86 minuta traje veooooma dugo. If you're lonely
Verovatno sam među retkima koji misle da je Jaume Collet-Serrin debi House Of Wax (sa Paris Hilton) odličan film. Onaj naredni (OK, bio je još jedan između koji me ni dan-danas ne interesuje), Orphan, i nisam toliko voleo, čak i ako mi je osnovni tvist bio intrigantan. Nakon toga, Jaume se u tri navrata dohvatio dogradnje post-Taken karijere Liama Neesena i ta tri filma od svih akcionih blokbastera najjače svetlucaju na mojoj waiting listi i opravdanja zašto nisu odgledani kad je trebalo nema. Jednostavno nema. Ima jedno dete, pa drugo, pa posao, ali objašnjenja nema.
Sa The Shallows, Jaume se vraća svojim primarnim horor interesovanjima i kombinuje ih sa novostečenim iskustvom tretiranja akcionog filma. Rekao bih. Spielbergov Jaws nameće se kao prvi i najjači reper, ali čini mi se da je za razliku od Spielberga Jaume želeo da lični sukob čoveka i ajkule prikaže na mnogo manje metaforičan i metafizički način, a mnogo više na bukvalan i fizički. I to u mojim očima ne umanjuje vrednost njegove namere. Čak naprotiv.
Nažalost, Jaume u toj nameri nije uspeo. Nedugih 86 minuta, ipak, nisu popunjeni tako da osećate da se stvari koje gledamo tu nalaze samo da bi priča bila sočnija, već pre da sendvič ne bi izgledao prazan.
Glavna junakinja je studentkinja medicine, Nancy, koja dolazi na plažu koju je njena pokojna majka (naravno da je umrla od raka i naravno da nam je Jaume to jasno stavio do znanja!) u mladosti ovekovečila svojim prisustvom i proglasila nekom vrstom surf raja na zemlji. Iako ne surfuje pred mrak, Nancy, sa dva momka koja je srela provodi par nezaboravnih sat u vodii, pre nego što, nakon što njih dvojica odu, provali da u vodi zapravo i nije sama. Nakon čega joj jedan ranjeni galeb postaje najbolji i jedini prijatelj.
Blake Lively je odličan izbor. Ona ima i izgled i harizmu žene koja će u opasnosti uspeti da izgleda i kao žrtva i kao borac. Ali ako po strani ostavimo napucane advertajzing kadrove surfovanja, dobar deo njene dramske aktivnosti svodi se na vidanje sopstvenih rana, skoro 127 Hours fazon.
Jaume jeste dao sve od sebe da maksimalno izmuze "nasukanost" na malo parče mora i dvoje likova koji se baš neće raspričati. Već na početku filma imamo intrigantan flešforvard (shvatamo kasnije). Dijalog sa čovekom koji je dovozi do obale nije nepodnošljiv, baš kao ni Jaumeina vizuelna dočaravanja SMS i telefonskih komunikacija. Ali na svakog mrtvog kita na koga se možeš popeti da bi se spasao dolazi kilo patetike iz Nancy-ne biografije.
Kada "počne akcija", opet nekako izostaju trenuci između ajkule i Nancy. Njihova borba rešena je u kratkim rafalnim obračunima, nakon kojih slede epizode vezane za treće likove. Ova vrsta produžavanja sukoba rezultira realistično postavljenim intermecima, ali smeta kontinuitetu borbe čoveka i ajkule, koji bi iz pukog fizičkog sukobljavanja mogao da se uzdigne do viših instanci (čak i ako nema tu nameru, kao što rekoh).
The Shallows na izvestan način više ostavlja utisak filma koji prikazuje šta se sve desilo u jednom zalivčiću u 24 sata, nego kako se jedna cura izborila sa jednom ajkulom za to vreme. A ja sam samo zbog toga došao.
SELEKTAH: 4minus/ 10
Verovatno sam među retkima koji misle da je Jaume Collet-Serrin debi House Of Wax (sa Paris Hilton) odličan film. Onaj naredni (OK, bio je još jedan između koji me ni dan-danas ne interesuje), Orphan, i nisam toliko voleo, čak i ako mi je osnovni tvist bio intrigantan. Nakon toga, Jaume se u tri navrata dohvatio dogradnje post-Taken karijere Liama Neesena i ta tri filma od svih akcionih blokbastera najjače svetlucaju na mojoj waiting listi i opravdanja zašto nisu odgledani kad je trebalo nema. Jednostavno nema. Ima jedno dete, pa drugo, pa posao, ali objašnjenja nema.
Sa The Shallows, Jaume se vraća svojim primarnim horor interesovanjima i kombinuje ih sa novostečenim iskustvom tretiranja akcionog filma. Rekao bih. Spielbergov Jaws nameće se kao prvi i najjači reper, ali čini mi se da je za razliku od Spielberga Jaume želeo da lični sukob čoveka i ajkule prikaže na mnogo manje metaforičan i metafizički način, a mnogo više na bukvalan i fizički. I to u mojim očima ne umanjuje vrednost njegove namere. Čak naprotiv.
Nažalost, Jaume u toj nameri nije uspeo. Nedugih 86 minuta, ipak, nisu popunjeni tako da osećate da se stvari koje gledamo tu nalaze samo da bi priča bila sočnija, već pre da sendvič ne bi izgledao prazan.
Glavna junakinja je studentkinja medicine, Nancy, koja dolazi na plažu koju je njena pokojna majka (naravno da je umrla od raka i naravno da nam je Jaume to jasno stavio do znanja!) u mladosti ovekovečila svojim prisustvom i proglasila nekom vrstom surf raja na zemlji. Iako ne surfuje pred mrak, Nancy, sa dva momka koja je srela provodi par nezaboravnih sat u vodii, pre nego što, nakon što njih dvojica odu, provali da u vodi zapravo i nije sama. Nakon čega joj jedan ranjeni galeb postaje najbolji i jedini prijatelj.
Blake Lively je odličan izbor. Ona ima i izgled i harizmu žene koja će u opasnosti uspeti da izgleda i kao žrtva i kao borac. Ali ako po strani ostavimo napucane advertajzing kadrove surfovanja, dobar deo njene dramske aktivnosti svodi se na vidanje sopstvenih rana, skoro 127 Hours fazon.
Jaume jeste dao sve od sebe da maksimalno izmuze "nasukanost" na malo parče mora i dvoje likova koji se baš neće raspričati. Već na početku filma imamo intrigantan flešforvard (shvatamo kasnije). Dijalog sa čovekom koji je dovozi do obale nije nepodnošljiv, baš kao ni Jaumeina vizuelna dočaravanja SMS i telefonskih komunikacija. Ali na svakog mrtvog kita na koga se možeš popeti da bi se spasao dolazi kilo patetike iz Nancy-ne biografije.
Kada "počne akcija", opet nekako izostaju trenuci između ajkule i Nancy. Njihova borba rešena je u kratkim rafalnim obračunima, nakon kojih slede epizode vezane za treće likove. Ova vrsta produžavanja sukoba rezultira realistično postavljenim intermecima, ali smeta kontinuitetu borbe čoveka i ajkule, koji bi iz pukog fizičkog sukobljavanja mogao da se uzdigne do viših instanci (čak i ako nema tu nameru, kao što rekoh).
The Shallows na izvestan način više ostavlja utisak filma koji prikazuje šta se sve desilo u jednom zalivčiću u 24 sata, nego kako se jedna cura izborila sa jednom ajkulom za to vreme. A ja sam samo zbog toga došao.
SELEKTAH: 4minus/ 10
Mislimo istom glavom. House of wax odlican, a ovo... 86 minuta smrada mrtvog kita u Smell-O-Vision tehnici bez slike na velikom platnu bi bilo podnosljivije...
ReplyDelete