Možda je generacijski, a možda estetski jaz
Project Almanac je (između ostalog) urađen u produkciji MTV-ija i Michaela Baya. Nesumnjivo pravljen "sa mladima i za mlade", ovo je priča o grupi srednješkolskih štrebera koji u podrumu jednoga od njih, među "tatinim zabranjenim stvarima" pronalaze plan za pravljenje vremeplova. Iako film nije postao, čak ni omanji, hit, deluje mi da je sve urađeno kako bi (i) trebalo "za mlade".
Ili je baš u tome problem?
Verovatno osmišljen i realizovan na talasu uspelih "mladalačkih" naučnih-fantastika poput Cloverfield ili Chronicle, i Project Almanac je zamišljen kao "fajnd futidž" (nikad mi neće dosaditi da to ovako pišem) materijal. Rezultat je film koji, kao i mnogi pre i posle njega, kuburi da objasni ne samo kako je moguće da se kamera koristila u svim momentima filma, već i kako je ovaj način pomogao boljem doživljaju priče. Pretpostavljam da je, sa učešćem para vazda trendijevskog MTV-ija, ovo bio danak "risrču" koji kaže da tinejdžeri lakše prate sadržaje snimljene u duhu rijaliti televizije, pa ako kamera ne mlati levo-desno, svi kadrovi nisu asimetrični, uz naglašeni HD ugođaj, tu niko mlađi od 20 godina neće pomisliti da je stvar za njega. Nepotrebno brza montaža, režija koja mora da čini ustupke odabranom postupku, nesporno su učinili da Project Alamanac izgleda tri puta lošije i neemotivnije nego što je mogao.
Što se same priče tiče, ona je neočekivano pitka i "spilbergovska". Do avanture se stiže iz emotivne/socijalne situacije (glavni junak treba da nabavi pare za školarinu na MIT-u), drugarstvo, iako ne naročito razrađeno, je sveprisutno, a do problema u radu mašine dolazi iz dirljivih, ljubavnih razloga. Glavni glumac, Jonny Weston, koji igra zgodnog talentovanog nrda Davida, malčice više deluje hladno i metalno, nego što bi to kod Spielberga prošlo, ali pretpostavljam da se tinejdžerke neće buniti, baš kao što ni ja/ mi nismo na kontinuirani niz bretelastih majica i kratkih pantalonica koje nose njegova sestra i devojka. Rekoh, sve je urađeno kako treba.
Mislim da je osnovni problem Project Alamanac, i razlog njegovog skromnog uspeha (33m$ WW u odnosu na 126m$ isto budžetiranog Chronicle) to što se film i sebi i drugima pogrešno predstavio. Project Almanac ne rabi matricu (superherojskog?) otkrića koje se otelo kontroli. On dobar, zapravo najveći, deo svog vremena troši dočaravajući nam kako i koliko bi tinejdžeri uživali u "otkriću". I u tim trenucima on je neočekivano topao, dobar, blesav, što možda i nisu epiteti koje bi prvo iskoristili da opišemo današnje tinejdžere. Project Alamanac previše žanrovski ulazi u čitavu priču i prebojažljivo boravi u onome što donosi kao svoje, da bi na kraju poprilično efektan i tinejdžerski tvist zbrzao bez adekvatnog emotivnog doživljaja. U čitavoj toj konstrukciji i povremeno previše repetativnim postupcima startovanja avantura, premalo je vremena potrošeno da se iskristališu junaci, a neki, poput Davidove sestre, bukvalno ne služe ničemu sem da sve vreme drže uključenu kameru i nose majice na bretele.
Neke od vas će možda iznervirati i to što pronađena kamera na tavanu posle više godina neupotrebe bez problema radi. Mislim, iznerviraće vas što takve baterije Apple ne stavlja u iPhone.
SELEKTAH: 7/ 10
Project Almanac je (između ostalog) urađen u produkciji MTV-ija i Michaela Baya. Nesumnjivo pravljen "sa mladima i za mlade", ovo je priča o grupi srednješkolskih štrebera koji u podrumu jednoga od njih, među "tatinim zabranjenim stvarima" pronalaze plan za pravljenje vremeplova. Iako film nije postao, čak ni omanji, hit, deluje mi da je sve urađeno kako bi (i) trebalo "za mlade".
Ili je baš u tome problem?
Verovatno osmišljen i realizovan na talasu uspelih "mladalačkih" naučnih-fantastika poput Cloverfield ili Chronicle, i Project Almanac je zamišljen kao "fajnd futidž" (nikad mi neće dosaditi da to ovako pišem) materijal. Rezultat je film koji, kao i mnogi pre i posle njega, kuburi da objasni ne samo kako je moguće da se kamera koristila u svim momentima filma, već i kako je ovaj način pomogao boljem doživljaju priče. Pretpostavljam da je, sa učešćem para vazda trendijevskog MTV-ija, ovo bio danak "risrču" koji kaže da tinejdžeri lakše prate sadržaje snimljene u duhu rijaliti televizije, pa ako kamera ne mlati levo-desno, svi kadrovi nisu asimetrični, uz naglašeni HD ugođaj, tu niko mlađi od 20 godina neće pomisliti da je stvar za njega. Nepotrebno brza montaža, režija koja mora da čini ustupke odabranom postupku, nesporno su učinili da Project Alamanac izgleda tri puta lošije i neemotivnije nego što je mogao.
Što se same priče tiče, ona je neočekivano pitka i "spilbergovska". Do avanture se stiže iz emotivne/socijalne situacije (glavni junak treba da nabavi pare za školarinu na MIT-u), drugarstvo, iako ne naročito razrađeno, je sveprisutno, a do problema u radu mašine dolazi iz dirljivih, ljubavnih razloga. Glavni glumac, Jonny Weston, koji igra zgodnog talentovanog nrda Davida, malčice više deluje hladno i metalno, nego što bi to kod Spielberga prošlo, ali pretpostavljam da se tinejdžerke neće buniti, baš kao što ni ja/ mi nismo na kontinuirani niz bretelastih majica i kratkih pantalonica koje nose njegova sestra i devojka. Rekoh, sve je urađeno kako treba.
Mislim da je osnovni problem Project Alamanac, i razlog njegovog skromnog uspeha (33m$ WW u odnosu na 126m$ isto budžetiranog Chronicle) to što se film i sebi i drugima pogrešno predstavio. Project Almanac ne rabi matricu (superherojskog?) otkrića koje se otelo kontroli. On dobar, zapravo najveći, deo svog vremena troši dočaravajući nam kako i koliko bi tinejdžeri uživali u "otkriću". I u tim trenucima on je neočekivano topao, dobar, blesav, što možda i nisu epiteti koje bi prvo iskoristili da opišemo današnje tinejdžere. Project Alamanac previše žanrovski ulazi u čitavu priču i prebojažljivo boravi u onome što donosi kao svoje, da bi na kraju poprilično efektan i tinejdžerski tvist zbrzao bez adekvatnog emotivnog doživljaja. U čitavoj toj konstrukciji i povremeno previše repetativnim postupcima startovanja avantura, premalo je vremena potrošeno da se iskristališu junaci, a neki, poput Davidove sestre, bukvalno ne služe ničemu sem da sve vreme drže uključenu kameru i nose majice na bretele.
Neke od vas će možda iznervirati i to što pronađena kamera na tavanu posle više godina neupotrebe bez problema radi. Mislim, iznerviraće vas što takve baterije Apple ne stavlja u iPhone.
SELEKTAH: 7/ 10
tako je!
ReplyDelete(mada ja volim CHRONICLE)
ja bih dodao, bez zle namere, da si verovatno mislio da kažeš "faund futidž".
ReplyDeleteu pravu si. i ako sam još negde napisao fajnd umesto faund, neka važi i za te promašaje. hvala na korisnoj!
Delete