Od nemila do nedraga
Katniss pratimo zato što je Jennifer dobra riba i što povremeno ima nečeg privlačnog u mladosti koja se tako agresivno satire, ali post-apokaliptične lavirinćane gledamo samo zato što Žozefina tako nalaže. Moj doživljavaj prvog nastavka bio je više nego neohrabrajući za sve koji bi se uputili ka drugom nastavku ekranizacije teen-bestsellera Jamesa Dashnera. I svi bi pogrešili. Da nismo poslušali Žozi.
Jer The Scorch Trials izgleda impresivno, nimalo dosadno, neočekivano akciono i, baš kao i prethodni deo, pretenduje da nema nikakve logike, samo-objašnjenja ili smisla.
Pošto u avgustu naredne godine punim 18, to mi sve odgovara.
Da elaboriram?
The Scorch Trials je, baš kako srpski naslov lepo kaže, jedno dugo bežanje kroz zgarište. Naša ekipa, koja je na samom kraju prvog dela (a ne "prvog nastavka", jer "prvi nastavak" tehnički može biti samo "drugi deo" nečega, kako mi fakin Subota trubi svaki put! Pa sam usvojio...), uspešno spašena iz kandži "Opakih" relativno brzo shvata da baza u koju je dovedena nije ništa drugo do sabirni centar za "Imune" koji se potom odvode na "ceđenje"...
Thomas, Teresa i dečaci nalaze načina da pobegnu i potom se, kroz zgarište, potucaju od nemila ("Mahnitih") do nedraga ("Odbačenih") tražeći načina da stignu do "Pobunjenih". Sve preko zgarišta.
Na kraju puta ima jedna izdaja i jedno obaveštenje za nas- "Opaki" sebe ne vide kao toliko opake, oni samo žele da iscede "Imune" da bi napravili lek koji će ljude izlečiti od toga da postanu "Mahniti". Ja se, lično, nisam osetio naročito ubeđen u njihove filantropske principe.
"Mahniti" su zapravo varijacija na zombije, samo divljiji i brži (a la 28 Days Later), i Wes Ball (koji je, na moje iznenađenje, režirao i prvi deo, a ne nastavak!) je napravio solidnu štrec-jurnjavu kroz srušeni tržni centar. Nešto malo napadnog "olujnog" CGI-a kasnije i stižemo do "Odbačenih" gde je svaka sličnost sa desetinama postapokaliptičnih setinga slučajna. Međutim, kada Thomas i njegova nova cica, Brenda, krenu sami da traže "Ruku pravde" očekuje nas susret sa vrlo maštovitom evolucijom zombija, a zatim i prvi postapokaliptični rejv.
Najveća vrlina Ballovog filma jeste skoro nenarušeni osećaj neprekidnog bežanja. Daleko da se tu postiže konceptualna i svaka druga raskoš poslednjeg Mad Maxa, ali vizuelno i scenografski film nadmašuje budžetski daleko bogatiji serijal Hunger Games i na momente pravi virtuozne skalamerije unutar kojih naši junaci ostaju "večito mali".
Kaya Scodelario ne izgleda više kao pre.
SELEKTAH: 7plus/ 10
Katniss pratimo zato što je Jennifer dobra riba i što povremeno ima nečeg privlačnog u mladosti koja se tako agresivno satire, ali post-apokaliptične lavirinćane gledamo samo zato što Žozefina tako nalaže. Moj doživljavaj prvog nastavka bio je više nego neohrabrajući za sve koji bi se uputili ka drugom nastavku ekranizacije teen-bestsellera Jamesa Dashnera. I svi bi pogrešili. Da nismo poslušali Žozi.
Jer The Scorch Trials izgleda impresivno, nimalo dosadno, neočekivano akciono i, baš kao i prethodni deo, pretenduje da nema nikakve logike, samo-objašnjenja ili smisla.
Pošto u avgustu naredne godine punim 18, to mi sve odgovara.
Da elaboriram?
The Scorch Trials je, baš kako srpski naslov lepo kaže, jedno dugo bežanje kroz zgarište. Naša ekipa, koja je na samom kraju prvog dela (a ne "prvog nastavka", jer "prvi nastavak" tehnički može biti samo "drugi deo" nečega, kako mi fakin Subota trubi svaki put! Pa sam usvojio...), uspešno spašena iz kandži "Opakih" relativno brzo shvata da baza u koju je dovedena nije ništa drugo do sabirni centar za "Imune" koji se potom odvode na "ceđenje"...
Thomas, Teresa i dečaci nalaze načina da pobegnu i potom se, kroz zgarište, potucaju od nemila ("Mahnitih") do nedraga ("Odbačenih") tražeći načina da stignu do "Pobunjenih". Sve preko zgarišta.
Na kraju puta ima jedna izdaja i jedno obaveštenje za nas- "Opaki" sebe ne vide kao toliko opake, oni samo žele da iscede "Imune" da bi napravili lek koji će ljude izlečiti od toga da postanu "Mahniti". Ja se, lično, nisam osetio naročito ubeđen u njihove filantropske principe.
"Mahniti" su zapravo varijacija na zombije, samo divljiji i brži (a la 28 Days Later), i Wes Ball (koji je, na moje iznenađenje, režirao i prvi deo, a ne nastavak!) je napravio solidnu štrec-jurnjavu kroz srušeni tržni centar. Nešto malo napadnog "olujnog" CGI-a kasnije i stižemo do "Odbačenih" gde je svaka sličnost sa desetinama postapokaliptičnih setinga slučajna. Međutim, kada Thomas i njegova nova cica, Brenda, krenu sami da traže "Ruku pravde" očekuje nas susret sa vrlo maštovitom evolucijom zombija, a zatim i prvi postapokaliptični rejv.
Najveća vrlina Ballovog filma jeste skoro nenarušeni osećaj neprekidnog bežanja. Daleko da se tu postiže konceptualna i svaka druga raskoš poslednjeg Mad Maxa, ali vizuelno i scenografski film nadmašuje budžetski daleko bogatiji serijal Hunger Games i na momente pravi virtuozne skalamerije unutar kojih naši junaci ostaju "večito mali".
Kaya Scodelario ne izgleda više kao pre.
SELEKTAH: 7plus/ 10
No comments:
Post a Comment