Crni Rocky
Nazvati ovaj film "crnim Rocky-jem" (ili na jeziku PC-ija, "afro-američkim Rocky-jem") ne znači omalovažiti njegov kvalitet i smisao, naprotiv. On je "rokijevski" na neke od najboljih načina- ima priču unutar koje borba nalazi svoje mesto, i u životu junaka i u ringu. On je, iako je scenario ko-pisao sam reditelj, Ryan Coogler, "staloneovski" u onoj potrebi da priča sebi obezbedi realističnu melodramu života unutar koje je svaki trijumf junaka "veći od života". On je vrlo "oldskul" u meri u kojoj su Rocky V i Rocky Balboa tražili načina da se vrate sopstvenim korenima nakon hiper-senzacionalističkog iskorakak kakav je bio Rocky IV. U tom smislu, visoko cenim što Creed pokušava da ostane u ravni sa Stalloneovom vizijom priče o bokseru, umesto da pokušava da se nakači na neki od holivudskih trendova (Creed je opušteno mogao da bude i klon Apolla, zar ne?!...).
Ali, to ne znači da Coogler ne pokušava da mu udahne i nešto svoje.
Michael B. Jordan, koji se već proslavio saradnjom sa Cooglerom u tragičnom Fruitvale Station, u Creed stiže kao mlada afro-američka nada na talasu sve glasnije potrebe za afro-američkim "nadama" na svim poljima američkog života. Otuda je odluka da priča o Rocky-ju skrene sa "belog Italijana" na "kalifornijskog Afro-Amerikanca" i dramaturška, i strateška i politička (mislim, društevno-anagažovana). I sasvim legitimna. Coogler se svakako ovde oseća kao svoj na svome i sumnjam da bi se u drugom slučaju uopšte pozabavio ovim materijalom.
U ostalom, njegov sledeći projekat se zove Black Panther.
Creed, sa dosta lakoće otvara put "najčešćem" modelu afro-američkog odrastanja u Americi- otac nepoznat (u ovom slučaju Apollo je umro pre rođenja sina), dete je vanbračno stečeno, majka rano umire, dete završava u domu, postaje delikvent... Mala izmena je da ga ne spasava Sandra Bullock, već Apollova udovica, koja preuzima brigu o njemu. Mladi Adonis jedno vreme šegrtuje u nekoj firmi, ali ubrzo shvata da je rođen za boksera. Ostavlja Kaliforniju i u Filadelifiji pronalazi svog "ujaka" Rocky-ja, koji pristaje da mu bude trener.
Ostatak priče na različite načine kombinuje dve priče, dve borbe za preživljavanje, Rocky-jevu i Adonisovu, tokom koje obojica moraju da pobede sopstvene demone i tvrdoglavost.
Kao Adonisov rival pojavljuje se daleko manje pompezno pozicioniraniji protivnik, kroz koga Coogler ne propušta priliku da da komentar na "tvrdi, muški" život ovih ljudi. "Pretty" Ricky Conlan, engleski bokser, uhvaćen je sa vatrenim oružem i čeka ga višegodišnja kazna zatvora. Borba sa Adonisom njegova je prilika da svojoj porodici zaradi neke pare pre nego što ode u zatvor.
Creed je dobar film, na momente čak i vrlo dobar, ali nije odličan. Jer za razliku od prvih delova Rocky-ja, pa čak i Rocky IV, ne pokušava da se nametne kao ikonografski na bilo koji način. OK, zato se priča i ne zove Rocky, već Creed, ali to ne menja moj utisak da mi je slična priča već jednom ispričana i da sa ovom nisam dobio skoro ništa novo, iako mi je prijala.
SELEKTAH: 7minus/ 10
Nazvati ovaj film "crnim Rocky-jem" (ili na jeziku PC-ija, "afro-američkim Rocky-jem") ne znači omalovažiti njegov kvalitet i smisao, naprotiv. On je "rokijevski" na neke od najboljih načina- ima priču unutar koje borba nalazi svoje mesto, i u životu junaka i u ringu. On je, iako je scenario ko-pisao sam reditelj, Ryan Coogler, "staloneovski" u onoj potrebi da priča sebi obezbedi realističnu melodramu života unutar koje je svaki trijumf junaka "veći od života". On je vrlo "oldskul" u meri u kojoj su Rocky V i Rocky Balboa tražili načina da se vrate sopstvenim korenima nakon hiper-senzacionalističkog iskorakak kakav je bio Rocky IV. U tom smislu, visoko cenim što Creed pokušava da ostane u ravni sa Stalloneovom vizijom priče o bokseru, umesto da pokušava da se nakači na neki od holivudskih trendova (Creed je opušteno mogao da bude i klon Apolla, zar ne?!...).
Ali, to ne znači da Coogler ne pokušava da mu udahne i nešto svoje.
Michael B. Jordan, koji se već proslavio saradnjom sa Cooglerom u tragičnom Fruitvale Station, u Creed stiže kao mlada afro-američka nada na talasu sve glasnije potrebe za afro-američkim "nadama" na svim poljima američkog života. Otuda je odluka da priča o Rocky-ju skrene sa "belog Italijana" na "kalifornijskog Afro-Amerikanca" i dramaturška, i strateška i politička (mislim, društevno-anagažovana). I sasvim legitimna. Coogler se svakako ovde oseća kao svoj na svome i sumnjam da bi se u drugom slučaju uopšte pozabavio ovim materijalom.
U ostalom, njegov sledeći projekat se zove Black Panther.
Creed, sa dosta lakoće otvara put "najčešćem" modelu afro-američkog odrastanja u Americi- otac nepoznat (u ovom slučaju Apollo je umro pre rođenja sina), dete je vanbračno stečeno, majka rano umire, dete završava u domu, postaje delikvent... Mala izmena je da ga ne spasava Sandra Bullock, već Apollova udovica, koja preuzima brigu o njemu. Mladi Adonis jedno vreme šegrtuje u nekoj firmi, ali ubrzo shvata da je rođen za boksera. Ostavlja Kaliforniju i u Filadelifiji pronalazi svog "ujaka" Rocky-ja, koji pristaje da mu bude trener.
Ostatak priče na različite načine kombinuje dve priče, dve borbe za preživljavanje, Rocky-jevu i Adonisovu, tokom koje obojica moraju da pobede sopstvene demone i tvrdoglavost.
Kao Adonisov rival pojavljuje se daleko manje pompezno pozicioniraniji protivnik, kroz koga Coogler ne propušta priliku da da komentar na "tvrdi, muški" život ovih ljudi. "Pretty" Ricky Conlan, engleski bokser, uhvaćen je sa vatrenim oružem i čeka ga višegodišnja kazna zatvora. Borba sa Adonisom njegova je prilika da svojoj porodici zaradi neke pare pre nego što ode u zatvor.
Creed je dobar film, na momente čak i vrlo dobar, ali nije odličan. Jer za razliku od prvih delova Rocky-ja, pa čak i Rocky IV, ne pokušava da se nametne kao ikonografski na bilo koji način. OK, zato se priča i ne zove Rocky, već Creed, ali to ne menja moj utisak da mi je slična priča već jednom ispričana i da sa ovom nisam dobio skoro ništa novo, iako mi je prijala.
SELEKTAH: 7minus/ 10
Postaje delikvent??
ReplyDelete