteZnao sam da ces kada bude stani-pani biti na pravoj strani barikade!
hahahahaha e dobro si mu rekao
DeleteJa ne mogu vise ove "muske" filmove. Al' zaista.
ReplyDelete