Da li sada već možemo da govorimo o ozbiljnom spuštanju filmskih standarda zarad kreiranja društveno-angažovanih sadržaja u njima?
Grandma je nepodnošljivo loš, besmislen i dramski uvredljiv film.
Ali, glavna junakinja je pesnikinja starije generacije i lezbijske orijentacije!
Ali, druga glavna junakinja je tinejdžerka koja želi da abortira!
Ali, sporedna junakinja filma je samohrana majka koju je pomenutu tinejdžerku začela veštačkom oplodnjom bez poznavanja donatora sperme!
Deluje da se čekovi za njihove finansiranje sami pišu, a?!
Majke mi je tuga da čitam kako je ovo jedna od najboljih uloga Lily Tomlin. Žena nije imala šta da glumi, sem par melodramatičnih tuširanja i trećerazredne razgovore sa bivšim ljubavnicama i posvađanim ćerkama. A i ono što je pokazala izgleda kao Seka Sabljić iz najpozniji faze čiju glumu je neko iskuvao na 90 stepeni i protrljao Venišom.
Za svakoga ko je ovaj film dočekao kao žensku verziju Bad Grandpa ili, makar, nadajući se da će se nauživati u "badassnosti" Tomlinove, Grandma mora biti kao tuširanje vodom iz kanalizacije. Paul Weitz, koji je karijeru započeo sa American Pie, ne samo da deluje kao da iza sebe ima nekoliko prosečnih ostvarenja, već kao da nije režirao nijedno od njih! U njegovoj režiji njegovog scenarija nema nijednog mesta koje ne odiše apsolutnim nepoznavanjem, pa i nezainteresovanošću za priču i likove kojima se bavi.
Zar mora svaka TV lezbijka starija od 50 godina da bude pesnikinja (i obrnuto)?
Zar nije već Transparent preterao sa "novim normalnostima", pa i ovde, u par sati jednog dana, moramo da imamo i tugu za istopolnom partnerkom, abortus (pro/ contra), veštačku oplodnju, mladalačke kiretaže, "namerne" one-night standove sa ciljem da se ostane u drugom stanju... Weitz samo trpa, dug je dan...
Julia Garner, kao unuka Sage, ne otkriva baš naročito kakav odnos ima sa bakom, naročito ne koliko frekventan, ali ni zbog čega je njihov odnos tako prirodno i instantno blizak kad se tiče deljenja tajni. Njihova potraga za novcem za abortus nastavlja da nas sapliće o bakinu novu ljubavnu vezu o kojoj je bolje što manje reći, jer stvari su ionako najraspričanije kad se budemo bavili jednom (od dve?) bakine heteroseksualne veze. Itd itd, sve gluplje od glupljega.
Najiritantnije od svega je što film ništa ne bi izgubio da je bio "heteroseksualan" tj, dopustite mi da se izvadim iz ovog nebranog anti-PC grožđa- "homoseksualna" postavka ne daje nikakav specifičan uvid u svoju "drugačijost", ne samo na nivou polova, već i na nivou detalja koji bi otkrili šta je to bilo "samo njeno" u ljubavi prema pokojnoj Vaj.
U filmu nema nijedne interesantne scene, čak su i oni satirični momenti koji kontriraju konzervativnom radikalizmu prikazani tako da oni koji guše slobode izgledaju zabavnije nego oni koji ih brane i šire.
Tuga.
SELEKTAH: 1/ 10
Grandma je nepodnošljivo loš, besmislen i dramski uvredljiv film.
Ali, glavna junakinja je pesnikinja starije generacije i lezbijske orijentacije!
Ali, druga glavna junakinja je tinejdžerka koja želi da abortira!
Ali, sporedna junakinja filma je samohrana majka koju je pomenutu tinejdžerku začela veštačkom oplodnjom bez poznavanja donatora sperme!
Deluje da se čekovi za njihove finansiranje sami pišu, a?!
Majke mi je tuga da čitam kako je ovo jedna od najboljih uloga Lily Tomlin. Žena nije imala šta da glumi, sem par melodramatičnih tuširanja i trećerazredne razgovore sa bivšim ljubavnicama i posvađanim ćerkama. A i ono što je pokazala izgleda kao Seka Sabljić iz najpozniji faze čiju glumu je neko iskuvao na 90 stepeni i protrljao Venišom.
Za svakoga ko je ovaj film dočekao kao žensku verziju Bad Grandpa ili, makar, nadajući se da će se nauživati u "badassnosti" Tomlinove, Grandma mora biti kao tuširanje vodom iz kanalizacije. Paul Weitz, koji je karijeru započeo sa American Pie, ne samo da deluje kao da iza sebe ima nekoliko prosečnih ostvarenja, već kao da nije režirao nijedno od njih! U njegovoj režiji njegovog scenarija nema nijednog mesta koje ne odiše apsolutnim nepoznavanjem, pa i nezainteresovanošću za priču i likove kojima se bavi.
Zar mora svaka TV lezbijka starija od 50 godina da bude pesnikinja (i obrnuto)?
Zar nije već Transparent preterao sa "novim normalnostima", pa i ovde, u par sati jednog dana, moramo da imamo i tugu za istopolnom partnerkom, abortus (pro/ contra), veštačku oplodnju, mladalačke kiretaže, "namerne" one-night standove sa ciljem da se ostane u drugom stanju... Weitz samo trpa, dug je dan...
Julia Garner, kao unuka Sage, ne otkriva baš naročito kakav odnos ima sa bakom, naročito ne koliko frekventan, ali ni zbog čega je njihov odnos tako prirodno i instantno blizak kad se tiče deljenja tajni. Njihova potraga za novcem za abortus nastavlja da nas sapliće o bakinu novu ljubavnu vezu o kojoj je bolje što manje reći, jer stvari su ionako najraspričanije kad se budemo bavili jednom (od dve?) bakine heteroseksualne veze. Itd itd, sve gluplje od glupljega.
Najiritantnije od svega je što film ništa ne bi izgubio da je bio "heteroseksualan" tj, dopustite mi da se izvadim iz ovog nebranog anti-PC grožđa- "homoseksualna" postavka ne daje nikakav specifičan uvid u svoju "drugačijost", ne samo na nivou polova, već i na nivou detalja koji bi otkrili šta je to bilo "samo njeno" u ljubavi prema pokojnoj Vaj.
U filmu nema nijedne interesantne scene, čak su i oni satirični momenti koji kontriraju konzervativnom radikalizmu prikazani tako da oni koji guše slobode izgledaju zabavnije nego oni koji ih brane i šire.
Tuga.
SELEKTAH: 1/ 10
Bravo, Slobodane!
ReplyDeleteDole svete krave, ziveli sloboda i istina!!
btw naravno niposto nisam mislio "krave" kao uvredu bilo kome (zene-krave)
ReplyDelete