Niko ne može da kaže da nisam duboko zaronio
Sve sam probao. Sa svih strana, u svko doba dana. S vinila i s ajpoda. Čak i uz asistenciju četiri strane "gusto kucane i još gušće hvalospevne" recenzije Loreal Madrida (nažalost, još uvek neobjavljene).
Divers nije album koji treba da volite koliko vam govore da treba da ga volite.
A imam i investiciju od 24.7 funti da dokažem da mi je teško što to tvrdim.
Iako vi niste čitali Lorealovu recenziju, ali se nadam da se on ne bi naljutio što se pozivam na njenu neobjavljenu verziju, sažeću vam zašto on misli da je Divers fenomenalan album koji će tek u godinama pred nama dobiti svoju punu valorizaciju. Joanna je na Ys probila prog-folk granice, naročito višeminutnim formatima pesmama. Na Have One On Me su sopstvene i žanrovske granice pomerene više brojem (18), nego trajanjem pesama tj lavinastim prisustvom Newsomove. Loreal kaže da je nakon takvih kreativnih "prostiranja" sasvim u redu da ona stiže sa albumom koji je "samo album" (samo 11 pesama, najduža tek 7 minuta), koncipiranim kao saundtrak jednog dana, od svitanja do sumraka. Album na kome treba ceniti načine na koje se Joanna "povinovala" konvencijama.
Divers će za one koji nikada naročito nisu simpatisali Joannu tek možžžžda biti lakše slušalačko iskustvo. Ako ne volite njen glas, niti njegovu presličnost mladoj Kate Bush (opasanoj daleko boljim setom pesama, let's be fair) teško da će vam ovih sat vremena trajati isto toliko, a ne triput duže.
Joanna brusi isti onaj (freak/ prog/ moderni) folk koji je patentirala na harfi još sa prvencem The Milk-Eyed Mender. Ja mogu da potenciram to da je aranžmanski Joannina ponuda sada bogatija instrumentima i da je njen "zvuk" u pozitivnom smislu sada konvencionalniji, ali odmah za tim (treba da) slede pitanja- da li sam zbog toga došao do Joanninog albuma? Za mene je ona simbol nekastriranog pristupa. I ne, nažalost ne, ne mogu da njen zakorak u konvencionalnije tretiram kao zapravo anti-očekivano-samim-tim-radikalno ostvarenje. I tu bih morao da pojasnim da muzika na Divers po nekim širim kriterijumima (koji važe za Adele, Siau ili Lanu Del Rey) i dalje nije nešto oko čega će se neudate tridesetogodišnjakinje otimati na božićnem popustu, ovo je i dalje pozamašno drugačije od mnogih drugih stvari. Ali premalo od onoga što nam je Joanna Newsom već pružila, naročito na Have One On Me, i u tom kontekstu meni Divers deluje (samo) kao editovana varijanta tog izdanja, te priče i tih namera.
Ali, najviše od svega, Divers me je izneverio pesmama. Uzmite The Kick Inside ili Never For Ever i tamo ćete čuti "pesme", folk-pop hitove, nezaboravne stvari. Na Joanninom albumu čućete jako puno pesama koje zvuče kao Joanna Newsom, sa povremeno mikro-avanturističkim aranžmanskim rešenjima, koji će se, skoro neprimetno, pretapati jedna u drugu i tek povremeno će emocionalnije otpevana melodija da vam preseče pažnju. Nije da očekujem da neku pesme Joanne Newsom stavite na kompilaciju posle Taylor Swift, ali za nameru da se sopstvena kreativnost stavi u službu konvencija i onda tako razinspiriše i osveži, ovo izdanje manjka i "singlovima" i "hitovima". Sa teškom mukom možda bi se mogle izvući neke pesme da glume te uloge (i to bi pre mogao da uradi Loreal, jer ja nikako).
Sve to vas ostavlja sa nešto izmenjenim društvom nešto neizmenjene Joanne Newsom. Nominalno prvi singl, Sapokanikan, da skočim sebi u usta samo dva reda kasnije, poneće vas ka refrenu koji nikada neće stići. Kao kada bi Kate nakon stihova "... They told me I was going to lose the fight/ Leave behind my wuthering, wuthering/ Wuthering Heights" preskočila deo sa "Oh, Heathcliff, it's me Cathy...". Zbog svega toga mi Divers deluje više promišljano, nego "izosećano", a tu mi onda samočelendžovanje "konvencijama" deluje kao lošiji izbor nego da je izabrana saradnja sa Sunn O))).
Ne znam koliko još vremena treba da slušam ovaj album nadajući se da će se ono što sam vam ispisao izmeniti u nešto afirmativnije u mom doživljaju, ali veći je problem što se meni to vreme ne poklanja Divers-u. Jer čak i 809. preslušavanje The Kick Inside deluje kao emocionalno uzbudljivije iskustvo.
Sorry, Loreal.
SELEKTAH: 5/ 10
Sve sam probao. Sa svih strana, u svko doba dana. S vinila i s ajpoda. Čak i uz asistenciju četiri strane "gusto kucane i još gušće hvalospevne" recenzije Loreal Madrida (nažalost, još uvek neobjavljene).
Divers nije album koji treba da volite koliko vam govore da treba da ga volite.
A imam i investiciju od 24.7 funti da dokažem da mi je teško što to tvrdim.
Iako vi niste čitali Lorealovu recenziju, ali se nadam da se on ne bi naljutio što se pozivam na njenu neobjavljenu verziju, sažeću vam zašto on misli da je Divers fenomenalan album koji će tek u godinama pred nama dobiti svoju punu valorizaciju. Joanna je na Ys probila prog-folk granice, naročito višeminutnim formatima pesmama. Na Have One On Me su sopstvene i žanrovske granice pomerene više brojem (18), nego trajanjem pesama tj lavinastim prisustvom Newsomove. Loreal kaže da je nakon takvih kreativnih "prostiranja" sasvim u redu da ona stiže sa albumom koji je "samo album" (samo 11 pesama, najduža tek 7 minuta), koncipiranim kao saundtrak jednog dana, od svitanja do sumraka. Album na kome treba ceniti načine na koje se Joanna "povinovala" konvencijama.
Divers će za one koji nikada naročito nisu simpatisali Joannu tek možžžžda biti lakše slušalačko iskustvo. Ako ne volite njen glas, niti njegovu presličnost mladoj Kate Bush (opasanoj daleko boljim setom pesama, let's be fair) teško da će vam ovih sat vremena trajati isto toliko, a ne triput duže.
Joanna brusi isti onaj (freak/ prog/ moderni) folk koji je patentirala na harfi još sa prvencem The Milk-Eyed Mender. Ja mogu da potenciram to da je aranžmanski Joannina ponuda sada bogatija instrumentima i da je njen "zvuk" u pozitivnom smislu sada konvencionalniji, ali odmah za tim (treba da) slede pitanja- da li sam zbog toga došao do Joanninog albuma? Za mene je ona simbol nekastriranog pristupa. I ne, nažalost ne, ne mogu da njen zakorak u konvencionalnije tretiram kao zapravo anti-očekivano-samim-tim-radikalno ostvarenje. I tu bih morao da pojasnim da muzika na Divers po nekim širim kriterijumima (koji važe za Adele, Siau ili Lanu Del Rey) i dalje nije nešto oko čega će se neudate tridesetogodišnjakinje otimati na božićnem popustu, ovo je i dalje pozamašno drugačije od mnogih drugih stvari. Ali premalo od onoga što nam je Joanna Newsom već pružila, naročito na Have One On Me, i u tom kontekstu meni Divers deluje (samo) kao editovana varijanta tog izdanja, te priče i tih namera.
Ali, najviše od svega, Divers me je izneverio pesmama. Uzmite The Kick Inside ili Never For Ever i tamo ćete čuti "pesme", folk-pop hitove, nezaboravne stvari. Na Joanninom albumu čućete jako puno pesama koje zvuče kao Joanna Newsom, sa povremeno mikro-avanturističkim aranžmanskim rešenjima, koji će se, skoro neprimetno, pretapati jedna u drugu i tek povremeno će emocionalnije otpevana melodija da vam preseče pažnju. Nije da očekujem da neku pesme Joanne Newsom stavite na kompilaciju posle Taylor Swift, ali za nameru da se sopstvena kreativnost stavi u službu konvencija i onda tako razinspiriše i osveži, ovo izdanje manjka i "singlovima" i "hitovima". Sa teškom mukom možda bi se mogle izvući neke pesme da glume te uloge (i to bi pre mogao da uradi Loreal, jer ja nikako).
Sve to vas ostavlja sa nešto izmenjenim društvom nešto neizmenjene Joanne Newsom. Nominalno prvi singl, Sapokanikan, da skočim sebi u usta samo dva reda kasnije, poneće vas ka refrenu koji nikada neće stići. Kao kada bi Kate nakon stihova "... They told me I was going to lose the fight/ Leave behind my wuthering, wuthering/ Wuthering Heights" preskočila deo sa "Oh, Heathcliff, it's me Cathy...". Zbog svega toga mi Divers deluje više promišljano, nego "izosećano", a tu mi onda samočelendžovanje "konvencijama" deluje kao lošiji izbor nego da je izabrana saradnja sa Sunn O))).
Ne znam koliko još vremena treba da slušam ovaj album nadajući se da će se ono što sam vam ispisao izmeniti u nešto afirmativnije u mom doživljaju, ali veći je problem što se meni to vreme ne poklanja Divers-u. Jer čak i 809. preslušavanje The Kick Inside deluje kao emocionalno uzbudljivije iskustvo.
Sorry, Loreal.
SELEKTAH: 5/ 10
No comments:
Post a Comment