01 July 2016

THE BIG EYES FAMILY PLAYERS - "Oh!" (Home Assembly)

Srce ište


Trebalo bi da se uozbiljim.
Ali, lakše mi je da budem iskren.
Ovom albumu sam prileteo duboko u sebi siguran da sam jednom jako voleo neko ostvarenje ovoga benda i da su mi oni ostali kao asocijacija za nekakav smeo, blesav, možda i radikalan pristup. Muzici. Možda lo-fi folk muzici.
To izdanje je možda bilo Do The Musiking, objavljeno za blesavu lejčestersku (sad čitam da je pravilno "lestersku") etiketu Pickled Egg (koja je udomila i Pop-Off Tuesday, sjajne Nalle, neka izdanja Daniela Johnstona i veliki broj albuma Big Eyes Family Players dok su se još zvali samo Big Eyes).
Očekivao sam neki njuvejv pristup folk-popu.
Moje iznenađenje nakon slušanja 'Oh!' je bilo toliko da sam brže bolje prikupio čitav njihov BEFP opus, uključujući i Folk Songs serijal na kome su "samo" muzicirali za/sa Jamesom Yorkstonom i drugim, gostujućim izvođačima.

'Oh!' veze nema sa njuvejvom. Nije da nema sa folk-popom.
Mogao je da bude objavljen na 4AD-iju. Zapravo, trebalo je.
Mogao je da bude objavljen i u suton 1990. ili 1991.
Ili sredinom osamdesetih, kad je tek stasavao zvuk koji je kasnije prozvan "forejdijevskim".

The Big Eyes Family Players čine James Green i Heather Ditch. On je svepokrećuća sila, a ona peva, baš kao što su mnogi pre mene primetili, sa istom "ladovinom" kao Trish iz Broadcast. A na albumu gostuju i mnogi drugi muzičari, između ostalih i Aby Vulliami iz Trembling Bells.

'Oh!' je veoma, ali veoma, melanholičan. Slušati ovaj album leti je kao posmatrati list na drvetu koji se suši pod neumoljivom vrućinom. Strada pod dejstvom nekontrolisanog izvora života.
Na jesen će sve leći na svoje mesto, sa ovim albumom, jer će list otpasti i više nikada nikome ništa neće značiti.

Na momente aranžmani mogu da posete na najpitkije Cocteau Twins, a i Heather, kad nije Trish, voli da zavapi kao Liz Fraiser. Aranžmani su bizarni i prepuni instrumenata koji proizvode nebulozne, ali prijatne zvuke. I sve to poprilično lahko teče preko diskretnih i skoro neprimetnih, tromo pulsirajućih ritmova.
Mislim da vas ne bi mnogo iznenadilo da kada Julee Cruise siđe sa scene u Twin Peaksu, Big Eyes Family Players izađu i nastave da "praše" sa istom dozom mističnosti i gotske erotike.
Da znam Davida, uputio bih ga na njih.

Pored svega rečenog, mene impresionira koliko 'Oh!' zvuči anahrono u kontekstu trendova i izdanja koja su pobrala lovorike ove godine. Ovo je muzika sasvim neimpresionirana novim milenijumom. Njena gorda turobnost stiže do nas bez trunke ironije.
Heather peva toliko vanvremenski da sve deluje kao da 'Oh!' i dalje pluta svemirom.
Ujednačenost i kontrola koju ona ima nad svojim glasom i u najžalopojnijim delovima pesama doprinosi neobičnoj atmosferi. Sve deluje kao da neko peva o nesrećama srca koje je već prekrilo nekoliko slojeva pepela i prašine.
Što je često jedan od pristupa folk autora, zar ne? Balade o davno prošlom.

Meni je ova muzika kao jezero tamno crne vode, koja te mami da uroniš i isto toliko plaši onim što se u njoj možda krije.

SELEKTAH: 9/ 10

3 comments:

  1. čovek koji kaže lejčester ne može biti u krivu.

    ReplyDelete
  2. Nikad nisi uradio recenziju ili ubacio u podcast, poslednji album Kurt Vile-a "B'lieve I'm Goin Down..."
    Bas me je zanimalo tvoje misljenje u vezi njega.

    Djole

    ReplyDelete
    Replies
    1. moja cura volivilea, pa se on slusa kod nas, najcesce u kolima. i prija.
      mene licno nije zainteresovao da bih pisao o njemu. it's ok, ali ne znam sta bih ti o njemu ispricao vise od ovoga.

      Delete