A šta ćemo s kućom?!
Iako nekome neće delovati tako, reditelj Ramin Bahrani rođen je u Severnoj Karolini (dakle, ne u Južnoj kao Aziz Ansari). Ako ste gledali bilo koji od njegovih prethodnih filmova (najbolji je Chop Shop, a koliko me sećanje ne vara ni Goodbye Solo nije bio loš) primetili ste da je njemu, kao i svakom potomku sveže emigracije, društveni angažman na ljudskim pravima veoma bitan. Za razliku od prethodnih filmova, u kojima su ne-beli Amerikanci bili u centru pažnje, ovaj put Bahrani problem sa gubljenjem kuća usled neisplaćenih hipoteka lomi preko leđa "prosečnog Amerikanca", dakle belog Amerikanca.
U nekom smo mestu na Floridi. Film počinje kadrom čoveka koji leži u svojoj kuhinji nakon što je sebi razneo glavu sačmarom. Njegova supruga i dve maloletne ćerke stoje ispred sa policijom. Kućom se šeta "njen novi vlasnik", agent za nekretnine, Rick Carver, koji u ime banke koja je upravo ostvarila pravo nad vlasništvom treba da iseli bivše stanare i kuću u što kraćem roku dovede u red za prodaju.
Kao što vidite Bahrani nema milosti i odmah nas baca u srce problema. Toliko duboko, da kada Carver sutradan zakuca na vrata našeg junaka, sitnog građevinarca Dennisa, mi nećemo ni osetiti njegovu bol za domom u kome je odrastao i koji sada, sa svojom majkom i sinom, mora ekspresno da napusti.
Ono gde Bahranijev film postaje zanimljiv jeste naredni segment filma, onaj u kome Dennis, u potrazi za bilo kakvim poslom, postaje jedan od Carverovih "iselitelja", a potom i njegova desna ruka u ekspolataciji svih zakonskih rupa koje Carveru dodatno pune džepove. Propušten kroz Carverovu priču o tome kako Amerika ne toleriše žrtve i sve radi isključivo i samo za potrebe pobednika, on Dennisu pruža mogućnost da za relativno kratko vreme ne samo povrati stari dom, već i kupi novi, mnogo lepši.
Ali, ovo ostvarenje "američkog sna" po "američkim principima" dolazi za skupe pare. Dennis sada mora da proguta ne samo svoju "sitnu sudbinu", već stotine sličnih njegovoj i da skupi srce na njihove molbe, žalbe, pretnje, nade, suze, patnje... Kao što mu Carver savetuje da se ne vezuje emocionalno za kuću (obratite pažnju da se film ne zove 99 Houses, već 99 Homes), tako je još važnije da se ničim ne vezuje ni za njene stanovnike. On i Carver samo rade svoj posao, na najameričkiji od svih načina. I što je najbitnije, cenu ne plaćaju ti "bivši stanari", oni su ionako najebali, već banke i država koja takvu politiku sprovodi. Dakle, u izvesnoj meri Dennis i Carver su samo malo sebičniji robinhudovi.
I do tog trenutka, ovaj film je imao muda i ja sam bio spreman da me mlati njima u čelo.
Međutim, na kraju dolazi do melodramskog tvista, koji je indukovan dosta traljavo realizovanim "kriminalnim činom" (po prvi put uperenim protiv "bivših stanara"!), koji Dennisa od "pravog Amerikanca" pretvara u "moralnog čoveka", koji nije dozvolio sebi da zaradi onaj "prvi milion dolara". Iako razumem Bahranijeve plemenite namere i Dennisovu muku, više bih voleo da ga je pustio da nastavi život kako je započeo, jer na taj način bi se barem nešto promenilo. A ovako deluje da je samo uspešno odsekao granu na kojoj sedi. Dok drvo i dalje stoji kao i pre.
I Andrew Garfield (kao Dennis) i Michael Shannon (kao Carver) dosta su dobro dočarali svoje junake, uprkos relativno repetativnim situacijama, sa tek par efektnih, dijaloških situacija koje su nam dodatno osvetlile njihove biografije i karaktere.
SELEKTAH: 7minus/ 10
Iako nekome neće delovati tako, reditelj Ramin Bahrani rođen je u Severnoj Karolini (dakle, ne u Južnoj kao Aziz Ansari). Ako ste gledali bilo koji od njegovih prethodnih filmova (najbolji je Chop Shop, a koliko me sećanje ne vara ni Goodbye Solo nije bio loš) primetili ste da je njemu, kao i svakom potomku sveže emigracije, društveni angažman na ljudskim pravima veoma bitan. Za razliku od prethodnih filmova, u kojima su ne-beli Amerikanci bili u centru pažnje, ovaj put Bahrani problem sa gubljenjem kuća usled neisplaćenih hipoteka lomi preko leđa "prosečnog Amerikanca", dakle belog Amerikanca.
U nekom smo mestu na Floridi. Film počinje kadrom čoveka koji leži u svojoj kuhinji nakon što je sebi razneo glavu sačmarom. Njegova supruga i dve maloletne ćerke stoje ispred sa policijom. Kućom se šeta "njen novi vlasnik", agent za nekretnine, Rick Carver, koji u ime banke koja je upravo ostvarila pravo nad vlasništvom treba da iseli bivše stanare i kuću u što kraćem roku dovede u red za prodaju.
Kao što vidite Bahrani nema milosti i odmah nas baca u srce problema. Toliko duboko, da kada Carver sutradan zakuca na vrata našeg junaka, sitnog građevinarca Dennisa, mi nećemo ni osetiti njegovu bol za domom u kome je odrastao i koji sada, sa svojom majkom i sinom, mora ekspresno da napusti.
Ono gde Bahranijev film postaje zanimljiv jeste naredni segment filma, onaj u kome Dennis, u potrazi za bilo kakvim poslom, postaje jedan od Carverovih "iselitelja", a potom i njegova desna ruka u ekspolataciji svih zakonskih rupa koje Carveru dodatno pune džepove. Propušten kroz Carverovu priču o tome kako Amerika ne toleriše žrtve i sve radi isključivo i samo za potrebe pobednika, on Dennisu pruža mogućnost da za relativno kratko vreme ne samo povrati stari dom, već i kupi novi, mnogo lepši.
Ali, ovo ostvarenje "američkog sna" po "američkim principima" dolazi za skupe pare. Dennis sada mora da proguta ne samo svoju "sitnu sudbinu", već stotine sličnih njegovoj i da skupi srce na njihove molbe, žalbe, pretnje, nade, suze, patnje... Kao što mu Carver savetuje da se ne vezuje emocionalno za kuću (obratite pažnju da se film ne zove 99 Houses, već 99 Homes), tako je još važnije da se ničim ne vezuje ni za njene stanovnike. On i Carver samo rade svoj posao, na najameričkiji od svih načina. I što je najbitnije, cenu ne plaćaju ti "bivši stanari", oni su ionako najebali, već banke i država koja takvu politiku sprovodi. Dakle, u izvesnoj meri Dennis i Carver su samo malo sebičniji robinhudovi.
I do tog trenutka, ovaj film je imao muda i ja sam bio spreman da me mlati njima u čelo.
Međutim, na kraju dolazi do melodramskog tvista, koji je indukovan dosta traljavo realizovanim "kriminalnim činom" (po prvi put uperenim protiv "bivših stanara"!), koji Dennisa od "pravog Amerikanca" pretvara u "moralnog čoveka", koji nije dozvolio sebi da zaradi onaj "prvi milion dolara". Iako razumem Bahranijeve plemenite namere i Dennisovu muku, više bih voleo da ga je pustio da nastavi život kako je započeo, jer na taj način bi se barem nešto promenilo. A ovako deluje da je samo uspešno odsekao granu na kojoj sedi. Dok drvo i dalje stoji kao i pre.
I Andrew Garfield (kao Dennis) i Michael Shannon (kao Carver) dosta su dobro dočarali svoje junake, uprkos relativno repetativnim situacijama, sa tek par efektnih, dijaloških situacija koje su nam dodatno osvetlile njihove biografije i karaktere.
SELEKTAH: 7minus/ 10
No comments:
Post a Comment