Bejzikli, Nepoznata devojka je film o tome kako belgijska policija nije ni za kurac
Ako volite radove braće Dardenne, "dvojice Zola našeg doba" tj "dvojice upornih Zola našeg doba", volećete i Nepoznatu devojku.
S tim što mi se čini da ovaj put malčice više koristimo nečiji moralni problem (tj problem savesti) za slikovit pregled belgijskog življa. I konstatacije da belgijska policija nije ni za kurac.
Mlada doktorka Jenny, koja ima privatnu praksu u relativno neuglednom delu nekog relativno neuglednog belgijskog gradića, od samog početka predstavljena nam je kao temeljna istražiteljka i saniterka problema svojih pacijenata. Međutim, kada sat nakon kraja radnog vremena zazvoni zvonce, ona odgovara svog asistenta od toga da proveri o čemu se radi- rečima da ako je hitno, zvoniće dvaput, kao i da su ionako već radili sat vremena duže od svog radnog vremena.
Sutradan se ispostavlja da je na vrata (jednom) zvonila devojka koju je izgleda neko progonio i koja je potom pronađena mrtva na obližnjem keju. Jenny oseća ogromnu odgovornost i grižu savesti što nije "spasila" devojku i sama se upušta u neku vrstu istrage o tome ko je "nepoznata" devojka, kao i šta joj se dogodilo.
I to u slučaju braće Dardenne, baš kao što su nas i navikli, znači da prisustvujemo neprekidnoj smeni srednjih i krupnih planova koji naturalistički-dokumentarno beleže vizite pacijentima i druge aspekte supermonotonog života doktorke Jenny, života koji, zapravo, van ordinacije i ne postoji. Jer apsolutno ništa o njemu ne saznajemo.
Nepoznata devojka je priča o upornosti i posvećenosti svom poslu, naročito humanim, da ne kažem "društvenim" aspektima istog. Koji se u jednom širem kontekstu mogu čitati i kao kritika belgijskog društva, naročito policije, koja tavori u sprezi kurcobolje i kriminala i ljudi koji su, ako im je stalo, prepušteni isključivo sopstvenim inicijativama. U izvesnoj meri, svima bi nam koristilo da svi u Srbiji "pod moranje" pogledaju ovaj film. Jer pojedinac može i sme da bude hrabar. I postoji nekakva satisfakcija za takav čin.
Nije sve uzaludno.
Jer/I savest je vrlo neprijatna stvar.
Namerno nisam "gledao" ovaj film kao priču o "mrlji" na besprekornom karakteru koja onda dovodi tu besprekornost u pitanje. Što se mene tiče, doktorka Jenny nije uradila ništa pogrešno.
SELEKTAH: 8minus/ 10
Ako volite radove braće Dardenne, "dvojice Zola našeg doba" tj "dvojice upornih Zola našeg doba", volećete i Nepoznatu devojku.
S tim što mi se čini da ovaj put malčice više koristimo nečiji moralni problem (tj problem savesti) za slikovit pregled belgijskog življa. I konstatacije da belgijska policija nije ni za kurac.
Mlada doktorka Jenny, koja ima privatnu praksu u relativno neuglednom delu nekog relativno neuglednog belgijskog gradića, od samog početka predstavljena nam je kao temeljna istražiteljka i saniterka problema svojih pacijenata. Međutim, kada sat nakon kraja radnog vremena zazvoni zvonce, ona odgovara svog asistenta od toga da proveri o čemu se radi- rečima da ako je hitno, zvoniće dvaput, kao i da su ionako već radili sat vremena duže od svog radnog vremena.
Sutradan se ispostavlja da je na vrata (jednom) zvonila devojka koju je izgleda neko progonio i koja je potom pronađena mrtva na obližnjem keju. Jenny oseća ogromnu odgovornost i grižu savesti što nije "spasila" devojku i sama se upušta u neku vrstu istrage o tome ko je "nepoznata" devojka, kao i šta joj se dogodilo.
I to u slučaju braće Dardenne, baš kao što su nas i navikli, znači da prisustvujemo neprekidnoj smeni srednjih i krupnih planova koji naturalistički-dokumentarno beleže vizite pacijentima i druge aspekte supermonotonog života doktorke Jenny, života koji, zapravo, van ordinacije i ne postoji. Jer apsolutno ništa o njemu ne saznajemo.
Nepoznata devojka je priča o upornosti i posvećenosti svom poslu, naročito humanim, da ne kažem "društvenim" aspektima istog. Koji se u jednom širem kontekstu mogu čitati i kao kritika belgijskog društva, naročito policije, koja tavori u sprezi kurcobolje i kriminala i ljudi koji su, ako im je stalo, prepušteni isključivo sopstvenim inicijativama. U izvesnoj meri, svima bi nam koristilo da svi u Srbiji "pod moranje" pogledaju ovaj film. Jer pojedinac može i sme da bude hrabar. I postoji nekakva satisfakcija za takav čin.
Nije sve uzaludno.
Jer/I savest je vrlo neprijatna stvar.
Namerno nisam "gledao" ovaj film kao priču o "mrlji" na besprekornom karakteru koja onda dovodi tu besprekornost u pitanje. Što se mene tiče, doktorka Jenny nije uradila ništa pogrešno.
SELEKTAH: 8minus/ 10
No comments:
Post a Comment