Nije samo što je Burton otišao...
Nisam od onih koji misle da ogroman uspeh koji je postigao Alice In Wonderland (2010), Tima Burtona, treba pripisati samo 3D inovaciji koja je uspešno primenjena odmah iza senzacionalnog i besmislenog uspeha Avatar. OK, Alice bez 3D ne bi sigurno bila toliki uspeh (preko milijardu dolara u svetu), ali nije da uvrnuti bajkoliki svet Tima Burtona, i bez superpoznatog predloška i moćne Disney mašinerije, nije i ranije postizao ogromne uspehe. Alice je bio idealan predložak za dopisivanje još jedne dimenzije Carrollovom tripu i Burton je bio idealan podizvođač za to, s obzirom da gro njegove estetike i autorske vizije počiva na sličnoj ideji "isčašivanja realnosti". Ne mogu da pronađem svoju recenziju Alice In Wonderland na netu, ali na osnovu ovoga deluje da sam bio vrlo, vrlo, vrlo zadovoljan filmom.
Jedini, najveći i nepremostivi problem sa nastavkom, Alice Through The Looking Glass, je što je napravljen isključivo i samo sa nadom da će zaraditi brdo para. Ne znam da li je zbog tih razloga ispao iz priče, ali Tim Burton i inače nije reditelj poznat po serijalima. Kako god, njegovo odsustvo je primetno pre svega u vrlo konvencionalno vođenoj priči, sa vrlo malo suštinskih neobičnosti.
Sada odrasla Alice, koja je i u prvom delu bila feministička heroina (sme li se tako šta reći?), radi kao kapetanica broda, na očevom jedrenjaku. Kada sudbina njenog broda i dalje karijere padne u ruke odjebanog udvarača Hamisha, Alice u njegovom domu slučajno otkriva da jedno ogledalo vodi u svet "s one strane ogledala". Kroz njega ponovo stiže do stare družine, s tim što je sada Ludi Šeširdžija i Šibadžija Depp u depresiji, jer misli da je njegova porodica pre mnogo godina stradala u napadu zmaja zapravo živa. Alice preuzima na sebe komplikovanu avanturu kroz vreme koja treba da spase porodicu, što povlači niz drugih putovanja, simpatije prema Crvenoj kraljici, kao i mogućnost da ubije i samo Vreme ("It's a "he"?!!"), koga igra Sacha Baron Cohen, miljenik Burtonov, ali i Jamesa Bobina, Burtonovog naslednika ovde, koji je sa Cohen kreirao i realizovao legendarni Da Ali G Show.
Iako na momente impresionira, pre svega, svojom CGI maštom, Through The Looking Glass, uglavnom i nepotrebno ide vrlo neinspirativno rešenom dramskom strukturom koja, iako dovodi neke bitne odnose u "nemire" (Šeširdžija - Alice/ Crvena- Bela kraljica), sve to simplifikuje (debilizuje) do te mere da ni petogodišnjacima ne treba dodatna interpretacija. Međutim, iako Alice najvećim delom jurca filmom i više služi kao benzin, nego kao motor filma, ovo nije njena avantura. Ona je njen izvršitelj, ali ne i učesnik. Iako je bilo prostora da se i njen emocionalni segment (sa ocem) ubaci u priču, to nije urađeno i uglavnom ostaje kao sentimentalni ukras na početku i na kraju filma. Nerešene porodične istorije dominatna su tema, ali za Šeširdžiju i Crvenu kraljicu, ali i od njih dvoje samo jedno aktivno učestvuje u razrešavanju.
Nezanemarljio veliku količinu vremena dobio je Cohen, kao gdin Vreme, ali i on kao Alice služi samo pokretanju i zaustavljanju akcije, dok je sam poprilično izmešten iz čitave priče.
Zbog svega toga Aliceina avantura s one strane ogledala ima izvesnu rutinu i tipiziranost koju smo navikli da vidimo u sličnim "dečijim" fantazijama, ali smo od "Alice" očekivali više. A moram da priznam da ako je Mia Wasikowska i bila interesantan i "knap" izbor za prvu Alice (pre 6 godina, kada je imala 21 godinu), sada sa nepunih 27 izgleda previše... (smem li to da kažem?) "izakano", istrošeno, grubo, muškobanjasto, predramatično, ljutito... Što u kontekstu kapetanske karijere možda jesu kvaliteti koji se traže i život koji se nudi, ali film se ne trudi previše da nas pripremi da je njegova glavna atrakcija žena, a ne devojčica. Tj odrasla osoba, a ne dete.
Dok je bilo "hlepćića sa smrdljivim sirom", sokića i vode, Eli je bila zainteresovana (da joj objašnjavamo), ali overdoz "tehno" akcije (kod urara Vremena) i potonjih apokaliptičnih akcija (sa zmajem i gašenjem vremena) nisu je baš ushitili koliko sam se nadao.
SELEKTAH: 4minus/ 10
Nisam od onih koji misle da ogroman uspeh koji je postigao Alice In Wonderland (2010), Tima Burtona, treba pripisati samo 3D inovaciji koja je uspešno primenjena odmah iza senzacionalnog i besmislenog uspeha Avatar. OK, Alice bez 3D ne bi sigurno bila toliki uspeh (preko milijardu dolara u svetu), ali nije da uvrnuti bajkoliki svet Tima Burtona, i bez superpoznatog predloška i moćne Disney mašinerije, nije i ranije postizao ogromne uspehe. Alice je bio idealan predložak za dopisivanje još jedne dimenzije Carrollovom tripu i Burton je bio idealan podizvođač za to, s obzirom da gro njegove estetike i autorske vizije počiva na sličnoj ideji "isčašivanja realnosti". Ne mogu da pronađem svoju recenziju Alice In Wonderland na netu, ali na osnovu ovoga deluje da sam bio vrlo, vrlo, vrlo zadovoljan filmom.
Jedini, najveći i nepremostivi problem sa nastavkom, Alice Through The Looking Glass, je što je napravljen isključivo i samo sa nadom da će zaraditi brdo para. Ne znam da li je zbog tih razloga ispao iz priče, ali Tim Burton i inače nije reditelj poznat po serijalima. Kako god, njegovo odsustvo je primetno pre svega u vrlo konvencionalno vođenoj priči, sa vrlo malo suštinskih neobičnosti.
Sada odrasla Alice, koja je i u prvom delu bila feministička heroina (sme li se tako šta reći?), radi kao kapetanica broda, na očevom jedrenjaku. Kada sudbina njenog broda i dalje karijere padne u ruke odjebanog udvarača Hamisha, Alice u njegovom domu slučajno otkriva da jedno ogledalo vodi u svet "s one strane ogledala". Kroz njega ponovo stiže do stare družine, s tim što je sada Ludi Šeširdžija i Šibadžija Depp u depresiji, jer misli da je njegova porodica pre mnogo godina stradala u napadu zmaja zapravo živa. Alice preuzima na sebe komplikovanu avanturu kroz vreme koja treba da spase porodicu, što povlači niz drugih putovanja, simpatije prema Crvenoj kraljici, kao i mogućnost da ubije i samo Vreme ("It's a "he"?!!"), koga igra Sacha Baron Cohen, miljenik Burtonov, ali i Jamesa Bobina, Burtonovog naslednika ovde, koji je sa Cohen kreirao i realizovao legendarni Da Ali G Show.
Iako na momente impresionira, pre svega, svojom CGI maštom, Through The Looking Glass, uglavnom i nepotrebno ide vrlo neinspirativno rešenom dramskom strukturom koja, iako dovodi neke bitne odnose u "nemire" (Šeširdžija - Alice/ Crvena- Bela kraljica), sve to simplifikuje (debilizuje) do te mere da ni petogodišnjacima ne treba dodatna interpretacija. Međutim, iako Alice najvećim delom jurca filmom i više služi kao benzin, nego kao motor filma, ovo nije njena avantura. Ona je njen izvršitelj, ali ne i učesnik. Iako je bilo prostora da se i njen emocionalni segment (sa ocem) ubaci u priču, to nije urađeno i uglavnom ostaje kao sentimentalni ukras na početku i na kraju filma. Nerešene porodične istorije dominatna su tema, ali za Šeširdžiju i Crvenu kraljicu, ali i od njih dvoje samo jedno aktivno učestvuje u razrešavanju.
Nezanemarljio veliku količinu vremena dobio je Cohen, kao gdin Vreme, ali i on kao Alice služi samo pokretanju i zaustavljanju akcije, dok je sam poprilično izmešten iz čitave priče.
Zbog svega toga Aliceina avantura s one strane ogledala ima izvesnu rutinu i tipiziranost koju smo navikli da vidimo u sličnim "dečijim" fantazijama, ali smo od "Alice" očekivali više. A moram da priznam da ako je Mia Wasikowska i bila interesantan i "knap" izbor za prvu Alice (pre 6 godina, kada je imala 21 godinu), sada sa nepunih 27 izgleda previše... (smem li to da kažem?) "izakano", istrošeno, grubo, muškobanjasto, predramatično, ljutito... Što u kontekstu kapetanske karijere možda jesu kvaliteti koji se traže i život koji se nudi, ali film se ne trudi previše da nas pripremi da je njegova glavna atrakcija žena, a ne devojčica. Tj odrasla osoba, a ne dete.
Dok je bilo "hlepćića sa smrdljivim sirom", sokića i vode, Eli je bila zainteresovana (da joj objašnjavamo), ali overdoz "tehno" akcije (kod urara Vremena) i potonjih apokaliptičnih akcija (sa zmajem i gašenjem vremena) nisu je baš ushitili koliko sam se nadao.
SELEKTAH: 4minus/ 10
No comments:
Post a Comment