WTF?!/ WTF?!
Reditelj i scenarista ovog filma, Brian Helgeland, poznat je, kao reditelj i scenarista, nekih vrlo "muških" filmova poput Payback, L.A. Confidential, A Knight's Tale, Mystic River, Man On Fire, Green Zone... Otuda čudi da je za priču o jednoj od potencijalnoj "najmuškijih" britanskih priča, onoj o famoznoj krimi braći Kray, izabrao žensku perspektivu i godine njihovog carovanja prelomio kroz ljubavni odnos, "normalnijeg" brata, Reggieja i njegove supruge Frances.
Nažalost, ova, potencijalno intrigantna, perspektiva nije učinila da dobijemo nekakvu posebno "mekšu" ili "in the bedroom" perspektivu, već film koji želi da surovi i mizogeni svet dvojice psihopata prilagodi ženskoj publici. Čak i ako je to trebalo da bude Helgelandov subverzivni pristup u tretmanu priče, on se raspao u klišeizirani ljubić o oštrom momku čija veza sa naivnom komšijkom sa sedmog neba silazi u kaljugu petljanjima s onim koji su laki na "muškoj ruci".
Pored toga, Helgeland se opredelio i za vrlo ekonomičnu upotrebu Toma Hardy-ja, pa ovaj igra oba brata. Jednog, Reggieja, sa lakoćom Hardy-ja šmekera, a drugog, geja i psihopatu Ronalda, sa stilizovanom krutošću i ekscentrićnošću sa kojom Johnny Depp gradi svoje junake u Tim Bartonovim filmovima. Zato film, koji obitava u umivenom, ali nenašminkanom "svinging" Londonu šezdesetih neprekidno, u zavisnosti od Ronaldovog boravka u scenama, varira između polukurčevite krimi biografije i teatralizovanih i skoro derekdžermanovskih stilizacija mizanscena i scenografije.
Sve to i ne bi bio toliki problem da predmet naše pažnje, veza Reggieja i Frances, nije već tisuć puta ispričana priča o ljubavi koja je od početka osuđena na propast, jer jedan od partnera u njoj nema elementarne uslove (ako i ima emocije) da je ostvari. Frances isprva biva šarmirana Reggiejevom samouverenošću, povremenim nasilništvom i energijom, samo da bi potom, na sve već viđene načine, shvatila da se nikada ništa neće promeniti, da se zeznula, i da bi potom neplanirano popila i bračno silovanje.
Moram da priznam da iz samo sebi znanih razloga nisam gledao nijedan film o braći Kray, ali i na bazi tog neznanja ne bih vam preporučio da sa ovim započnete filmsko poznanstvo sa njima. Pa čak i ako volite Toma Hardy-ja.
SELEKTAH: 4plus/ 10
Reditelj i scenarista ovog filma, Brian Helgeland, poznat je, kao reditelj i scenarista, nekih vrlo "muških" filmova poput Payback, L.A. Confidential, A Knight's Tale, Mystic River, Man On Fire, Green Zone... Otuda čudi da je za priču o jednoj od potencijalnoj "najmuškijih" britanskih priča, onoj o famoznoj krimi braći Kray, izabrao žensku perspektivu i godine njihovog carovanja prelomio kroz ljubavni odnos, "normalnijeg" brata, Reggieja i njegove supruge Frances.
Nažalost, ova, potencijalno intrigantna, perspektiva nije učinila da dobijemo nekakvu posebno "mekšu" ili "in the bedroom" perspektivu, već film koji želi da surovi i mizogeni svet dvojice psihopata prilagodi ženskoj publici. Čak i ako je to trebalo da bude Helgelandov subverzivni pristup u tretmanu priče, on se raspao u klišeizirani ljubić o oštrom momku čija veza sa naivnom komšijkom sa sedmog neba silazi u kaljugu petljanjima s onim koji su laki na "muškoj ruci".
Pored toga, Helgeland se opredelio i za vrlo ekonomičnu upotrebu Toma Hardy-ja, pa ovaj igra oba brata. Jednog, Reggieja, sa lakoćom Hardy-ja šmekera, a drugog, geja i psihopatu Ronalda, sa stilizovanom krutošću i ekscentrićnošću sa kojom Johnny Depp gradi svoje junake u Tim Bartonovim filmovima. Zato film, koji obitava u umivenom, ali nenašminkanom "svinging" Londonu šezdesetih neprekidno, u zavisnosti od Ronaldovog boravka u scenama, varira između polukurčevite krimi biografije i teatralizovanih i skoro derekdžermanovskih stilizacija mizanscena i scenografije.
Sve to i ne bi bio toliki problem da predmet naše pažnje, veza Reggieja i Frances, nije već tisuć puta ispričana priča o ljubavi koja je od početka osuđena na propast, jer jedan od partnera u njoj nema elementarne uslove (ako i ima emocije) da je ostvari. Frances isprva biva šarmirana Reggiejevom samouverenošću, povremenim nasilništvom i energijom, samo da bi potom, na sve već viđene načine, shvatila da se nikada ništa neće promeniti, da se zeznula, i da bi potom neplanirano popila i bračno silovanje.
Moram da priznam da iz samo sebi znanih razloga nisam gledao nijedan film o braći Kray, ali i na bazi tog neznanja ne bih vam preporučio da sa ovim započnete filmsko poznanstvo sa njima. Pa čak i ako volite Toma Hardy-ja.
SELEKTAH: 4plus/ 10
No comments:
Post a Comment