Neki ratovi ne ostaju na ratištu
Ako ste gledali bilo koje ostvarenje kojim je Tobias Lindholm autorovao ili ko-autorovao (A Hijacking, Borgen, The Hunt, Kollektivet, Bedrag) onda ste verovatno i sami primetili da njega zanima devijacija morala u određenim situacijama ili okolnostima.
U Krigen u našem fokusu je komandant danske jedinice koja negde u Avganistanu održava bezbednost. Lindholm će nas, gradeći svoju modernu tragediju, prvo upoznati sa tim da se Claus Pedersen vrlo čvrsto drži usvojenih vojnih pravila o ponašanju i reagovanju u određenim situacijama. Potom će ta krutost u poštovanju pravila da dovede do smrti civila, koji su tražili njegovu pomoć, i ovaj momenat može se protumačiti kao Clausov hibris nakon čega se otvara prostor i za njegovo stradanje.
Kada sledeći put njegova jedinica bude u opasnosti, Claus će da bi spasao ranjenog vojnika, da "izsimulira poštovanje pravila", što će dovesti do stradanja novih civila, ali i pred danski vojni sud.
Lindholm će, u međuvremenu, kombinacijom scena koje opisuju naporan život njegove supruge i njihove troje dece koji, svako na svoj način, trpe očevo odsustvo, i pomenutih scena ratovanja gde svaki dan donosi mučne odluke, da pokuša da nas emocionalno razapne u pokušaju da razumemo našeg junaka. Tako da kad on izađe pred sud, gledaocu bude obezbeđeno da zauzme i Clausovu poziciju, ali i poziciju onih koji (bi da) mu sude.
Tačnog odgovora nema. S jedne strane Claus je da bi spasao vojnika morao da povuče određene poteze, a njihovo povlačenje rezultiralo je neplaniranom smrću civila. Međutim, to nije dilema kojom Lindholm želi da nas muči. Claus pristaje na to da lažju sebe spase. Claus, kruti, pravični i pravedni Claus, pristaje da sebe spase nepoštovanjem svih tih pravila. Ima li Claus pravo na to? Ima li Claus pravo na to da nakon meseci (možda i godina) "avganistovanja" poštedi sebe godina zatvora i radije ih provede sa porodicom kojoj silno nedostaje. Ili treba sebe da kazni pravdom?
Ne brinite, Lindholm je rešio ovo pitanje umesto nas.
Lepo je što nije pokazao kukavičluk i što je u izvesnoj meri razrešio nerazmrsivi tok nepravdi i dosta ne-liberalno stavio do znanja na koji način Danska treba da sebe štiti u ratovima poput ovoga. (Ne verujem u suprotno tj da je Krigen zapravo priča o licemerju famoznog vojnog morala, gde bi Lindholm bio radikalni liberal, krut kao Claus).
Lindholm se bavi ljudskošću. Claus se možda spasao zatvora, ali ne i večnog nezaborava na to čemu je kumovao. Lindholm problematizuje Clausovu ljudskost, ljudskost koja pravi razliku među ljudima, možda i nemogućnost ljudskosti u tako propozicioniranim okolnostima.
To su dileme.
Krigen i ratne i civilne dane tretira slično, dokumentarno i sa dosta momenata koji više konstatuju rutinu, što film ne čini kontinuirano atraktivnim ostvarenjem i deluje da je skoro dva sata trajanja sigurno moglo bez barem petine tog vremena, sa istim rezultatom. U isto vreme, i sami događaji koji se koriste kao premise za problematizaciju pate od preterane konvencionalnosti i filmske izrabljenosti što samo dodatno doprinosi suvoparnom utisku.
SELEKTAH: 5/ 10
Ako ste gledali bilo koje ostvarenje kojim je Tobias Lindholm autorovao ili ko-autorovao (A Hijacking, Borgen, The Hunt, Kollektivet, Bedrag) onda ste verovatno i sami primetili da njega zanima devijacija morala u određenim situacijama ili okolnostima.
U Krigen u našem fokusu je komandant danske jedinice koja negde u Avganistanu održava bezbednost. Lindholm će nas, gradeći svoju modernu tragediju, prvo upoznati sa tim da se Claus Pedersen vrlo čvrsto drži usvojenih vojnih pravila o ponašanju i reagovanju u određenim situacijama. Potom će ta krutost u poštovanju pravila da dovede do smrti civila, koji su tražili njegovu pomoć, i ovaj momenat može se protumačiti kao Clausov hibris nakon čega se otvara prostor i za njegovo stradanje.
Kada sledeći put njegova jedinica bude u opasnosti, Claus će da bi spasao ranjenog vojnika, da "izsimulira poštovanje pravila", što će dovesti do stradanja novih civila, ali i pred danski vojni sud.
Lindholm će, u međuvremenu, kombinacijom scena koje opisuju naporan život njegove supruge i njihove troje dece koji, svako na svoj način, trpe očevo odsustvo, i pomenutih scena ratovanja gde svaki dan donosi mučne odluke, da pokuša da nas emocionalno razapne u pokušaju da razumemo našeg junaka. Tako da kad on izađe pred sud, gledaocu bude obezbeđeno da zauzme i Clausovu poziciju, ali i poziciju onih koji (bi da) mu sude.
Tačnog odgovora nema. S jedne strane Claus je da bi spasao vojnika morao da povuče određene poteze, a njihovo povlačenje rezultiralo je neplaniranom smrću civila. Međutim, to nije dilema kojom Lindholm želi da nas muči. Claus pristaje na to da lažju sebe spase. Claus, kruti, pravični i pravedni Claus, pristaje da sebe spase nepoštovanjem svih tih pravila. Ima li Claus pravo na to? Ima li Claus pravo na to da nakon meseci (možda i godina) "avganistovanja" poštedi sebe godina zatvora i radije ih provede sa porodicom kojoj silno nedostaje. Ili treba sebe da kazni pravdom?
Ne brinite, Lindholm je rešio ovo pitanje umesto nas.
Lepo je što nije pokazao kukavičluk i što je u izvesnoj meri razrešio nerazmrsivi tok nepravdi i dosta ne-liberalno stavio do znanja na koji način Danska treba da sebe štiti u ratovima poput ovoga. (Ne verujem u suprotno tj da je Krigen zapravo priča o licemerju famoznog vojnog morala, gde bi Lindholm bio radikalni liberal, krut kao Claus).
Lindholm se bavi ljudskošću. Claus se možda spasao zatvora, ali ne i večnog nezaborava na to čemu je kumovao. Lindholm problematizuje Clausovu ljudskost, ljudskost koja pravi razliku među ljudima, možda i nemogućnost ljudskosti u tako propozicioniranim okolnostima.
To su dileme.
Krigen i ratne i civilne dane tretira slično, dokumentarno i sa dosta momenata koji više konstatuju rutinu, što film ne čini kontinuirano atraktivnim ostvarenjem i deluje da je skoro dva sata trajanja sigurno moglo bez barem petine tog vremena, sa istim rezultatom. U isto vreme, i sami događaji koji se koriste kao premise za problematizaciju pate od preterane konvencionalnosti i filmske izrabljenosti što samo dodatno doprinosi suvoparnom utisku.
SELEKTAH: 5/ 10
No comments:
Post a Comment