Tako pravo niotkuda neko vam zabode kolac u srce i večnost u kojoj ste do malo pre uživali nestane za tili časa
Budalasta je tragedija što će oskarovska nominacija Charlotte Rampling, i njena uloga u ovom filmu, ostati u senci njenih ispravnih i pogrešno PC-nacizovanih komentara vezanih za izostanak crnih igrača u oskarovskoj utakmici.
Jer Charlotte Rampling je pokidala u ovom filmu. Ne samo za tri neboderke Beograda na vodi iznad ovogodišnje konkurencije, već dugo unazad.
Ne spominjite Amour. Ili In The Bedroom. Ili The Remains Of The Heart. Ili neki četvrti gerijatrijski film u kome ljudi nešto čine iz ljubavi i za ljubav svojim višedecenijskim partnerima. 45 Years dovodi u pitanje mnogo više od toga, i u zavisnosti kako ga razumete može da se desi da polomite sve čaše i uđete u fullblown Toma Zdravković bedak.
45 Years je savršen. Besprekoran. U milimilimilimetar odmeren. Pametan. Životan. Težak. Olak.
Prema kratkoj priči Davida Constantinea (namirisao sam to negde na pola filma, matere mi).
Film je režirao Andrew Haigh koji se do sada, i kao scenarista i kao reditelj, uglavnom bavio gej parovima (u TV seriji Looking i filmu Weekend koji ulazi u treću godinu čekanja da ga odgledam). Deluje da je sa heteroseksualnom postavkom u 45 Years Haigh zaronio mnogo dublje i van polova i probao da se raspita šta je to ljubav, od čega je ona i ima li rok trajanja. I da li je taj rok u onome ko voli ili onome ko se voli. Šta vi mislite?
U filmu, Charlotte Rampling igra Kate, a Tom Courtenay Geoffa, stariji bračni par, bez dece, koji "hvatamo" na nedelju dana od proslave svoje papogoditekoje-godišnjice. A onda pravoniotkuda, kao u životu ili filmu Force Majeure, Geoff dobija pismo u kome ga obaveštavaju da je negde u Alpima izgleda pronađeno telo njegove devojke koja je, pre više od 45 godina, nastradala tokom planinarenja sa njim. Ovo nije triler, nema nikakvih aluzija da ju je Geoff ubio, ne budalite. Ta devojka je izgleda bila (prva? jedina?) ljubav njegovog života i, kako on sam priznaje Kate, on je planirao da se oženi njome nakon tog nesrećnog planinarenja.
Iz dana u dan, u sedam dana koji vode ka proslavi, mi pratimo kako u Geoffu sećanje na mrtvu curu lagano postaje neizbrisivo i poput lavine koja ju je zatrpala sada počinje da ruši i njegov i Katein odnos. Iako je sve već gotovo, zar ne? Oboje su na par koraka od groba. Kate počinje da sumnja, da bude ljubomorna, da lagano shvata...
Da li je Geoff ikada voleo?
Njegov govor na proslavi je jedna od najgorčenajslađih pilula koju je neko morao da proguta.
Pa pesma The Plattersa, Smoke Gets Into Your Eyes, koja je već duševna bomba za sebe i peva o usahloj ljubavi, a to je "njihova pesma", kojom su prvi put zaplesali svoju vezu.
Scena nakon scene poput oštrice noža seče naša srca i razotkriva...
Da li je sve bilo uzalud?
Da li je već sama činjenica da se neka sumnja uvukla u srce dokaz tome?
Da li je Kate toga bila svesna?
Slomljene i zle oči Charlotte Rampling kreiraju vatromet značenja i osećanja.
SELEKTAH: 10/ 10
Budalasta je tragedija što će oskarovska nominacija Charlotte Rampling, i njena uloga u ovom filmu, ostati u senci njenih ispravnih i pogrešno PC-nacizovanih komentara vezanih za izostanak crnih igrača u oskarovskoj utakmici.
Jer Charlotte Rampling je pokidala u ovom filmu. Ne samo za tri neboderke Beograda na vodi iznad ovogodišnje konkurencije, već dugo unazad.
Ne spominjite Amour. Ili In The Bedroom. Ili The Remains Of The Heart. Ili neki četvrti gerijatrijski film u kome ljudi nešto čine iz ljubavi i za ljubav svojim višedecenijskim partnerima. 45 Years dovodi u pitanje mnogo više od toga, i u zavisnosti kako ga razumete može da se desi da polomite sve čaše i uđete u fullblown Toma Zdravković bedak.
45 Years je savršen. Besprekoran. U milimilimilimetar odmeren. Pametan. Životan. Težak. Olak.
Prema kratkoj priči Davida Constantinea (namirisao sam to negde na pola filma, matere mi).
Film je režirao Andrew Haigh koji se do sada, i kao scenarista i kao reditelj, uglavnom bavio gej parovima (u TV seriji Looking i filmu Weekend koji ulazi u treću godinu čekanja da ga odgledam). Deluje da je sa heteroseksualnom postavkom u 45 Years Haigh zaronio mnogo dublje i van polova i probao da se raspita šta je to ljubav, od čega je ona i ima li rok trajanja. I da li je taj rok u onome ko voli ili onome ko se voli. Šta vi mislite?
U filmu, Charlotte Rampling igra Kate, a Tom Courtenay Geoffa, stariji bračni par, bez dece, koji "hvatamo" na nedelju dana od proslave svoje papogoditekoje-godišnjice. A onda pravoniotkuda, kao u životu ili filmu Force Majeure, Geoff dobija pismo u kome ga obaveštavaju da je negde u Alpima izgleda pronađeno telo njegove devojke koja je, pre više od 45 godina, nastradala tokom planinarenja sa njim. Ovo nije triler, nema nikakvih aluzija da ju je Geoff ubio, ne budalite. Ta devojka je izgleda bila (prva? jedina?) ljubav njegovog života i, kako on sam priznaje Kate, on je planirao da se oženi njome nakon tog nesrećnog planinarenja.
Iz dana u dan, u sedam dana koji vode ka proslavi, mi pratimo kako u Geoffu sećanje na mrtvu curu lagano postaje neizbrisivo i poput lavine koja ju je zatrpala sada počinje da ruši i njegov i Katein odnos. Iako je sve već gotovo, zar ne? Oboje su na par koraka od groba. Kate počinje da sumnja, da bude ljubomorna, da lagano shvata...
Da li je Geoff ikada voleo?
Njegov govor na proslavi je jedna od najgorčenajslađih pilula koju je neko morao da proguta.
Pa pesma The Plattersa, Smoke Gets Into Your Eyes, koja je već duševna bomba za sebe i peva o usahloj ljubavi, a to je "njihova pesma", kojom su prvi put zaplesali svoju vezu.
Scena nakon scene poput oštrice noža seče naša srca i razotkriva...
Da li je sve bilo uzalud?
Da li je već sama činjenica da se neka sumnja uvukla u srce dokaz tome?
Da li je Kate toga bila svesna?
Slomljene i zle oči Charlotte Rampling kreiraju vatromet značenja i osećanja.
SELEKTAH: 10/ 10
remek-delo
ReplyDeletebravo i hvala
ReplyDeletefilmčina
ReplyDeletejm aka popkitchen