Čitajte na sopstvenu odgovornost. I don't care.
SMRDLJIVA PIČKETINA!
Eto to je Rob Burnett, reditelj ovog filma.
Vidite, kad sam studirao, na Pajkićevim časovima često je bilo spornih trenutaka. Mi, studenti, bili smo (kako ko) mladi i ponosni na njih.
Jednom prilikom moj kolega I. napisao je nešto što je Nebojšu toliko isprovociralo da je dreknuo
PA, KOLEGA, ON JE NJOJ IZ PIČKE IZMOŽDOLJIO!
Sve u želji da mu objasni da ne može majka da ima "tek-takav" odnos prema sinu i onome što se njemu dešava.
Jer u suprutnom tek će nas gledaoce da boli ista ta pička za sve što se dešava.
Od kada sam postao roditelj mnogo bolje razumem šta je Pajkić tačno želeo da nas posavetuje.
Vidite, u ovom filmu ima jedan trenutak u kome Burnett montira radnju na sledeći način.
U vremenu sadašnjem jedna žena neplanirano počinje da se porađa na dnu "najdublje jame u Americi". I Paul Rudd, iako samo "caregiver" po profesiji pozvan je da je porodi kao najstručniji u masi.
U vremenu prošlom, tri godine ranije, mi pratimo flešbek kako je nastradao Ruddov sin. Pošto sam gad, ja ću vam to prepričati.
Rudd je parkirao kola i zaboravio da Yelchinovski povuče ručnu. Dečak je stajao iza kola, a onda mu je pukla kesa sa jabukama i on je počeo da ih sakuplja. Njegov otac, tek par metara dalje mogao je samo da isposmatra kako auto lagano kreće ka njegovom sinu.
Dakle, Burnett, kadrove porođaja jedne žene montira paralelno sa kadrovima siksfitanderovske smrti jednog dečaka. I vrti ih oko istog čoveka.
Meni je to svirepo.
Izmoždoljio iz pičke ili kurca, svejedno, ali ni u prošlom, ni u sadašnjem vremenu Ruddu srce nije prepuklo.
A SMRDLJIVA PIČKETINA Rob Burnett sigurno je svršio pred tako moćnim (i što bi Pajkić rekao- maloumnim) preplitanjem života i smrti. Nezgode i "nezgode". Trenutka za pamćenje i trenutka za nezaborav.
Neukusno je.
Ako je život takav, ne moramo i mi da budemo.
A garantujem da je Burnett svim svojim intelektualnim srcem osećao da je to odlična i moćna ideja.
Okrutna.
Iako mu je ostatak filma nežan i mahom gnjecav kao glas one jadnice koja preko televizije uvaljuje uloške. Ili pelene.
Nepotrebno, surovo i okrutno kurčenje. Ali ne ovako glupo. Ničim izazvano. Skoro rugajuće.
Ne mogu da prihvatim da me neko tera da prihvatim to. Tu, tako banalnu, životnu jednačinu. Cinizam.
Ostatku filma bih i oprostio Hallmark kičmu i formulaičan doživljaj "roud tripa" na račun par duhovitih momenata, ali ovu vrstu beskrupoloznog egzibicionizma ne mogu.
SELEKTAH: 0 + 666/ 10
SMRDLJIVA PIČKETINA!
Eto to je Rob Burnett, reditelj ovog filma.
Vidite, kad sam studirao, na Pajkićevim časovima često je bilo spornih trenutaka. Mi, studenti, bili smo (kako ko) mladi i ponosni na njih.
Jednom prilikom moj kolega I. napisao je nešto što je Nebojšu toliko isprovociralo da je dreknuo
PA, KOLEGA, ON JE NJOJ IZ PIČKE IZMOŽDOLJIO!
Sve u želji da mu objasni da ne može majka da ima "tek-takav" odnos prema sinu i onome što se njemu dešava.
Jer u suprutnom tek će nas gledaoce da boli ista ta pička za sve što se dešava.
Od kada sam postao roditelj mnogo bolje razumem šta je Pajkić tačno želeo da nas posavetuje.
Vidite, u ovom filmu ima jedan trenutak u kome Burnett montira radnju na sledeći način.
U vremenu sadašnjem jedna žena neplanirano počinje da se porađa na dnu "najdublje jame u Americi". I Paul Rudd, iako samo "caregiver" po profesiji pozvan je da je porodi kao najstručniji u masi.
U vremenu prošlom, tri godine ranije, mi pratimo flešbek kako je nastradao Ruddov sin. Pošto sam gad, ja ću vam to prepričati.
Rudd je parkirao kola i zaboravio da Yelchinovski povuče ručnu. Dečak je stajao iza kola, a onda mu je pukla kesa sa jabukama i on je počeo da ih sakuplja. Njegov otac, tek par metara dalje mogao je samo da isposmatra kako auto lagano kreće ka njegovom sinu.
Dakle, Burnett, kadrove porođaja jedne žene montira paralelno sa kadrovima siksfitanderovske smrti jednog dečaka. I vrti ih oko istog čoveka.
Meni je to svirepo.
Izmoždoljio iz pičke ili kurca, svejedno, ali ni u prošlom, ni u sadašnjem vremenu Ruddu srce nije prepuklo.
A SMRDLJIVA PIČKETINA Rob Burnett sigurno je svršio pred tako moćnim (i što bi Pajkić rekao- maloumnim) preplitanjem života i smrti. Nezgode i "nezgode". Trenutka za pamćenje i trenutka za nezaborav.
Neukusno je.
Ako je život takav, ne moramo i mi da budemo.
A garantujem da je Burnett svim svojim intelektualnim srcem osećao da je to odlična i moćna ideja.
Okrutna.
Iako mu je ostatak filma nežan i mahom gnjecav kao glas one jadnice koja preko televizije uvaljuje uloške. Ili pelene.
Nepotrebno, surovo i okrutno kurčenje. Ali ne ovako glupo. Ničim izazvano. Skoro rugajuće.
Ne mogu da prihvatim da me neko tera da prihvatim to. Tu, tako banalnu, životnu jednačinu. Cinizam.
Ostatku filma bih i oprostio Hallmark kičmu i formulaičan doživljaj "roud tripa" na račun par duhovitih momenata, ali ovu vrstu beskrupoloznog egzibicionizma ne mogu.
SELEKTAH: 0 + 666/ 10
Od Visokog tamnog je baš počeo smarati. JAsmina je bila iznimka. Ostalo -> koja agonija.
ReplyDeleteDino
dino, ti to o vudi alenu?
Delete