Slipknot spot od 105 minuta
Prvi Purge mi se jedva dopao, drugi još manje, ali, ipak, sam i treći dočekao s istim ushićenjem kao i prethodna dva. I ispratio sa istim, ako ne i većim razočaranjem.
Ima nečeg primamljivog, i za učesnike, i za gledaoce, u tome da je nasilje dozvoljeno i da nam je dopušteno da testiramo svoju i tuđu maštovitost glede toga koliko se i kako čoveku može nauditi. I ta pomisao je ono čime nam Purge uvek natera vodu na usta, samo da bi nas ubrzo potom smorio Slipknot modnom revijom i nekakvim teatralizovanim, više naslućenim, nego prikazanim momentima činodejstva zla tj nasilja. Mislim, za film kome je osnovna premisa- jednom u godini, tokom 12 sati dozvoljeno je da kradete i ubijate koga hoćete, The Purge je (i dalje) neobično stilizovan i skoro nimalo sirov u odnosu na ono što bi svako od nas mogao da zamisli kao "realan scenario" jednog takvog sešna.
James DeMonaco, autor ove franšize, lukavo i u skladu sa izbornom godinom u Americi, prilagođava svoj materijal toj "manifestaciji", pa tako "purgarenje" (ili "purdženje", Cvetkoviću?) postaje centralni predmet spora između desničarskog kandidata koji brani čast Amerike braneći oružje i veru, i liberalne kandidatkinje, čija je cela porodica stradala u "purgarenju", pa ona sada zagovara njegovo ukidanje. Potom, i dalje u skladu sa aktuelnim problemima koje afro-američka manjina ima sa američkom vladom na raznim nivoima, na mikro nivou imamo jednog crnog malog privrednika koji "samo" pokušava da pošteno zaštiti svoj biznis, a završava kao princ zaštitinik pomenute kandidatkinje.
Ova fina postavka obezbeđuje filmu nešto malo kredibiliteta, uglavnom kod snobova koji preziru horor kao niži žanr, ali u praksi i dalje pratimo nešto egzotičniju akciju iz 24, samo u setingu koji više podseća na karneval Dia de Muertos. Uz pomenutu Slipknot modnu reviju.
Daleko najzanimljiviji momenat filma, to da turisti iz "svih zemalja sveta" dolaze da iskoriste purdž, proslavljajući Ameirku o istom trošku, DeMonaco koristi za scenu sumnjive spoljnopolitičke simbolike. Umesto da je na tome napravio čitav film i pokazao nam šta je u "purgovanju" autentično američko, a šta "autentično ljudsko". Još da su neki (američkoj kinematografiji omiljeni) srpski ratni zločinci zamirisali u tom miksu...
SELEKTAH: 2plus/ 10
Prvi Purge mi se jedva dopao, drugi još manje, ali, ipak, sam i treći dočekao s istim ushićenjem kao i prethodna dva. I ispratio sa istim, ako ne i većim razočaranjem.
Ima nečeg primamljivog, i za učesnike, i za gledaoce, u tome da je nasilje dozvoljeno i da nam je dopušteno da testiramo svoju i tuđu maštovitost glede toga koliko se i kako čoveku može nauditi. I ta pomisao je ono čime nam Purge uvek natera vodu na usta, samo da bi nas ubrzo potom smorio Slipknot modnom revijom i nekakvim teatralizovanim, više naslućenim, nego prikazanim momentima činodejstva zla tj nasilja. Mislim, za film kome je osnovna premisa- jednom u godini, tokom 12 sati dozvoljeno je da kradete i ubijate koga hoćete, The Purge je (i dalje) neobično stilizovan i skoro nimalo sirov u odnosu na ono što bi svako od nas mogao da zamisli kao "realan scenario" jednog takvog sešna.
James DeMonaco, autor ove franšize, lukavo i u skladu sa izbornom godinom u Americi, prilagođava svoj materijal toj "manifestaciji", pa tako "purgarenje" (ili "purdženje", Cvetkoviću?) postaje centralni predmet spora između desničarskog kandidata koji brani čast Amerike braneći oružje i veru, i liberalne kandidatkinje, čija je cela porodica stradala u "purgarenju", pa ona sada zagovara njegovo ukidanje. Potom, i dalje u skladu sa aktuelnim problemima koje afro-američka manjina ima sa američkom vladom na raznim nivoima, na mikro nivou imamo jednog crnog malog privrednika koji "samo" pokušava da pošteno zaštiti svoj biznis, a završava kao princ zaštitinik pomenute kandidatkinje.
Ova fina postavka obezbeđuje filmu nešto malo kredibiliteta, uglavnom kod snobova koji preziru horor kao niži žanr, ali u praksi i dalje pratimo nešto egzotičniju akciju iz 24, samo u setingu koji više podseća na karneval Dia de Muertos. Uz pomenutu Slipknot modnu reviju.
Daleko najzanimljiviji momenat filma, to da turisti iz "svih zemalja sveta" dolaze da iskoriste purdž, proslavljajući Ameirku o istom trošku, DeMonaco koristi za scenu sumnjive spoljnopolitičke simbolike. Umesto da je na tome napravio čitav film i pokazao nam šta je u "purgovanju" autentično američko, a šta "autentično ljudsko". Još da su neki (američkoj kinematografiji omiljeni) srpski ratni zločinci zamirisali u tom miksu...
SELEKTAH: 2plus/ 10
No comments:
Post a Comment