Stari bi me ubio da kažem koju protivu Shanea Blacka
Što se mene tiče, Shane Black je mogao da napravi samo Iron Man 3, pa da mi bude dovoljno. Ili Long Kiss Goodnight. Ili Last Action Hero. Ili Leathal Weapon. A napravio je sve to. Reći bilo šta protivu njega ne bi bilo fer ne samo prema Starom, već prema činjenici da se radi o verovatno najusamljenijem i najuspešnijem primerku scenariste (pa režisera) u Holivudu.
Nakon enormnog uspeha Iron Man 3 i revitalizovanja čitave franšize koju je Favreau nakon lansiranja sa drugim nastavkom oterao u tri lepe, Black se odlučio da realizuje nešto sebi za dušu. Dobra vest je da su i dva glavna saborca u toj nameri, Russell Crowe i Ryan Gosling, bila vođena sličnim, sebičnim i za Holivud atipičnim, razmišljanjem.
Nice Guys nije jeftin film, ali verujem da su mu producenti duboko, duboko, duboko u srcu "poklonili" te pare, ne očekujući da će mnogo zaraditi na njemu. Jer publika koja treba da gleda i spasi ovaj film bulji u aseksualne ahumane afilmske superherojske blokbastere, prečesto i od kritike debelo, ubeđena da se u njima nalazi ono što Nice Guys nudi. A to je priča o "dobrim momcima".
Kao i u svim Shaneovim ostvarenjima (scenarističkim ili rediteljskim, svejedno) skoro da nema dosadnih mesta. Shane pravi akcione filmove, ali akcija u njima nije jedina zanimljiva stvar. Naprotiv, oni "prostori između" su ono šta ga razlikuje od tolikih drugih. Shaneovi junaci su ljudi od krvi i mesa, i prdenja. Oni puše i piju, a, ipak, uspevaju da budu dobri očevi koji oštro paze na izražavanje svojih ćerki. Oni su heroji sa manama. Očiglednim koliko i njihova hrabrost. Sve što Shane nakon toga čini jeste da ih pusti da ih i ta hrabrost i te mane podjednako vode kroz niz akcionih avantura, odluka, dogodovština tokom koga najebu koliko i trijumfuju. Nijednog trenutka ne prestajući da budu simpatični gledaocu.
Nice Guys je, bejzikli, Leathal Weapon u sedamdesetim. S dva bela junaka. Polu-privatna polu-detektiva koji se na mišiće (Crowe) ili sitne prevare (Gosling) dovijaju da izvuku pare od svojih nalogodavaca. U radnji koja, ne samo zbog Kim Basinger, deluje kao duhovita varijacia na L.A. Confidential, naši dobri momci treba da pronađu ćerku ministrice pravde koja je snimila porno film koji, navodno, razotkriva učešće njene majke u ne-pravednoj zaštiti velikih proizvođača automobila koji nelegalnim peformansama svojih proizvoda truju vazduh Amerike. Stvar bez mnogo problema može da se čita i kao metafora za nedavno spasavanje privatnih banaka i osiguravajućih društava, gde uplitanje porno industrije dočarava koliko smo svi bili izjebani u svemu tome.
Sam film je serija neprilika kroz koje dva detektiva, neočekivano udružena na zadatku, i ćerka jednog od njih, moraju da prođu (doprinos "Goslingove" ćerke, Angourie Rice, jednak je doprinosu ove dvojice). Crni humor je dominantno sredstvo obrade stvari, neočekivana neočekivano topla mesta povremeno menjaju ukus filma, a stvar je najlošija kad je na ivici parodije (a bilo je par takvih situacija).
Nice Guys je topao, na vrlo bizaran način "porodičan" film, iskrene i neprepumpane akcije, koji više nego dopušta svojim glavnim glumcima da se raskomote u ulogama i ponude najbolje od sebe.
Kao što rekoh, kad ode Shane otići će i poslednja nada da ovakvih filmova i dalje može da bude.
SELEKTAH: 8plusplus/ 10
Što se mene tiče, Shane Black je mogao da napravi samo Iron Man 3, pa da mi bude dovoljno. Ili Long Kiss Goodnight. Ili Last Action Hero. Ili Leathal Weapon. A napravio je sve to. Reći bilo šta protivu njega ne bi bilo fer ne samo prema Starom, već prema činjenici da se radi o verovatno najusamljenijem i najuspešnijem primerku scenariste (pa režisera) u Holivudu.
Nakon enormnog uspeha Iron Man 3 i revitalizovanja čitave franšize koju je Favreau nakon lansiranja sa drugim nastavkom oterao u tri lepe, Black se odlučio da realizuje nešto sebi za dušu. Dobra vest je da su i dva glavna saborca u toj nameri, Russell Crowe i Ryan Gosling, bila vođena sličnim, sebičnim i za Holivud atipičnim, razmišljanjem.
Nice Guys nije jeftin film, ali verujem da su mu producenti duboko, duboko, duboko u srcu "poklonili" te pare, ne očekujući da će mnogo zaraditi na njemu. Jer publika koja treba da gleda i spasi ovaj film bulji u aseksualne ahumane afilmske superherojske blokbastere, prečesto i od kritike debelo, ubeđena da se u njima nalazi ono što Nice Guys nudi. A to je priča o "dobrim momcima".
Kao i u svim Shaneovim ostvarenjima (scenarističkim ili rediteljskim, svejedno) skoro da nema dosadnih mesta. Shane pravi akcione filmove, ali akcija u njima nije jedina zanimljiva stvar. Naprotiv, oni "prostori između" su ono šta ga razlikuje od tolikih drugih. Shaneovi junaci su ljudi od krvi i mesa, i prdenja. Oni puše i piju, a, ipak, uspevaju da budu dobri očevi koji oštro paze na izražavanje svojih ćerki. Oni su heroji sa manama. Očiglednim koliko i njihova hrabrost. Sve što Shane nakon toga čini jeste da ih pusti da ih i ta hrabrost i te mane podjednako vode kroz niz akcionih avantura, odluka, dogodovština tokom koga najebu koliko i trijumfuju. Nijednog trenutka ne prestajući da budu simpatični gledaocu.
Nice Guys je, bejzikli, Leathal Weapon u sedamdesetim. S dva bela junaka. Polu-privatna polu-detektiva koji se na mišiće (Crowe) ili sitne prevare (Gosling) dovijaju da izvuku pare od svojih nalogodavaca. U radnji koja, ne samo zbog Kim Basinger, deluje kao duhovita varijacia na L.A. Confidential, naši dobri momci treba da pronađu ćerku ministrice pravde koja je snimila porno film koji, navodno, razotkriva učešće njene majke u ne-pravednoj zaštiti velikih proizvođača automobila koji nelegalnim peformansama svojih proizvoda truju vazduh Amerike. Stvar bez mnogo problema može da se čita i kao metafora za nedavno spasavanje privatnih banaka i osiguravajućih društava, gde uplitanje porno industrije dočarava koliko smo svi bili izjebani u svemu tome.
Sam film je serija neprilika kroz koje dva detektiva, neočekivano udružena na zadatku, i ćerka jednog od njih, moraju da prođu (doprinos "Goslingove" ćerke, Angourie Rice, jednak je doprinosu ove dvojice). Crni humor je dominantno sredstvo obrade stvari, neočekivana neočekivano topla mesta povremeno menjaju ukus filma, a stvar je najlošija kad je na ivici parodije (a bilo je par takvih situacija).
Nice Guys je topao, na vrlo bizaran način "porodičan" film, iskrene i neprepumpane akcije, koji više nego dopušta svojim glavnim glumcima da se raskomote u ulogama i ponude najbolje od sebe.
Kao što rekoh, kad ode Shane otići će i poslednja nada da ovakvih filmova i dalje može da bude.
SELEKTAH: 8plusplus/ 10
No comments:
Post a Comment