Žena na ivici bluza
Pevačica se zove Gun Overbye. Čak ni ne želim da proveravam da li je to istina.
Ima ih šestoro u bendu, koji je iz Londona. I kao što jednom rekoh, osim ako taj London nije do pojasa u močvari i okružen sa barem jednim vračem, i to je irelevantan podatak. Iza sebe imaju jedan album (Away From The Water iz 2014) i par singlova, od kojih prvih za Too Pure etiketu (tako su mi i skrenuli pažnju na sebe) i još par (za druge izdavače) koje sam vrteo u podkastu Moć Veštica.
Ja sam još od 1992., kada sam prvi put čuo Fast Piss Blues pokušavao da zavolim Come. Prvo tinejdžersko-hipsterski ("jer NME kaže"), narednih godina kao kolevku iz koje su potekle stvari koje je Thalia Zedek (njihova frontvumanka) solo radila, potom mnogo godina kasnije kada su se, čini mi se, Come ponovo okupili, i kada sam im se vratio stariji, zreliji i sjebaniji.
I dalje pokušavam.
A onda su se pojavili Lola Colt. Sa istom količinom bluza u žuči. Ne toliko opori u atmosferi i ritmu, ali u vapaju, kao majka i ćerka.
OK, nije baš da Lola Colt od Come do mene nisu stigli gazeći preko leševa Poly Harvey, Nicka Cavea, 16 Horsepower (i nepomenutih sličnih gotskih bluzera), ali nekako sa njima, kao da se otvorila nada da ću moći, na neki neisprobani način, da konačno zavolim Come. Što, da se razumemo, nije nikakav moj životni cilj, ili zadatak za Lola Colt, već samo vreteno oko koga vas ova recenzija vrti, dok se ne ubodete.
Twist Through The Fire je prvo sjajno ime za ovaj album. I dok ga slušam i dok zamišljam kako bi izgledao "twist through the knife" zamišljam kako neko nožem pokušava da ubode vatru i da onda taj nož zavrne kako bi proizveo što veću štetu. Hladno protiv vreline. I nož postaje sve usijaniji u pokušajima da ostvari svoju krvavu nameru.
Da li je do bujnog Guninog pevanja, ali većina pesama ima sličnu snagu i melodramatičnost Neko Case (sa ne baš blagim ehom Grace Slick iz Jefferson Airplane). I onda podgrejana (pun intended) gotskom, močvarnom, vudu svirkom južnjačkog vetra sve deluje kao da iz pesme u pesmu zapravo prolazite iz obračuna u obračun. Ako neubijeni, onda jači. A ima trenutaka, kao u Moksha Medicine, sa dominatnom rege bas linijom i nekakvim preludirajućim sitarom, kada stvar zapadne u psihodeličnu rapsodiju, da bi se prikraju toliko naoružala bukom i nokautirala Mogwai.
Twist Through The Fire, za razliku od Come albuma, niti deluje i niti jeste dugačak. Ali kompaktnom, ujednačenom i bujajućom atmosferom podseća na njih. Ja ne obraćam pažnju na stihove, ali snažnin Gunin vapaj tera me da se osećam prozvanim, krivim, uznemirenim. Ovaj album, čak i u svojim popičnim momentima (Dead Moon Jeopardy), koji ponekad klize u dorske šezdesete, uvek je na uzdama nepopustljivog Guninog vokala i čvrstog, tvrdog bubnjanja koji, kao nekada u "kaubojskim" filmovima, najavljuje spremnost "indijanaca" za stradanje do poslednjeg.
Ovo je album za trenutke kada ste sami. Na ovom svetu. Kad gori grad. Kada u muškarcu žena prokrvari, kada se u ženi stisne muška pesnica (kao u naslovnoj temi). Ovo je album za hajveje. Srljanje.
I da ovako nešto potiče iz Londona čini taj grad i/ili ovaj bend dvostruko moćnijim.
SELEKTAH: 9/ 10
Pevačica se zove Gun Overbye. Čak ni ne želim da proveravam da li je to istina.
Ima ih šestoro u bendu, koji je iz Londona. I kao što jednom rekoh, osim ako taj London nije do pojasa u močvari i okružen sa barem jednim vračem, i to je irelevantan podatak. Iza sebe imaju jedan album (Away From The Water iz 2014) i par singlova, od kojih prvih za Too Pure etiketu (tako su mi i skrenuli pažnju na sebe) i još par (za druge izdavače) koje sam vrteo u podkastu Moć Veštica.
Ja sam još od 1992., kada sam prvi put čuo Fast Piss Blues pokušavao da zavolim Come. Prvo tinejdžersko-hipsterski ("jer NME kaže"), narednih godina kao kolevku iz koje su potekle stvari koje je Thalia Zedek (njihova frontvumanka) solo radila, potom mnogo godina kasnije kada su se, čini mi se, Come ponovo okupili, i kada sam im se vratio stariji, zreliji i sjebaniji.
I dalje pokušavam.
A onda su se pojavili Lola Colt. Sa istom količinom bluza u žuči. Ne toliko opori u atmosferi i ritmu, ali u vapaju, kao majka i ćerka.
OK, nije baš da Lola Colt od Come do mene nisu stigli gazeći preko leševa Poly Harvey, Nicka Cavea, 16 Horsepower (i nepomenutih sličnih gotskih bluzera), ali nekako sa njima, kao da se otvorila nada da ću moći, na neki neisprobani način, da konačno zavolim Come. Što, da se razumemo, nije nikakav moj životni cilj, ili zadatak za Lola Colt, već samo vreteno oko koga vas ova recenzija vrti, dok se ne ubodete.
Twist Through The Fire je prvo sjajno ime za ovaj album. I dok ga slušam i dok zamišljam kako bi izgledao "twist through the knife" zamišljam kako neko nožem pokušava da ubode vatru i da onda taj nož zavrne kako bi proizveo što veću štetu. Hladno protiv vreline. I nož postaje sve usijaniji u pokušajima da ostvari svoju krvavu nameru.
Da li je do bujnog Guninog pevanja, ali većina pesama ima sličnu snagu i melodramatičnost Neko Case (sa ne baš blagim ehom Grace Slick iz Jefferson Airplane). I onda podgrejana (pun intended) gotskom, močvarnom, vudu svirkom južnjačkog vetra sve deluje kao da iz pesme u pesmu zapravo prolazite iz obračuna u obračun. Ako neubijeni, onda jači. A ima trenutaka, kao u Moksha Medicine, sa dominatnom rege bas linijom i nekakvim preludirajućim sitarom, kada stvar zapadne u psihodeličnu rapsodiju, da bi se prikraju toliko naoružala bukom i nokautirala Mogwai.
Twist Through The Fire, za razliku od Come albuma, niti deluje i niti jeste dugačak. Ali kompaktnom, ujednačenom i bujajućom atmosferom podseća na njih. Ja ne obraćam pažnju na stihove, ali snažnin Gunin vapaj tera me da se osećam prozvanim, krivim, uznemirenim. Ovaj album, čak i u svojim popičnim momentima (Dead Moon Jeopardy), koji ponekad klize u dorske šezdesete, uvek je na uzdama nepopustljivog Guninog vokala i čvrstog, tvrdog bubnjanja koji, kao nekada u "kaubojskim" filmovima, najavljuje spremnost "indijanaca" za stradanje do poslednjeg.
Ovo je album za trenutke kada ste sami. Na ovom svetu. Kad gori grad. Kada u muškarcu žena prokrvari, kada se u ženi stisne muška pesnica (kao u naslovnoj temi). Ovo je album za hajveje. Srljanje.
I da ovako nešto potiče iz Londona čini taj grad i/ili ovaj bend dvostruko moćnijim.
SELEKTAH: 9/ 10
Ovo je dobro na tako, mnogo, jebenih nivoa!
ReplyDelete"Ovo je album za trenutke kada ste sami. Na ovom svetu. Kad gori grad. Kada u muškarcu žena prokrvari, kada se u ženi stisne muška pesnica (kao u naslovnoj temi). Ovo je album za hajveje. Srljanje."
ReplyDeleteU jbt koja drama. Ja poslušao i posle sam se osećao skroz normalno :)