Crtani za velikumalu decu
Pročitao sam negde da je ovo anime verzija "Knjige o džungli". Ne bi mi palo na pamet, ali, jebote, ladno jeste.
Ili Tarzana. Ako mene pitate.
Neočekivano za japanske "crtaće" i moj izbor iz njihove produkcije, The Boy and The Beast nije adaptacija poznate mange ili kakvog drugog popularnog japanskog štiva. Naprotiv, reditelj Mamoru Hosada (The Girl Who Leapt Through Time, Wolf Children) je sve sam smislio.
U ovom ostvarenju upoznajemo Rena, dečaka koji nakon što ga je otac napustio (u nepoznatom pravcu) i nakon što mu je majka stradala u saobraćajnoj nesreći mora da počne život sa "no-nejm" rodbinom čija lica Hosada lukavo drži u mraku implicirajući koja vrsta detinjstva ga tu očekuje. Ren bira ulicu, a izjeden besom usled brojnih prizora srećnih porodica, on počinje da jurca gradom i završava u "gradu zveri", koji egzistira kao paralelna tvorevina (autor ne ulazi dublje u fiziku njegove egzistencije).
Tamo, sticajem okolnosti postaje učenik medvedolikog Kumatetsua koji mu daje ime Kyuta (devet, po dečakovim godinama). Kumatetstu i veproliki Ichirohiko su pretendenti na mesto gospodara zveri koje drži brkati zec. Njih dvojica moraju da se bore, kad za to dođe vreme, i ko pobedi, gospodariće svim zverima, "s one strane ljudi".
Dve stvari su sjajne u Hosadinoj postavci, a koje ćete zateći u anglo-saksonskim dramaturgijama.
Prvo, i Kumatetsu i Kyuta su samoživi, besni, tvrdoglavi i njihov dinamični odnos gradi se tokom filma i nikada ne postaje topao i prijatan na površini, iako ispod toga postaju kao otac i sin. Kroz treninge, obojica odrastaju i učeći jedan od drugoga, postaju bolji borci. Neuglađenost njihovih karaktera daje filmu duh, često je predmet duhovitih momenata i čini stvar zabavnom.
Ono na šta nas je japanska animacija, uglavnom, navikla to je nebulozni tok priče, koji nema potrebu za anglo-saksonskom ravnotežom, koja stvar isteranu iz svog ležišta uvek vraća na mesto. Nemoguće je predvideti kako će se priča razvijati. Onog trenutka kada pomislite da će se sve vrteti oko toga da Kyuta postane dobar ratnik, ili da Kumatetsu pobedi u dvoboju, već negde na polovini se narušava Kyutinim bekstvom u svet ljudi, gde ga tek čekaju emocionalne turbulencije.
Po povratku, sledi još obrta koji postaju predmet vizuelno velelepnih rešenja u poslednjoj trećini ostvarenja. Ova vrsta dramaturških obrta možda će povremeno delovati ne baš najbolje pripremljeno i otuda će izostati očekivani emotivni progres i katarza, ali konzumiran u delovima The Boy and The Beast svakako prija.
A tu je i paralela sa "Knjigom o džungli" ili Tarzanom, gde zveri na neobičan način podižu mladunče u čoveka.
SELEKTAH: 7/ 10
Pročitao sam negde da je ovo anime verzija "Knjige o džungli". Ne bi mi palo na pamet, ali, jebote, ladno jeste.
Ili Tarzana. Ako mene pitate.
Neočekivano za japanske "crtaće" i moj izbor iz njihove produkcije, The Boy and The Beast nije adaptacija poznate mange ili kakvog drugog popularnog japanskog štiva. Naprotiv, reditelj Mamoru Hosada (The Girl Who Leapt Through Time, Wolf Children) je sve sam smislio.
U ovom ostvarenju upoznajemo Rena, dečaka koji nakon što ga je otac napustio (u nepoznatom pravcu) i nakon što mu je majka stradala u saobraćajnoj nesreći mora da počne život sa "no-nejm" rodbinom čija lica Hosada lukavo drži u mraku implicirajući koja vrsta detinjstva ga tu očekuje. Ren bira ulicu, a izjeden besom usled brojnih prizora srećnih porodica, on počinje da jurca gradom i završava u "gradu zveri", koji egzistira kao paralelna tvorevina (autor ne ulazi dublje u fiziku njegove egzistencije).
Tamo, sticajem okolnosti postaje učenik medvedolikog Kumatetsua koji mu daje ime Kyuta (devet, po dečakovim godinama). Kumatetstu i veproliki Ichirohiko su pretendenti na mesto gospodara zveri koje drži brkati zec. Njih dvojica moraju da se bore, kad za to dođe vreme, i ko pobedi, gospodariće svim zverima, "s one strane ljudi".
Dve stvari su sjajne u Hosadinoj postavci, a koje ćete zateći u anglo-saksonskim dramaturgijama.
Prvo, i Kumatetsu i Kyuta su samoživi, besni, tvrdoglavi i njihov dinamični odnos gradi se tokom filma i nikada ne postaje topao i prijatan na površini, iako ispod toga postaju kao otac i sin. Kroz treninge, obojica odrastaju i učeći jedan od drugoga, postaju bolji borci. Neuglađenost njihovih karaktera daje filmu duh, često je predmet duhovitih momenata i čini stvar zabavnom.
Ono na šta nas je japanska animacija, uglavnom, navikla to je nebulozni tok priče, koji nema potrebu za anglo-saksonskom ravnotežom, koja stvar isteranu iz svog ležišta uvek vraća na mesto. Nemoguće je predvideti kako će se priča razvijati. Onog trenutka kada pomislite da će se sve vrteti oko toga da Kyuta postane dobar ratnik, ili da Kumatetsu pobedi u dvoboju, već negde na polovini se narušava Kyutinim bekstvom u svet ljudi, gde ga tek čekaju emocionalne turbulencije.
Po povratku, sledi još obrta koji postaju predmet vizuelno velelepnih rešenja u poslednjoj trećini ostvarenja. Ova vrsta dramaturških obrta možda će povremeno delovati ne baš najbolje pripremljeno i otuda će izostati očekivani emotivni progres i katarza, ali konzumiran u delovima The Boy and The Beast svakako prija.
A tu je i paralela sa "Knjigom o džungli" ili Tarzanom, gde zveri na neobičan način podižu mladunče u čoveka.
SELEKTAH: 7/ 10
No comments:
Post a Comment