Utvrđeno gradivo
Ne treba mnogo da se shvati da će Rams, drugo ostvorenje islandskog reditelja Grimura Hakonarsona, biti interpretacija one basne (izreke, whatever...) o dva ovna koja se nađu na brvnu. I to verovatno, vrlo tragi-komična.
Jedan ovan je Gummi, a drugi njegov brat Kiddi. Ne znam da li i na islandskom ova imena isijajvaju idiotskošću, ali vi mi oprostite što sam je konstatovao. Njih dvojica imaju preko 60 godina, žive jedan pored drugog i ne pričaju već decenijama. Otprilike jedina stvar koja ih spoja, pored kučeta koje u retkim prilikama nosi poruke od jednog do drugog, jeste lokalno takmičenje u tome ko ima boljeg ovna. Kada Kiddi (deluje, opet) trijumfuje, poraženi Gummi nekakvu satisfakciju pronalazi u tome što otkriva da je Kiddijev ovan oboleo od "Skrapija", opake, neizlečive i vrlo zarazne bolesti za ovce. Ovaj kratki trijumf, nažalost, ubrzo se pretvara u bolnu spoznaju da će sva domaćinstva koja uzgajaju ovce na tom delu ostrva morati da unište sve životinje, spale seno i hemijski očiste torove gde su ih držali. Drugim rečima, sledi ekonomski i duhovni kolaps za ostrvski živalj.
I razlog da dva brata iz neprijateljskog primirja krenu u otvoreni rat.
Tvrdoglavost kao basnolika karakteristika ovnova na ključnom je testu kod braće. Grimur neprekidno izlivima tvrdoglavosti kontrira trenutke humanosti, koji se od nekog trenutka udružuju u jedinoj stvari koja je mogla da ih spoji- spasavanju poslednjih primeraka ovnovske vrste koja je već decenijama u njihovoj porodici.
To će dovesti do (ne)očekivanog, eliptičnog, ali vrlo emotivnog kraja filma.
Island je takav da bi tamo i Selo gori... izgledalo kao komedija Bele Tarra, pa vi probajte da zamislite koliko lepo, ali negostoprimljivo izgleda prelaz iz jeseni u zimu. Grimurov režija je precizna, diskretna, topla i hladna, puna, skoro dokumentarnih, detalja iz života ovih ljudi i samoće dva brata. On lagano gradira njihovu bliskost i ona postaje najveća kada napolju postane najhladnije, i skoro bezizlazno. Možda ćete biti dirnuti, a možda ćete ubrzo po početku filma izanticipirati i šta i kako će da se desi, pa će to malo da ublaži i dezavuiše emocionalni impakt finalnih događanja. Kao u mom slučaju.
Ako je radoznalost ubila mačku, tvrdoglavost je ovnove.
SELEKTAH: 6/ 10
Ne treba mnogo da se shvati da će Rams, drugo ostvorenje islandskog reditelja Grimura Hakonarsona, biti interpretacija one basne (izreke, whatever...) o dva ovna koja se nađu na brvnu. I to verovatno, vrlo tragi-komična.
Jedan ovan je Gummi, a drugi njegov brat Kiddi. Ne znam da li i na islandskom ova imena isijajvaju idiotskošću, ali vi mi oprostite što sam je konstatovao. Njih dvojica imaju preko 60 godina, žive jedan pored drugog i ne pričaju već decenijama. Otprilike jedina stvar koja ih spoja, pored kučeta koje u retkim prilikama nosi poruke od jednog do drugog, jeste lokalno takmičenje u tome ko ima boljeg ovna. Kada Kiddi (deluje, opet) trijumfuje, poraženi Gummi nekakvu satisfakciju pronalazi u tome što otkriva da je Kiddijev ovan oboleo od "Skrapija", opake, neizlečive i vrlo zarazne bolesti za ovce. Ovaj kratki trijumf, nažalost, ubrzo se pretvara u bolnu spoznaju da će sva domaćinstva koja uzgajaju ovce na tom delu ostrva morati da unište sve životinje, spale seno i hemijski očiste torove gde su ih držali. Drugim rečima, sledi ekonomski i duhovni kolaps za ostrvski živalj.
I razlog da dva brata iz neprijateljskog primirja krenu u otvoreni rat.
Tvrdoglavost kao basnolika karakteristika ovnova na ključnom je testu kod braće. Grimur neprekidno izlivima tvrdoglavosti kontrira trenutke humanosti, koji se od nekog trenutka udružuju u jedinoj stvari koja je mogla da ih spoji- spasavanju poslednjih primeraka ovnovske vrste koja je već decenijama u njihovoj porodici.
To će dovesti do (ne)očekivanog, eliptičnog, ali vrlo emotivnog kraja filma.
Island je takav da bi tamo i Selo gori... izgledalo kao komedija Bele Tarra, pa vi probajte da zamislite koliko lepo, ali negostoprimljivo izgleda prelaz iz jeseni u zimu. Grimurov režija je precizna, diskretna, topla i hladna, puna, skoro dokumentarnih, detalja iz života ovih ljudi i samoće dva brata. On lagano gradira njihovu bliskost i ona postaje najveća kada napolju postane najhladnije, i skoro bezizlazno. Možda ćete biti dirnuti, a možda ćete ubrzo po početku filma izanticipirati i šta i kako će da se desi, pa će to malo da ublaži i dezavuiše emocionalni impakt finalnih događanja. Kao u mom slučaju.
Ako je radoznalost ubila mačku, tvrdoglavost je ovnove.
SELEKTAH: 6/ 10
No comments:
Post a Comment