Kul zato što nije kul
Nisam se preterano informisao (to je vaš zadatak i tome služi net). Nagađam. Pa kako nam bude.
S obzirom da Don Cheadle u ovom filmu igra glavnu ulogu, reditelj je, producent i ko-scenarista, nije teško pretpostaviti da mu je iz oskarovskih, fanovskih ili ambicijskih razloga bilo veoma stalo da ovaj film napravi. Sudeći prema filmu, verovatno i tačno kako ga je zamislio.
O Milesu Davisu ne znam previše. Neko mi je pričao da je bio žešći rasista i da je potkraj karijere svirao okrenut leđima (belačkoj) publici iz razloga protesta. Ne znam da li je istina. Sa većine fotografija iz drugog dela karijere isijavalo je da je kul, i da mu ne smeta da bude kul. Slušao sam par albuma, uglavnom po preporukama ne-džez publikacija. Prijalo je, ali uvek sam bio nešto premlad da bih razumeo i uneo se kako treba (oh, fuck off, ako mislite da bih sada mogao ponovo da probam!). Ali sam radoznao da ga upoznam i saznam više o njemu.
Srećom, ovaj film samo delimično ispunjava moje želje.
Miles Ahead nije klasičan biografski film o "poznatoj osobi". Cheadle nas upoznaje sa par dana iz života Milesa Davisa neposredno pred njegov povratak na muzičku scenu posle petogodišnje pauze "tokom koje je nestao". Uzroke tog nestanka upoznajemo u vrlo efikasno plasiranim flešbekovima u koje se "sadašnjost" pretapa bez mnogo najave i oni su vezani za Milesovu ljubav Frances i raskid sa njom. I taj deo priče dat je u stereotipima ljubavnih strasti i svađa kakve smo već videli, iako dosta solidno dočarava grdnu Milesovu narav.
Ovaj drugi nivo ispričan je manje konvencionalno. I više u duhu akcionih komedija kakve je trejdmarkovao Guy Ritchie. Ewan Mcgregor igra lažnog novinara Rolling Stonea koji na sve načine pokušava da stigne do priče o "misterioznom Majlsu", čime započinje njihova višednevna avantura koja uključuje drogiranje, upucavanje predstavnika Milesove diskografske kuće, krađu Milesovih snimaka, "rebirth"... Ono što je najzabavnije, Miles u ovoj priči uopšte nije kul. Na momente jeste badass, ali na momente je i jadničak, potrošen i pogubljen. Nije Miles kome se klanjamo, već Miles koji se bukvalno i rukama i nogama bori za opstanak i status. Miles od previše reči.
Cheadle nema nameru da demistifikuje Milesa, već da ispriča priču, o događajima koji su možda istiniti, a možda i ne. Ali imponuju svojom krimi-vestern dinamikom i štimungom. Cheadleov Miles skoro da je Miles kakav bi bio kod Tarantina. Što je možda i kompliment, kad malo bolje razmislim.
Cheadle kao Miles možda ne generiše samodovoljnu mističnost kakvu sam zamišljao kod Milesa, deluje realističkije (što pogoduje više priči, a manje kultu), ali uspeva da nam proturi neku vrstu nerazrešene teskobe koja je Milesa prečesto vodila put (auto-)destrukcije. Kao i svi ego-tripomani i Miles je bio nesiguran, nevoljen (pre svega od samog sebe) i brzomenjajućih raspoloženja. Idealan za izbegavanje. Cheadle uspeva da pokaže da nije sve bilo tako i da iznijansira čitavu postavku.
Zato je možda najbolje odgledati Miles Ahead kao film "sa" Milesom Davisom, nego kao filom "o" Milesu Davisu.
SELEKTAH: 7/ 10
Nisam se preterano informisao (to je vaš zadatak i tome služi net). Nagađam. Pa kako nam bude.
S obzirom da Don Cheadle u ovom filmu igra glavnu ulogu, reditelj je, producent i ko-scenarista, nije teško pretpostaviti da mu je iz oskarovskih, fanovskih ili ambicijskih razloga bilo veoma stalo da ovaj film napravi. Sudeći prema filmu, verovatno i tačno kako ga je zamislio.
O Milesu Davisu ne znam previše. Neko mi je pričao da je bio žešći rasista i da je potkraj karijere svirao okrenut leđima (belačkoj) publici iz razloga protesta. Ne znam da li je istina. Sa većine fotografija iz drugog dela karijere isijavalo je da je kul, i da mu ne smeta da bude kul. Slušao sam par albuma, uglavnom po preporukama ne-džez publikacija. Prijalo je, ali uvek sam bio nešto premlad da bih razumeo i uneo se kako treba (oh, fuck off, ako mislite da bih sada mogao ponovo da probam!). Ali sam radoznao da ga upoznam i saznam više o njemu.
Srećom, ovaj film samo delimično ispunjava moje želje.
Miles Ahead nije klasičan biografski film o "poznatoj osobi". Cheadle nas upoznaje sa par dana iz života Milesa Davisa neposredno pred njegov povratak na muzičku scenu posle petogodišnje pauze "tokom koje je nestao". Uzroke tog nestanka upoznajemo u vrlo efikasno plasiranim flešbekovima u koje se "sadašnjost" pretapa bez mnogo najave i oni su vezani za Milesovu ljubav Frances i raskid sa njom. I taj deo priče dat je u stereotipima ljubavnih strasti i svađa kakve smo već videli, iako dosta solidno dočarava grdnu Milesovu narav.
Ovaj drugi nivo ispričan je manje konvencionalno. I više u duhu akcionih komedija kakve je trejdmarkovao Guy Ritchie. Ewan Mcgregor igra lažnog novinara Rolling Stonea koji na sve načine pokušava da stigne do priče o "misterioznom Majlsu", čime započinje njihova višednevna avantura koja uključuje drogiranje, upucavanje predstavnika Milesove diskografske kuće, krađu Milesovih snimaka, "rebirth"... Ono što je najzabavnije, Miles u ovoj priči uopšte nije kul. Na momente jeste badass, ali na momente je i jadničak, potrošen i pogubljen. Nije Miles kome se klanjamo, već Miles koji se bukvalno i rukama i nogama bori za opstanak i status. Miles od previše reči.
Cheadle nema nameru da demistifikuje Milesa, već da ispriča priču, o događajima koji su možda istiniti, a možda i ne. Ali imponuju svojom krimi-vestern dinamikom i štimungom. Cheadleov Miles skoro da je Miles kakav bi bio kod Tarantina. Što je možda i kompliment, kad malo bolje razmislim.
Cheadle kao Miles možda ne generiše samodovoljnu mističnost kakvu sam zamišljao kod Milesa, deluje realističkije (što pogoduje više priči, a manje kultu), ali uspeva da nam proturi neku vrstu nerazrešene teskobe koja je Milesa prečesto vodila put (auto-)destrukcije. Kao i svi ego-tripomani i Miles je bio nesiguran, nevoljen (pre svega od samog sebe) i brzomenjajućih raspoloženja. Idealan za izbegavanje. Cheadle uspeva da pokaže da nije sve bilo tako i da iznijansira čitavu postavku.
Zato je možda najbolje odgledati Miles Ahead kao film "sa" Milesom Davisom, nego kao filom "o" Milesu Davisu.
SELEKTAH: 7/ 10
I Čen ima da ti preporuči jedan njegov album: https://youtu.be/i6qQmh8nAKc - valjda nisam slušao taj; doduše, davno sam i slušao.
ReplyDeleteGledaću ovo, ipak sam i sam rasista u odnosu prema belom čoveku.