Gde šugejzing ljubi nebo
Belle And Sebastian mi se vrzmaju po glavi. Ima tu lakoću, poletnost. Ekipa iz Lorel Kenjona, također. Melanholično je i blago psihodelično. U ređim trenucima pomislim na The The i Prefab Sprout, jer produkcija liči na njihove radove iz osamdesetih.
Prvih petanestak sekundi albuma su skoro kao prvih petnaest sekundi Unfamiliar od Ride.
Chris Cohen nije baš neki naročit materijal za izučavanje. U ostalom prosudite sami. Pre solo karijere na Captured Tracks imao je sličnu, samo sa bendom Curtains. Pored toga svirao je sa Deerhoof i Ariel Pinkom. Sebe vidi kao izvođača koji se bavi kompozitorskim stvarima, pre nego obrnuto. Pre četiri godine izašao je njegov debi album Overgrown Path, koji zvuči kao preteča ovog novog.
Muzika Chrisa Cohena je lepa, mlada, hipsterska, melanholična, poput francuskih filmova šezdesetih, zamišljam je kao one ogromne zidne postere sa jesenjim prizorom iz parka i dvoje mladih na klupi, idealna za zalaske i izlaske sunca, za rođendane na kojima je manje ljudi nego što je trebalo, usamljena i za usamljene, dečačka, fantastično aranžirana, komponovana mahom na klaviru, na engleskom iako zvuči kao da je na francuskom.
Pretpostavljam da bi Orange Juice Jones i Maher Shalal Hash Baz zajedno napravili nešto ovako.
Prvi koji kaže da su The Pastels to već uradili ima srce na pravom mestu, ali nije slušao ovaj album.
Prvi koji kaže da su Blur to već uradili skoro da ima srce na pravom mestu, ali nije slušao ovaj album.
Drink From A Silver Cup bi mogla da bude najbolja stvar koju Flaming Lips i Pavement nisu uradili zajedno. Kosmo(s)-slakeraj. Nežan, topao, a hteo bi da bude i kul. Zanesen- eto atributa i stvari koje ne nalazim dovoljno često u aktuelnoj produkciji.
Sve pesme ovde ostavljaju mrve na stolu. Deluju kao da potiču iz malog stana (Cohen se, inače, iz Vermonta preselio u Elej), gde kolena često imaju priliku da se dodirnu sa drugim kolenima.
Ne vidim poentu da vam raspričam posebno svaku pesmu, sve su one iz iste parcele srca. Ponekad (kao u In A Fable) gitarski soloi okupiraju više našu pažnju. Ali ako vas svim prethodno rečenim nisam privoleo ideji da krenete grlom u jagode, teško da imam šta još da dodam, da bih postigao taj cilj.
Iako imam jedva 24, imam ponovo 19 dok ovo slušam.
SELEKTAH: 8plus/ 10
Belle And Sebastian mi se vrzmaju po glavi. Ima tu lakoću, poletnost. Ekipa iz Lorel Kenjona, također. Melanholično je i blago psihodelično. U ređim trenucima pomislim na The The i Prefab Sprout, jer produkcija liči na njihove radove iz osamdesetih.
Prvih petanestak sekundi albuma su skoro kao prvih petnaest sekundi Unfamiliar od Ride.
Chris Cohen nije baš neki naročit materijal za izučavanje. U ostalom prosudite sami. Pre solo karijere na Captured Tracks imao je sličnu, samo sa bendom Curtains. Pored toga svirao je sa Deerhoof i Ariel Pinkom. Sebe vidi kao izvođača koji se bavi kompozitorskim stvarima, pre nego obrnuto. Pre četiri godine izašao je njegov debi album Overgrown Path, koji zvuči kao preteča ovog novog.
Muzika Chrisa Cohena je lepa, mlada, hipsterska, melanholična, poput francuskih filmova šezdesetih, zamišljam je kao one ogromne zidne postere sa jesenjim prizorom iz parka i dvoje mladih na klupi, idealna za zalaske i izlaske sunca, za rođendane na kojima je manje ljudi nego što je trebalo, usamljena i za usamljene, dečačka, fantastično aranžirana, komponovana mahom na klaviru, na engleskom iako zvuči kao da je na francuskom.
Pretpostavljam da bi Orange Juice Jones i Maher Shalal Hash Baz zajedno napravili nešto ovako.
Prvi koji kaže da su The Pastels to već uradili ima srce na pravom mestu, ali nije slušao ovaj album.
Prvi koji kaže da su Blur to već uradili skoro da ima srce na pravom mestu, ali nije slušao ovaj album.
Drink From A Silver Cup bi mogla da bude najbolja stvar koju Flaming Lips i Pavement nisu uradili zajedno. Kosmo(s)-slakeraj. Nežan, topao, a hteo bi da bude i kul. Zanesen- eto atributa i stvari koje ne nalazim dovoljno često u aktuelnoj produkciji.
Sve pesme ovde ostavljaju mrve na stolu. Deluju kao da potiču iz malog stana (Cohen se, inače, iz Vermonta preselio u Elej), gde kolena često imaju priliku da se dodirnu sa drugim kolenima.
Ne vidim poentu da vam raspričam posebno svaku pesmu, sve su one iz iste parcele srca. Ponekad (kao u In A Fable) gitarski soloi okupiraju više našu pažnju. Ali ako vas svim prethodno rečenim nisam privoleo ideji da krenete grlom u jagode, teško da imam šta još da dodam, da bih postigao taj cilj.
Iako imam jedva 24, imam ponovo 19 dok ovo slušam.
SELEKTAH: 8plus/ 10
"Nežan, topao, a hteo bi da bude i kul." Čak i da me nisi imao na pameti kad si to napisao, učitaću se dok su mi jagode u slsk grlu.
ReplyDeleteMožda ti je promakao jedan Captured Tracks dragulj (kao meni): Minks - By the Hedge; da, mili glas pripada Myrkur, made in 1985! B)