Werner ume sa ljudima, sve ostalo je povod za susrete sa njima
U svom pretposlednjem dokumentarcu Werner Herzog se kroz deset (ili beše jedanaest) poglavlja bavi uticajem tehnologije na naš život i našu budućnost. Neki ljudi pate zbog nje, a neki ne mogu bez nje.
Što se mene tiče, Werneru je sve to povod da snima različite sagovornike i pušta nas da uživamo u njegovom jedinstvenom načinu dočaravanja ljudi.
Jer ima ljudi koji žive u blizini zona bez ikakvih oblika "transmisija", jer su i sami hiper-osetljivi na sve moguće oblike "zraka".
Jer nas pušta da slušamo kako je jedna porodica postala žrtva internet sajberbuliinga tj činjenice da nisu uspeli da spreče i ostanu pošteđeni da vide fotografije svoje obezglavljene ćerke odmah nakon saobraćajne nesreće u kojoj je stradala.
A Werner ih pušta da nam to pričaju statično i gotski skoro kao Addams Family u podnevnim satima.
Kombinacija načina na koji ih je on postavio u kadru (ili prihvatio njihovu želju da stvar izgleda tako (teško mi je da poverujem)) i onoga što nam pričaju je život sam. Smajli sa kotrljajućim okicama na vašu tragediju.
Kao i obično, Werner nema potrebu da se stvarju iscrpno pozabavi na svim punktovima koje je odabrao. Neke pokrivaju istorija, faktografija i anegdote (o prvom internet modemu), neke druge ljudske priče i njihovi emocionalni doživljaji.
Nema poruke, Lo and Behold je konstatacija.
Ima planova za budućnost, ali Werner je njima podjednako fasciniran (ili ne) koliko i bizarnim mukama nekih ljudi koji ne smeju ni mobilni telefon da drže u rukama.
Naučnici mahom izgledaju nenaučnički. Ili neobično otvoreno.
Osnivač PayPala, zatim Tesle i spejs kompanije SpaceX izgleda kao Seth MacFarlane. Možda ne i slučajno.
Kada bih mogao da jednog čoveka stavim u vremensku mašinu i pošaljem da izvidi šta se događalo u istoriji, to bi bio Werner.
Ako vam je do smeha...
SELEKTAH: 8/ 10
U svom pretposlednjem dokumentarcu Werner Herzog se kroz deset (ili beše jedanaest) poglavlja bavi uticajem tehnologije na naš život i našu budućnost. Neki ljudi pate zbog nje, a neki ne mogu bez nje.
Što se mene tiče, Werneru je sve to povod da snima različite sagovornike i pušta nas da uživamo u njegovom jedinstvenom načinu dočaravanja ljudi.
Jer ima ljudi koji žive u blizini zona bez ikakvih oblika "transmisija", jer su i sami hiper-osetljivi na sve moguće oblike "zraka".
Jer nas pušta da slušamo kako je jedna porodica postala žrtva internet sajberbuliinga tj činjenice da nisu uspeli da spreče i ostanu pošteđeni da vide fotografije svoje obezglavljene ćerke odmah nakon saobraćajne nesreće u kojoj je stradala.
A Werner ih pušta da nam to pričaju statično i gotski skoro kao Addams Family u podnevnim satima.
Kombinacija načina na koji ih je on postavio u kadru (ili prihvatio njihovu želju da stvar izgleda tako (teško mi je da poverujem)) i onoga što nam pričaju je život sam. Smajli sa kotrljajućim okicama na vašu tragediju.
Kao i obično, Werner nema potrebu da se stvarju iscrpno pozabavi na svim punktovima koje je odabrao. Neke pokrivaju istorija, faktografija i anegdote (o prvom internet modemu), neke druge ljudske priče i njihovi emocionalni doživljaji.
Nema poruke, Lo and Behold je konstatacija.
Ima planova za budućnost, ali Werner je njima podjednako fasciniran (ili ne) koliko i bizarnim mukama nekih ljudi koji ne smeju ni mobilni telefon da drže u rukama.
Naučnici mahom izgledaju nenaučnički. Ili neobično otvoreno.
Osnivač PayPala, zatim Tesle i spejs kompanije SpaceX izgleda kao Seth MacFarlane. Možda ne i slučajno.
Kada bih mogao da jednog čoveka stavim u vremensku mašinu i pošaljem da izvidi šta se događalo u istoriji, to bi bio Werner.
Ako vam je do smeha...
SELEKTAH: 8/ 10
No comments:
Post a Comment