Vrhovi
PAN
Veoma mi je žao što je ovaj film po-nečije-karijere-ubitačno pukao na svetskim blagajnama. Iako se ne radi o poigravanju sa mitom o Petru Panu kakav je Spielberg sproveo u svom (lako moguće) najboljem ostvarenju, Hook, ovo je ispao vrlo zabavan, vrlo maštovit i za decu odličan film.
Ovaj put, Petar Pan je ratno siroče koje iz bombardovanog Londona u Nedođiju odvodi grupa pirata koja sa menadžerkom sirotišta ima tal. Tamo je Petar prinuđen da radi u rudniku gnusnog Crnobradog, koji pokušava da pronađe "rudu vilinskog praha" koji ga održava večito mladim. Petar je obećani/ najavljeni heroj koji treba da spasi sve koji trpe njegovo zlo.
Veza sa Drugim svetskim ratom efektno pravi emotivnu varijaciju na tip filma a la Annie, Petar je superherojski miks ljudi i vila, a svet koji je kreirao Joe Wright višestruko premašuje sve što sam od njega očekivao (i do sada dobijao) i izgleda "za sve spucane pare" (cc 150m dolara), naročito u brodolomnom finalu.
Da li je Wright precenio svoju osnovnu publiku za ovakav sadržaj (decu do 10 godina), a premalo ispromovisao inovacije za neku stariju (deca u rudniku pevaju Smells Like Teen Spirit, kao himnu Crnobradog), ali sva je prilika da niko nije dobio film kakav je očekivao.
Eli liked this.
SELEKTAH: 7plus/ 10
MAD MAX: FURY ROAD (R)
I dalje mi je početak klimav i ne znam čemu je služilo prvo pojavljivanje Maxa i njegovo hvatanje. Što se mene tiče, film je trebalo da počne scenom u kojoj je on već "prikačen" na sopstveni auto.
Ali, jednom kad krene, Mad Max i na "kućno gledanje" ne staje.
SELEKTAH: 9minus/ 10
MONSTER HUNT
Monster Hunt je bajkolika fantastika i najgledaniji film u Kini svih vremena. Debitantsko ostvarenje Ramana Huija (koji je istina ko-režirao Shrek The Third) sledi najsvetlije tradicije svog (pretpostavljam) zemljaka, Hongkonžanina Stephena Chowa. A pod tim mislim- duhovite i ludački izmaštane priče koje fasciniraju decu od 7 do 77 godina.
Monster Hunt govori o dva kraljevstva, ljudi i monstruma, koji žive odvojenim životima u srednjevekovnoj Kini, sve dok trudna kraljica monstruma ne prebegne kod ljudi, bežeći od "još većih monstruma", a njena beba ne završi u telu jednog mladog seljaka. O, da, full Cronenberg fazon!
I dok će odrasli morati da trepću da bi poverovali povremeno šta gledaju, deca nemaju trunke tog problema (provereno). Njima je sve ono što se dešava logična posledica "svega onoga što može da se dogodi", bez predrasudnih i logičkih začkoljica.
Iako se radi o relativno simplifikovanim stvorenjima, interakcija ljudi sa njima je besprekorno realizovana i film nudi "jedinstvo" kako se retko sreće u Holivudu, a (možda?) još manje očekuje od kineskih autora.
Huijevo ostvarenje je živo, slatko i kad deluje da bi moglo biti gorko, toplo, ali bez propratnog znojenja od neprijatnosti.
I ima dušu.
SELEKTAH: 9/ 10
TED 2
Nikada nisam razumeo u čemu je bila tolika privlačnost prvog dela Teda (zarada od pola milijarde dolara), a gledajući prethodno Seth MacFarlaneovo ostvarenje, uplašio sam se da je i ta tikva pukla pre Helouvina. Međutim, Ted 2, koji van na ovaj način propisanog novogodišnjeg slavlja nikada ne bih ni odgledao, mi je bio skoro urnebesno zabavan film.
Pre svega, MacFarlane se manuo toga da mu film bude zbirka apsurdnih i/ili referišućih fora koju lakše trpe njegove animirane, nego igrane filme. Od početka do kraja, Ted 2 sprovodi svoju sumanutu premisu, da dokaže da je medvedić Ted "osoba", a ne nečija "imovina", a paralelno sa tim razvija i svoju gikovsku priču o heroju i arhi-neprijatelju koja odlično kulminira na Comic Conu (a gde bi drugde?).
Za to vreme, Tedov ortak John plete sopstvenu anti-romantičnu komediju, i MacFarlane postiže sjajne rezultate u balansiranju ličnih priča svojih junaka i njihove zajedničke.
MacFarlane je očekivano "bespoštedan" u svom humoru, i to može ili ne mora da vam prija. Ja sam bio zadovoljan razmeštajem i efektnošću fora.
Sad bih rado gledao Ted 3.
SELEKTAH: 8/ 10
WESTWORLD (R)
Ovaj film budi jedno od najdražih sećanja na detinjstvo i čuveni "Zimski bioskop" koji nam je omogućivao da tokom raspusta, u prepodnevnom terminu, uživamo u filmovima, kojih tih godina nije bilo baš toliko često na programu. Elektronski sjaj u očima kauboja-robota Yula Brynnera jedna je od najupečatljivijih filmskih slika u mom "kućnom bioskopu". Naravno, tada, kada sam ga prvi put (nekoliko puta) gledao nisam imao pojma da iza njega stoji sci-fi polu-bog Michael Crichton, što je stvar koju sam spoznao tokom ove, poslednje reprize.
Mali, podstrek, nekima od vas da se pozabave ovom entertejnment anti-utopijom mogao bi da bude i podatak da ove godine HBO planira seriju po istom ostvarenju.
Ono što sam ovaj put shvatio jeste da James Brolin više izgleda kao otac Christiana Balea nego Josha, da je Crichton fenomenalno napravio likove, da film, iako 35 godina star, izgleda skoro besprekorno iz aspekta uverljivosti kreiranog sveta (i, recimo, bolje od novog Star Wars), kao i da nikada do sada nisam primetio njegov tvrdi anti-optimizam spram "ljudskog doprinosa".
SELEKTAH: 9/ 10
BLACKHAT
Chris Hemsworth je Žozefinin beli Idris Elba. Ali to nije razlog zašto o njegovoj glumi ne mislim ništa naročito. Ali on sam jeste bio pozamašan razlog zašto sam u bioskopima iskulirao ovo, poslednje ostvarenje Michaela Manna, plus tematika hakera, koja me nikad naročito nije zanimala. Međutim, nit je ovo film o hakerima, niti je Hemsworth loš u njemu, naprotiv.
Mannov film o pokušaju da se spreči polu-teroristička delatnost koja koristi mogućnosti Interneta za svoje ciljeve, a koja je spojila američkog hakera i kineskog vojnog anti-hakeristu (obojica, inače, bivši polaznici MIT-a) je "made in China", i to ne samo zbog pozamašne količine radnje koja se tamo odvija, već zbog prljavštine, mediokritetstva, neautentičnosti, potrošnosti koju odrednica "made in China" izaziva u meni.
Blackhat je trijumfalan film o nekim nebitnim ljudima koji se bore protiv drugih nebitnih ljudi oko stvari koje su zaista bitne, kao, recimo, naši životi (koji su, u velikoj slici stvari, opet nebitni i kusurabilni). Blackhat je mogao da bude napucani, Bondoliki triler, ali to bi ubilo oporost i autentičnost svega što se dešava i njegovih likova i njihovih odnosa (gde je nikad ništa previše ili "nešto posebno").
Pored svega toga, Mann je scenom u kojoj jedan od glavnih likova gine napravio jednu od najubitačnijih scena koje su moje oči odgledale, a u finalnom obračunu ikonografski je kreirao monumentalnu metaforu o tome kako funkcioniše svet.
SELEKTAH: 9minus/ 10
AMERICAN ULTRA
Od scenariste koji je nam je priredio Chronicle i reditelja koji je kreirao Project X, stiže film koji je duhom blizak srcu mom i sasvim odgovara opozicionoj liniji špijunskih/ superherojskih filmova koju zagovaraju ostvarenja poput Kick Ass, Kingsman. The Secret Service ili, iz sveg srca se nadam, Deadpool. U svim tim filmovima, iako snažnih žanrovskih ambicija, postoji napor da se junaci, koliko god pozitivni bili, ne liše svojih "ljudskih" mana i svih onih stvari koje ih čine "živim", aktuelnim, i "od krvi i mesa".
Tako i ovde. American Ultra, sledi spojlovanje, pretvara slekerski white trash par u napucane, Nikitaste agente, koji imaju ozbiljnih problema da iskontrolišu da li su sami oružje ili su naoružani sobom. Jesse Eisenberg i Kristen Stewart, udruženi ponovo nakon sjajnog Adventureland, su odlično izabrani za ove uloge, naročito Eisenberg, koji često završava na geek pozicijama.
Ne znam da li je film Nime Nourizadeha trebalo da se odvija tokom jedne noći (s budžetske strane mi je to opravdano), ali mislim da bi mu neka vrsta anti-Bonnie & Clyde razvijanja priče pomogla da lakše poverujemo u obrte, kao i sve psihološke posledice istog, a i neki negativci bi u tom procesu malčice manje izgledali kao jednodimenzionalni strip junaci.
No, pitanje je da li bi u tom slučaju film zadržao količinu komičnosti koju sada ima.
SELEKTAH: 8minus/ 10
PAN
Veoma mi je žao što je ovaj film po-nečije-karijere-ubitačno pukao na svetskim blagajnama. Iako se ne radi o poigravanju sa mitom o Petru Panu kakav je Spielberg sproveo u svom (lako moguće) najboljem ostvarenju, Hook, ovo je ispao vrlo zabavan, vrlo maštovit i za decu odličan film.
Ovaj put, Petar Pan je ratno siroče koje iz bombardovanog Londona u Nedođiju odvodi grupa pirata koja sa menadžerkom sirotišta ima tal. Tamo je Petar prinuđen da radi u rudniku gnusnog Crnobradog, koji pokušava da pronađe "rudu vilinskog praha" koji ga održava večito mladim. Petar je obećani/ najavljeni heroj koji treba da spasi sve koji trpe njegovo zlo.
Veza sa Drugim svetskim ratom efektno pravi emotivnu varijaciju na tip filma a la Annie, Petar je superherojski miks ljudi i vila, a svet koji je kreirao Joe Wright višestruko premašuje sve što sam od njega očekivao (i do sada dobijao) i izgleda "za sve spucane pare" (cc 150m dolara), naročito u brodolomnom finalu.
Da li je Wright precenio svoju osnovnu publiku za ovakav sadržaj (decu do 10 godina), a premalo ispromovisao inovacije za neku stariju (deca u rudniku pevaju Smells Like Teen Spirit, kao himnu Crnobradog), ali sva je prilika da niko nije dobio film kakav je očekivao.
Eli liked this.
SELEKTAH: 7plus/ 10
MAD MAX: FURY ROAD (R)
I dalje mi je početak klimav i ne znam čemu je služilo prvo pojavljivanje Maxa i njegovo hvatanje. Što se mene tiče, film je trebalo da počne scenom u kojoj je on već "prikačen" na sopstveni auto.
Ali, jednom kad krene, Mad Max i na "kućno gledanje" ne staje.
SELEKTAH: 9minus/ 10
MONSTER HUNT
Monster Hunt je bajkolika fantastika i najgledaniji film u Kini svih vremena. Debitantsko ostvarenje Ramana Huija (koji je istina ko-režirao Shrek The Third) sledi najsvetlije tradicije svog (pretpostavljam) zemljaka, Hongkonžanina Stephena Chowa. A pod tim mislim- duhovite i ludački izmaštane priče koje fasciniraju decu od 7 do 77 godina.
Monster Hunt govori o dva kraljevstva, ljudi i monstruma, koji žive odvojenim životima u srednjevekovnoj Kini, sve dok trudna kraljica monstruma ne prebegne kod ljudi, bežeći od "još većih monstruma", a njena beba ne završi u telu jednog mladog seljaka. O, da, full Cronenberg fazon!
I dok će odrasli morati da trepću da bi poverovali povremeno šta gledaju, deca nemaju trunke tog problema (provereno). Njima je sve ono što se dešava logična posledica "svega onoga što može da se dogodi", bez predrasudnih i logičkih začkoljica.
Iako se radi o relativno simplifikovanim stvorenjima, interakcija ljudi sa njima je besprekorno realizovana i film nudi "jedinstvo" kako se retko sreće u Holivudu, a (možda?) još manje očekuje od kineskih autora.
Huijevo ostvarenje je živo, slatko i kad deluje da bi moglo biti gorko, toplo, ali bez propratnog znojenja od neprijatnosti.
I ima dušu.
SELEKTAH: 9/ 10
TED 2
Nikada nisam razumeo u čemu je bila tolika privlačnost prvog dela Teda (zarada od pola milijarde dolara), a gledajući prethodno Seth MacFarlaneovo ostvarenje, uplašio sam se da je i ta tikva pukla pre Helouvina. Međutim, Ted 2, koji van na ovaj način propisanog novogodišnjeg slavlja nikada ne bih ni odgledao, mi je bio skoro urnebesno zabavan film.
Pre svega, MacFarlane se manuo toga da mu film bude zbirka apsurdnih i/ili referišućih fora koju lakše trpe njegove animirane, nego igrane filme. Od početka do kraja, Ted 2 sprovodi svoju sumanutu premisu, da dokaže da je medvedić Ted "osoba", a ne nečija "imovina", a paralelno sa tim razvija i svoju gikovsku priču o heroju i arhi-neprijatelju koja odlično kulminira na Comic Conu (a gde bi drugde?).
Za to vreme, Tedov ortak John plete sopstvenu anti-romantičnu komediju, i MacFarlane postiže sjajne rezultate u balansiranju ličnih priča svojih junaka i njihove zajedničke.
MacFarlane je očekivano "bespoštedan" u svom humoru, i to može ili ne mora da vam prija. Ja sam bio zadovoljan razmeštajem i efektnošću fora.
Sad bih rado gledao Ted 3.
SELEKTAH: 8/ 10
WESTWORLD (R)
Ovaj film budi jedno od najdražih sećanja na detinjstvo i čuveni "Zimski bioskop" koji nam je omogućivao da tokom raspusta, u prepodnevnom terminu, uživamo u filmovima, kojih tih godina nije bilo baš toliko često na programu. Elektronski sjaj u očima kauboja-robota Yula Brynnera jedna je od najupečatljivijih filmskih slika u mom "kućnom bioskopu". Naravno, tada, kada sam ga prvi put (nekoliko puta) gledao nisam imao pojma da iza njega stoji sci-fi polu-bog Michael Crichton, što je stvar koju sam spoznao tokom ove, poslednje reprize.
Mali, podstrek, nekima od vas da se pozabave ovom entertejnment anti-utopijom mogao bi da bude i podatak da ove godine HBO planira seriju po istom ostvarenju.
Ono što sam ovaj put shvatio jeste da James Brolin više izgleda kao otac Christiana Balea nego Josha, da je Crichton fenomenalno napravio likove, da film, iako 35 godina star, izgleda skoro besprekorno iz aspekta uverljivosti kreiranog sveta (i, recimo, bolje od novog Star Wars), kao i da nikada do sada nisam primetio njegov tvrdi anti-optimizam spram "ljudskog doprinosa".
SELEKTAH: 9/ 10
BLACKHAT
Chris Hemsworth je Žozefinin beli Idris Elba. Ali to nije razlog zašto o njegovoj glumi ne mislim ništa naročito. Ali on sam jeste bio pozamašan razlog zašto sam u bioskopima iskulirao ovo, poslednje ostvarenje Michaela Manna, plus tematika hakera, koja me nikad naročito nije zanimala. Međutim, nit je ovo film o hakerima, niti je Hemsworth loš u njemu, naprotiv.
Mannov film o pokušaju da se spreči polu-teroristička delatnost koja koristi mogućnosti Interneta za svoje ciljeve, a koja je spojila američkog hakera i kineskog vojnog anti-hakeristu (obojica, inače, bivši polaznici MIT-a) je "made in China", i to ne samo zbog pozamašne količine radnje koja se tamo odvija, već zbog prljavštine, mediokritetstva, neautentičnosti, potrošnosti koju odrednica "made in China" izaziva u meni.
Blackhat je trijumfalan film o nekim nebitnim ljudima koji se bore protiv drugih nebitnih ljudi oko stvari koje su zaista bitne, kao, recimo, naši životi (koji su, u velikoj slici stvari, opet nebitni i kusurabilni). Blackhat je mogao da bude napucani, Bondoliki triler, ali to bi ubilo oporost i autentičnost svega što se dešava i njegovih likova i njihovih odnosa (gde je nikad ništa previše ili "nešto posebno").
Pored svega toga, Mann je scenom u kojoj jedan od glavnih likova gine napravio jednu od najubitačnijih scena koje su moje oči odgledale, a u finalnom obračunu ikonografski je kreirao monumentalnu metaforu o tome kako funkcioniše svet.
SELEKTAH: 9minus/ 10
AMERICAN ULTRA
Od scenariste koji je nam je priredio Chronicle i reditelja koji je kreirao Project X, stiže film koji je duhom blizak srcu mom i sasvim odgovara opozicionoj liniji špijunskih/ superherojskih filmova koju zagovaraju ostvarenja poput Kick Ass, Kingsman. The Secret Service ili, iz sveg srca se nadam, Deadpool. U svim tim filmovima, iako snažnih žanrovskih ambicija, postoji napor da se junaci, koliko god pozitivni bili, ne liše svojih "ljudskih" mana i svih onih stvari koje ih čine "živim", aktuelnim, i "od krvi i mesa".
Tako i ovde. American Ultra, sledi spojlovanje, pretvara slekerski white trash par u napucane, Nikitaste agente, koji imaju ozbiljnih problema da iskontrolišu da li su sami oružje ili su naoružani sobom. Jesse Eisenberg i Kristen Stewart, udruženi ponovo nakon sjajnog Adventureland, su odlično izabrani za ove uloge, naročito Eisenberg, koji često završava na geek pozicijama.
Ne znam da li je film Nime Nourizadeha trebalo da se odvija tokom jedne noći (s budžetske strane mi je to opravdano), ali mislim da bi mu neka vrsta anti-Bonnie & Clyde razvijanja priče pomogla da lakše poverujemo u obrte, kao i sve psihološke posledice istog, a i neki negativci bi u tom procesu malčice manje izgledali kao jednodimenzionalni strip junaci.
No, pitanje je da li bi u tom slučaju film zadržao količinu komičnosti koju sada ima.
SELEKTAH: 8minus/ 10
No comments:
Post a Comment