Stari mi je ovo preporučio
I hvala mu na tome.
Valjda vam neće biti teško da razumete sve što se u ovom filmu dešava. Ako ne volite (i ne nosite) "Nike".
Jer u ovom filmu gube se životi zato što je jedan tinejdžer ostao bez svojih najki.
Ne znam da li je Kicks bio na Sundanceu (nije), ali ovo je tip filma kakav bih poželeo da tamo vidim- angažovan, artsy, duhovit, žanrovski pitak i više nego sigurno režiran (naročito za jedno debi ostvarenje).
Ali, da se vratim na jednostavnu i prejednostavnu radnju- Brandon živi u "black trash naselju" Eleja, (deluje) samo sa majkom. Najke o kojima je maštao kupuje sabirajući sve dolare koje je dobio za rođendan, a kupuje ih od dilera (patikama) na ulici. I onda ga, u sred bela dana, grupa naoružanih huligana napadne, prebije i uzme mu patike. I on odluči da ih povrati.
Ne znam koliko je porazno po našu civilizaciju da jedan dečak "odraste" tj prođe kroz neophodnu inicijaciju u svet odraslih pokušavajući da vrati jedne obične patike, ali reditelj (i ko-scenarista) Justin Tipping insistira baš na tome. U priči koja, praktično, traje i ima linearnu dramaturgiju Ice Cubeovog Friday, Brandon sa ortacima kreće u drugi deo Eleja, prvo kod svog strica, gangstera, u nadi da će mu ovaj pružiti neophodnu podršku, a onda dalje sam, bez te podrške. Usput upoznajemo život "ovih mladih ljudi", neverovatnu potrošnost istog i raznorazne kodekse "opstajanja", uglavnom baziranim na istoj veri u boga na dolaru.
Paralelno sa Brandonovom pričom, Tipping nas, možda i previše sladunjavo, upoznaje sa "ljudskom stranom" gangstera Flacoa koji je oteo patike, što će kasnije, kad njih dvojica stupe u duel, dobiti adekvatnu emocionalnu potkovanost i snagu.
Vrlina Kicks je u nepokolebljivoj samouverenosti sa kojom linearno razvija priču i dinamičnom fokusu na glavnom junaku. I jedno i drugo dovoljno uverljivo da opravda povremenu pojavu "astronauta" u kome je skupljena sva simbolika Brandonovog (unutrašnjeg) života.
Fruitvale Station je želeo da bude ovakav film.
SELEKTAH: 8/ 10
I hvala mu na tome.
Valjda vam neće biti teško da razumete sve što se u ovom filmu dešava. Ako ne volite (i ne nosite) "Nike".
Jer u ovom filmu gube se životi zato što je jedan tinejdžer ostao bez svojih najki.
Ne znam da li je Kicks bio na Sundanceu (nije), ali ovo je tip filma kakav bih poželeo da tamo vidim- angažovan, artsy, duhovit, žanrovski pitak i više nego sigurno režiran (naročito za jedno debi ostvarenje).
Ali, da se vratim na jednostavnu i prejednostavnu radnju- Brandon živi u "black trash naselju" Eleja, (deluje) samo sa majkom. Najke o kojima je maštao kupuje sabirajući sve dolare koje je dobio za rođendan, a kupuje ih od dilera (patikama) na ulici. I onda ga, u sred bela dana, grupa naoružanih huligana napadne, prebije i uzme mu patike. I on odluči da ih povrati.
Ne znam koliko je porazno po našu civilizaciju da jedan dečak "odraste" tj prođe kroz neophodnu inicijaciju u svet odraslih pokušavajući da vrati jedne obične patike, ali reditelj (i ko-scenarista) Justin Tipping insistira baš na tome. U priči koja, praktično, traje i ima linearnu dramaturgiju Ice Cubeovog Friday, Brandon sa ortacima kreće u drugi deo Eleja, prvo kod svog strica, gangstera, u nadi da će mu ovaj pružiti neophodnu podršku, a onda dalje sam, bez te podrške. Usput upoznajemo život "ovih mladih ljudi", neverovatnu potrošnost istog i raznorazne kodekse "opstajanja", uglavnom baziranim na istoj veri u boga na dolaru.
Paralelno sa Brandonovom pričom, Tipping nas, možda i previše sladunjavo, upoznaje sa "ljudskom stranom" gangstera Flacoa koji je oteo patike, što će kasnije, kad njih dvojica stupe u duel, dobiti adekvatnu emocionalnu potkovanost i snagu.
Vrlina Kicks je u nepokolebljivoj samouverenosti sa kojom linearno razvija priču i dinamičnom fokusu na glavnom junaku. I jedno i drugo dovoljno uverljivo da opravda povremenu pojavu "astronauta" u kome je skupljena sva simbolika Brandonovog (unutrašnjeg) života.
Fruitvale Station je želeo da bude ovakav film.
SELEKTAH: 8/ 10
No comments:
Post a Comment