Ne znam koliko je umesno tako nešto reći, ali u glumici i rediteljki Rebecci Miller Woody Allen ima usvojenu i talentovanu ćerku
Maggie's Plan je film o tome kako je besmisleno praviti planove. Naročito one koji se tiču vašeg života i drugih ljudi. Jer stvari nikada neće ići kuda ste vi hteli i tek retko će završiti dobro po vas. Srećom, Maggie's Plan je zabavan, dobronameran i hepiendičan koliko i neka od najboljih Allenovih ostvarenja.
Kao i kod njega naši junaci pripadnici su više intelektualne klase sposobni i raspoloženi da se samoposmatraju i samoraspričavaju na tu temu. U centru pažnje je Maggie, devojka koja veče pred samoinsemenaciju spermom lokalnog matematičara-prodavca organske hrane, stupa u odnos sa oženjenim piscem i antropologom. Tri godine kasnije ona sa njim ima brak, ćerku, ali i njegovo dvoje dece iz prethodnog braka i bivšu ženu sa kojom ovaj nikako da prekine odnose. Od petogodišnjeg plana da bude samostalna majka Maggie je sada u braku sa muškarcem sa kojim nije naročito srećna što je tera na kovanje još jednog plan. Srećom po nas, vudialenovskog.
Iako Maggie's Plan hrabro konzervativno promišlja savremeni feminizam, film Rebecce Miller (od čijih mi četiri prethodna ostvarenja nijedno nije poznato, sorry), on je, što je mnogo bitnije, vedar i zabavan film.
Pre svega zahvaljujući odličnom kastu.
Greta Gerwig, koju sam obožavao u ona dva filma Noahe Baumbacha (1 i 2), ovde je još bolja i sada više nema nikakve dileme oko toga da se radi o vrhunskoj glumici. Što je najbolje za nju ona je izgleda shvatila koja joj dramska niša najbolje stoji. Gerwig je poput Diane Keaton ili Meryl Streep sposbna da podjednako uverljivo igra i "slabu" i "jaku" ženu, tj da uverljivo, kroz jedan lik, pokaže obe pomenute strane njene ličnosti. Maggie samo deluje konfuzno i nesnalažljivo, ali dobro zna šta joj prija, a šta ne, i voljna je da to menja.
Ethan Hawke u ko zna kojoj ulozi pisca po redu biva nešto drvenastijim nego što ovaj materijal traži od njega, ali na kraju baš ta osobina uspeva da ga učini uverljivim i prikaže kao kladu koju drugi po potrebi prenašaju gde im odgovara.
Julianne Moore je kao američka spisateljica i antroploškinja (valjda...), islandskog porekla i akcenta, fenomenalna u sarkastičnim opservacijama na život oko sebe, uspevajući da ispod naslaga akademskog glama prikaže emocionalno i živo biće.
Na gomili oni su vlažni san Woody Allena iz njegovog zlatnog doba. Zrele odrasle osobe, prožete do prstiju na nogama svojim psihozama, i ispraćeni od strane autorke koja ima samo simpatije prema svima njima. Rebecca Miller svojoj junakinji daje za pravo da svoju sreću traži po svaku cenu, ali joj niti sugeriše, niti nameće da ta sreća treba da bude određenih socijalnih specifikacija usklađenih sa aktuelnim džender studijama. To Maggie's Plan čini nesuvoparnim filmom, što je česta mana pametnih indi komedija, a njenu junakinju relevantnom za sve žene ovog sveta.
SELEKTAH: 8minus/ 10
Maggie's Plan je film o tome kako je besmisleno praviti planove. Naročito one koji se tiču vašeg života i drugih ljudi. Jer stvari nikada neće ići kuda ste vi hteli i tek retko će završiti dobro po vas. Srećom, Maggie's Plan je zabavan, dobronameran i hepiendičan koliko i neka od najboljih Allenovih ostvarenja.
Kao i kod njega naši junaci pripadnici su više intelektualne klase sposobni i raspoloženi da se samoposmatraju i samoraspričavaju na tu temu. U centru pažnje je Maggie, devojka koja veče pred samoinsemenaciju spermom lokalnog matematičara-prodavca organske hrane, stupa u odnos sa oženjenim piscem i antropologom. Tri godine kasnije ona sa njim ima brak, ćerku, ali i njegovo dvoje dece iz prethodnog braka i bivšu ženu sa kojom ovaj nikako da prekine odnose. Od petogodišnjeg plana da bude samostalna majka Maggie je sada u braku sa muškarcem sa kojim nije naročito srećna što je tera na kovanje još jednog plan. Srećom po nas, vudialenovskog.
Iako Maggie's Plan hrabro konzervativno promišlja savremeni feminizam, film Rebecce Miller (od čijih mi četiri prethodna ostvarenja nijedno nije poznato, sorry), on je, što je mnogo bitnije, vedar i zabavan film.
Pre svega zahvaljujući odličnom kastu.
Greta Gerwig, koju sam obožavao u ona dva filma Noahe Baumbacha (1 i 2), ovde je još bolja i sada više nema nikakve dileme oko toga da se radi o vrhunskoj glumici. Što je najbolje za nju ona je izgleda shvatila koja joj dramska niša najbolje stoji. Gerwig je poput Diane Keaton ili Meryl Streep sposbna da podjednako uverljivo igra i "slabu" i "jaku" ženu, tj da uverljivo, kroz jedan lik, pokaže obe pomenute strane njene ličnosti. Maggie samo deluje konfuzno i nesnalažljivo, ali dobro zna šta joj prija, a šta ne, i voljna je da to menja.
Ethan Hawke u ko zna kojoj ulozi pisca po redu biva nešto drvenastijim nego što ovaj materijal traži od njega, ali na kraju baš ta osobina uspeva da ga učini uverljivim i prikaže kao kladu koju drugi po potrebi prenašaju gde im odgovara.
Julianne Moore je kao američka spisateljica i antroploškinja (valjda...), islandskog porekla i akcenta, fenomenalna u sarkastičnim opservacijama na život oko sebe, uspevajući da ispod naslaga akademskog glama prikaže emocionalno i živo biće.
Na gomili oni su vlažni san Woody Allena iz njegovog zlatnog doba. Zrele odrasle osobe, prožete do prstiju na nogama svojim psihozama, i ispraćeni od strane autorke koja ima samo simpatije prema svima njima. Rebecca Miller svojoj junakinji daje za pravo da svoju sreću traži po svaku cenu, ali joj niti sugeriše, niti nameće da ta sreća treba da bude određenih socijalnih specifikacija usklađenih sa aktuelnim džender studijama. To Maggie's Plan čini nesuvoparnim filmom, što je česta mana pametnih indi komedija, a njenu junakinju relevantnom za sve žene ovog sveta.
SELEKTAH: 8minus/ 10
ovo zvuči dobro. to jest, deluje da neću zaspati. a što se tiče prethodnih rebekinih filmova, gledala sam "secret lives of pippa lee" to je ženski film, koji bi se dopao generaciji naših keva, ne verujem da bi ti se svideo. nisam gledala "the ballad of jack and rose", tu je kastovala muža (danijela dej luisa) u glavnoj ulozi.
ReplyDeletepopkujna
meni je zanimljivije što si u ovoj post-natalnoj fazi prešla u kujnu.
DeleteOvaj film je ova recenzija! Ovo je film misli za one sto ne misle i kazu "ko zna zasto je to dobro" i "koji sam ja... al me nece". Ovaj film samara na vreme, pa si mu posle zahvlan na samarima. Ovaj film ima jednog "Guy-a" u mom okruzenju ih je stotine.
ReplyDelete