Opasne veze na korejski način
The Handmaiden je verovatno najbolji, najkompletniji i najmanje čan-vukparkovski film Chan-Wook Parka od kada je stupio na internacionalnu scenu sa Old Boy (mislim, znam da je on na istu stupio i sa prethodna dva filma, ali ovaj se najviše izinternacionalizovao).
Parka obično asociram sa neobičnim i neočekivanim zapletima, neko bi rekao i "bolesnim" i ja bih se složio. U tom smislu, The Handmaiden je neobično i neočekivano, ako ne i "bolesno", konvencionalan.
Prepričati zaplet ovog filma nije lako, naročito ako baš ništa ne želim da vam otkrijem. Sook-Hee je deo grupe prevaranata koje predvodi (lažni) grof Fujiwara. Njih dvoje odlučuju da prevare lokalnu bogatašicu i naslednicu Hideko, koja živi sa stricem u ogromnom zamku koji kombinuje viktorijansku englesku i tradiconalnu japansku arhitekturu. Ono što se potom otkriva jeste da postoji i plan u planu, ali onda se i on dovodi u pitanje pod naletom neočekivanih emocija...
The Handmaiden je, uz oprezno izgovaranje obe reči, erotska drama. Park vrlo duhovito i uzbudljivo razvija priču, ali onda ona počinje lagano da se samostropoštava usled sve komplikovanijeg zapleta, malčice nategnutih tvistova, a naročito lične priče lejdi Hideko, čiji je stric ozbiljno i perverzno privređivao na njen račun.
Na kraju nije jasno da li je Handmaiden priča o ljubavi ili ženskom samooslobođenju ili slobodnoj ljubavi ili je kritika eksploatatorske patrijarhalne kulture. No, o tome mogu pametniji od mene.
Mene je lično najviše razneveselio stanovit disbalans između uzbudljivih obećanja datih prvim delom filma i Parkove borbe da rasplete sve aspekte svoje priče. Prvi deo nekako ima atmosferu, seksipil, misteriju, a drugi je više predugi i prenatrpani epilog, koji je sebi oduzeo sav istočnjački gotski šmek. Sa nekim vrlo naivnim rešenjima (poput obračuna lažnog grofa i Hidekinog strica).
Ne kažem da je Park obavezan da nam priušti grča i mračnija ostvarenja, ali ovo, baš kao i poslednji Del Torov Crimson Peak, ostavlja utisak svojevoljnog pravljenja kompromisa sa publikom koju sve ovo ionako ne zanima.
SELEKTAH: 6minus/ 10
The Handmaiden je verovatno najbolji, najkompletniji i najmanje čan-vukparkovski film Chan-Wook Parka od kada je stupio na internacionalnu scenu sa Old Boy (mislim, znam da je on na istu stupio i sa prethodna dva filma, ali ovaj se najviše izinternacionalizovao).
Parka obično asociram sa neobičnim i neočekivanim zapletima, neko bi rekao i "bolesnim" i ja bih se složio. U tom smislu, The Handmaiden je neobično i neočekivano, ako ne i "bolesno", konvencionalan.
Prepričati zaplet ovog filma nije lako, naročito ako baš ništa ne želim da vam otkrijem. Sook-Hee je deo grupe prevaranata koje predvodi (lažni) grof Fujiwara. Njih dvoje odlučuju da prevare lokalnu bogatašicu i naslednicu Hideko, koja živi sa stricem u ogromnom zamku koji kombinuje viktorijansku englesku i tradiconalnu japansku arhitekturu. Ono što se potom otkriva jeste da postoji i plan u planu, ali onda se i on dovodi u pitanje pod naletom neočekivanih emocija...
The Handmaiden je, uz oprezno izgovaranje obe reči, erotska drama. Park vrlo duhovito i uzbudljivo razvija priču, ali onda ona počinje lagano da se samostropoštava usled sve komplikovanijeg zapleta, malčice nategnutih tvistova, a naročito lične priče lejdi Hideko, čiji je stric ozbiljno i perverzno privređivao na njen račun.
Na kraju nije jasno da li je Handmaiden priča o ljubavi ili ženskom samooslobođenju ili slobodnoj ljubavi ili je kritika eksploatatorske patrijarhalne kulture. No, o tome mogu pametniji od mene.
Mene je lično najviše razneveselio stanovit disbalans između uzbudljivih obećanja datih prvim delom filma i Parkove borbe da rasplete sve aspekte svoje priče. Prvi deo nekako ima atmosferu, seksipil, misteriju, a drugi je više predugi i prenatrpani epilog, koji je sebi oduzeo sav istočnjački gotski šmek. Sa nekim vrlo naivnim rešenjima (poput obračuna lažnog grofa i Hidekinog strica).
Ne kažem da je Park obavezan da nam priušti grča i mračnija ostvarenja, ali ovo, baš kao i poslednji Del Torov Crimson Peak, ostavlja utisak svojevoljnog pravljenja kompromisa sa publikom koju sve ovo ionako ne zanima.
SELEKTAH: 6minus/ 10
No comments:
Post a Comment